Vučić i Dačić nasljednici su Vojislava Šešelja i Slobodana Miloševića

Piše: Tamara Nikčević

Predsjednik kosovskog Pokreta za samoopredjeljenje, Albin Kurti, za avangardu govori o tome kako ga je srpska policija uhapsila u Prištini 27. aprila 1999. zajedno sa ocem i bratom, jer je organizirao demonstracije protiv Slobodana Milošević, nakon čega je zlostavljan i mučen u kosovskim zatvorima, a onda je 10. maja postao “deo konvoja srpske vojske i policije koja se povukla sa Kosova”, i završio u zatvorima u Srbiji – Požarevcu, Nišu i Ćupriji; angažiranju Vojina Lazarevića, pravosnažno osuđenog u Haagu zbog zločina počinjenih na Kosovu, kao predavača na Vojnoj akademiji u Beograduu, “Kakvo to znanje i iskustvo budućim srpskim oficirima može da prenese Vladimir Lazarević, čovek u čijim zonama odgovornosti je, tokom dva i po meseca NATO intervencije 1999, nad albanskim stanovništvom Kosova sprovoden teror koji je, osim ubistvom albanskih civila, rezultirao proterivanjem Albanaca u Makedoniju i Albaniju, sistematskim zlostavljanjima, silovanjima, rušenjem sela i gradova, pljačkom neverovatnih razmera?!”; o pomirenju: “Nama nije potrebno pomirenje Albanaca i Srba, zato što problem nije među Albancima i Srbima na Kosovu. Srbi sa Kosova građani su Republike Kosova. U krajnjem, neki od tih ljudi korišćeni su kao instrument represivne politike srpske države nad Albancima na Kosovu. Naš problem je, ponavljam, u političkom mentalitetu Srbije, u njenoj tvrdoglavoj upornosti da se ne suoči sa svojom političkom prošlošću, sa svim ratovima na prostoru bivše Jugoslavije koje je započela, sa njihovim posledicama… Srbija mora da prizna Kosovo, da plati odštetu za ratna razaranja i napravljenu štetu; da preda ratne zločince, da vrati penzioni fond i bankovna sredstva koje je otela sa Kosova, kao i artefakte kulturne baštine Kosova. Tek tada se može govoriti o stečenim mogućnostima za pomirenje”; o predsjedniku Srbije “Vučić me vraća u studentske dane, kada sam organizovao proteste protiv Miloševića, čiji je on bio ministar za informacije. Vučić je u to vreme održavao konferencije za novinare ispred Grand hotela u Prištini, gde je bila smeštena Arkanova paravojska. Moguće je da iz Brisela Vučić izgleda drugačije, ali to ne znači da isto izgleda i iz Prištine”
Dok takozvani unutrašnji dijalog o Kosovu, koji je inicirao sam predsjednik Srbije, ubrzano prelazi iz jedne u drugu fazu (“druga faza”), Aleksandar Vučić gotovo svakodnevno javnost obavještava o uslovima koji će pred Srbiju biti postavljeni kako se ona bude približavala Evropskoj uniji. Poslednje takvo upozorenje glasilo je da Srbiji neće biti omogućeno da postane članica EU bez pravno-obavezujećeg sporazuma sa Kosovom.

“Nije to pitanje priznanja nezavisnosti, niko to još ne govori na takav način; ali govori se između redova”, rekao je početkom sedmice predsjednik Vučić i dodao da se od Srbije zahtijevaju “drastične promene u sveukupnom odnosu prema Kosovu i Metohiji.”

Šef srpske države ovoga puta nije spominjao “dvostruke standarde” Zapada, niti je Kosovo, za promjenu, upoređivao sa Katalonijom. Ipak, građane Srbije je podsjetio na navodne stravične pritiske kojima je svakodnevno izložen od strane nekih zapadnih zemalja, a kojima se, valjda zahvaljujući nesalomivosti svog karaktera i duha, ali i vanrednoj državničkoj mudrosti, ipak uspješno odupire.

Ima li sličnosti izmedu Katalonije i Kosova, pitanje je za predsjednika Pokreta za Samoopredjeljenje Albina Kurtija, kojeg mnogi analitičari već vide kao prvog narednog premijera Kosova.

“Nisam detaljno upoznat sa ’slučajem Katalonija’, ali sličnost sa Kosovom na kojoj Beograd insistira mogla bi biti zasnovana na želji Katalonaca za nezavisnošću, koja je u Španiji bila izražena na različite načine i u različitim istorijskim periodima. U svakom slučaju, katalonski narod traži republiku kao korak napred u odnosu na autonomiju koju imaju, što može da sliči situaciji na Kosovu krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog stoleća, kad smo mi Albanci imali autonomiju, ali smo tražili republiku”, kaže Albin Kurti. “Takođe, Katalonci imaju svoj jezik i kulturu drugačiju od španske, baš kao što smo to imali i mi Albanci u bivšoj Jugoslaviji. Naravno, nadam se da Katalanci neće dobiti isti odgovor kao i mi, kada nam je Srbija ukinula autonomiju i kada je nad nama vršeno teško ugnjetavanje. Najzad, razlika u ova dva slučaja je u tome što smo mi Albanci i Kosovo bili najsiromašniji u bivšoj Jugoslaviji, dok je Katalonija najbogatija u Španiji.”

AVANGARDA: Kada već spominjete ugnjetavanje Alabanaca, koje se, čini mi se, u ovim “uporednim Analizma” kosovskog i katalonskog slučaja uporno zanemaruje, znam da ste u jednom intervjuu rekli da “Srbija ne žali ni za čim”. Šta to znači?
 
KURTI:
Znači da je Srbija Srbe oduvek upotrebljavala kako bi dobila što više teritorije, a ne obrnuto. Zato Srbija nikada ne žali živote samih Srba, a kamoli ostalih naroda. To dokazuje i činjenica da je od strane srpskih vojnih i policijskih snaga, tokom četiri rata, ubijeno oko 150.000 nesrba. Srbija, dakle, ne mari, niti se kaje zbog tih zločina.

AVANGARDA: Mislite na vlast u Srbiji?

KURTI:
Naravno.

AVANGARDA: Može li se u tom kontekstu tumačiti vijest da je general Vladimir Lazarević, u Hagu pravosnažno osuđen za zločine tokom rata na Kosovu 1999, odnedavno predavač na Vojnoj akademiji u Beogradu?

KURTI:
Kakvo to znanje i iskustvo budućim srpskim oficirima može da prenese Vladimir Lazarević, čovek u čijim zonama odgovornosti je, tokom dva i po meseca NATO intervencije 1999, nad albanskim stanovništvom Kosova sprovoden teror koji je, osim ubistvom albanskih civila, rezultirao proterivanjem Albanaca u Makedoniju i Albaniju, sistematskim zlostavljanjima, silovanjima, rušenjem sela i gradova, pljačkom neverovatnih razmera?! Nažalost, postavljanje Lazarevića za predavača na Vojnoj akademiji dokazuje da se politika u Srbiji zapravo nije promenila. Čak su i njeni akteri danas isti: poziciju predsednika drži bivši ministar za informacije vlade Slobodana Miloševića, dok je ministar spoljnih poslova bivši portparol Miloševićeve partije. Uzimajući to u obzir, imenovanje Lazarevića još je jedna kocka u mozaiku srpskog političkog nasleđa.

AVANGARDA: Mislite…

KURTI:
Mislim na istu hegemoniju, na agresivni nacionalizam i šovinizam usmeren ka drugim narodima. Doduše, sada drugim metodama.

AVANGARDA: U aprilu 1999, tokom spomenute NATO intervencije na SRJ, uhapšeni ste i pretučeni od strane “jugoslovenskih snaga”. Ko Vas je i gdje tačno uhapsio? Zašto?

KURTI:
Srpska policija privela me je 27. aprila 1999, godine, i to zajedno sa mojim ocem i bratom.

AVANGARDA: Gdje ste uhapšeni?

KURTI:
U Prištini. Do 2. maja bio sam zatočen u prištinskom zatvoru, a potom prebačen u zatvor u Lipljane. Sve vrijeme sam bio surovo mučen i prebijan…

AVANGARDA: Niste mi rekli zašto ste uhapšeni?

KURTI:
Optužen sam da sam organizovao antimiloševićevske demonstracije i da sam, kao sekretar političkog predstavnika OVK Adema Demaćija, u susretima se sa američkim diplomatama Ričardom Holbrukom i Christoferom Hilom, predstavljao OVK.

AVANGARDA: Sa Holbrukom i Hilom viđao se i tadašnji predsjednik SRJ Slobodan Milošević.

KURTI:
Naravno… Zajedno sa ostalim zatvorenicima, 10. juna 1999. postao sam deo konvoja srpske vojske i policije koja se povukla sa Kosova. Služili smo im kao taoci. Ubrzo smo prebačeni u srpski zatvor.

AVANGARDA: Gdje?

KURTI:
Zadržan sam u zatvorima u Požarevcu, Nišu i Ćupriji. Sud u Nišu me je 13. marta 2000. osudio na patnaest godina zatvora, optuživši me za “povredu teritorijalnog integriteta i suvereniteta Jugoslavije”, i to po zloglasnom članu 116 Kaznenog zakona.

Tokom tih nekoliko mjeseci boravka u zatvoru nisam znao šta se sve događa napolju. Komandiri zatvora isecali su sve političke delove novina koje smo dobijali, i ostavljali samo kulturne i sportske rubrike, iz kojih smo pokušavali ponešto da saznamo. Tek kasnije, kada sam oslobođen, saznao sam, na primer, strašne stvari koje su se u međuvremenu dogodile – od ubistava nekih albanskih političara i intelektualaca, do masovnih grobnica, nestanka 2.000 osoba, progona albanskog stanovništva, odnosa nekih susednih država prema tim nesrećnim ljudima…

AVANGARDA: Uprkos prijetnjama Slobodana Miloševića, Crna Gora je tih mjeseci otvorila svoje granice i prihvatila blizu 80.000 albanskih izbjeglica.

KURTI:
Crna Gora se, tokom proleća 1999, prema Albancima potpuno drugačiji ponašala, što sam doznao kasnije. Odnos Beograda bio je strašan.

AVANGARDA: Kakav je danas? Često se govori o srpsko-albanskom pomirenju...

KURTI:
Nama nije potrebno pomirenje Albanaca i Srba, zato što problem nije među Albancima i Srbima na Kosovu. Srbi sa Kosova građani su Republike Kosova. U krajnjem, neki od tih ljudi korišćeni su kao instrument represivne politike srpske države nad Albancima na Kosovu. Naš problem je, ponavljam, u političkom mentalitetu Srbije, u njenoj tvrdoglavoj upornosti da se ne suoči sa svojom političkom prošlošću, sa svim ratovima na prostoru bivše Jugoslavije koje je započela, sa njihovim posledicama… Srbija mora da prizna Kosovo, da plati odštetu za ratna razaranja i napravljenu štetu; da preda ratne zločince, da vrati penzioni fond i bankovna sredstva koje je otela sa Kosova, kao i artefakte kulturne baštine Kosova. Tek tada se može govoriti o stečenim mogućnostima za pomirenje.

AVANGARDA: Ne mislite da je Briselski sporazum korak u tom pravcu?

KURTI:
Prvo, Pokret za Samooprdeljenje namerava da najpre obrazuje istražnu parlamentarnu komisiju koja će ispitati osnov, postupak, proces i okvire na kojima je zasnovan Briselski sporazum. Uostalom, njegova primena ionako nije uspela u najvećem broju slučajeva. Dogovor u Briselu potpisan je avgusta 2015, dakle, u vreme kada je Skupština Kosova bila na odmoru.

AVANGARDA: Šta hoćete da kažete ?

KURTI:
Hoću da kažem da taj proces nije bio transparentan i da Vlada nije smatrala da mora da odgovara Skupštini. Podsećam Vas da je Kosovo parlamentarna republika, a sve su prilike da su sve prošle vlade htele vlast bez republike. Kosovu je danas neophodan nacionalni konzensus o dijalogu sa Srbijom. Pre toga nam je potreban dijalog o dijalogu.

AVANGARDA: “Dogovor nije moguć ukoliko neko misli da Srbija mora da izgubi sve, a da Albanci dobiju sve”, rekao je nedavno predsjednik Vučić. Šta je “crvena linija” preko koje Priština neće ići?

KURTI:
Iako znamo da Vučič tako razume politiku, naša republika nije za trgovinu. Suverenitet i teritorijalni integritet, kao i volja naroda, ni na koji način se ne mogu dovesti u pitanje bilo kakvim dijalogom ili eventualnim sporazumom proizašlim iz takvog dijaloga.

AVANGARDA: Vjerujem da znate da većina medija u Srbiji Vaše političke stavove naziva “ekstremnim”…

KURTI:
Samo se u abnormalnoj zemlji normalni zahtevi mogu smatraju ekstremnim. Moji politički stavovi, dakle, nisu ekstremni, nego su zasnovani na opštepriznatim demokratskim principima o pravu naroda na samoopredeljenje, kao i na pravu na puni suverenitet nezavisnih država. Kada smo kao stranka izgledali radikalni, to je bilo zbog nametnute teme, a ne zbog našeg karaktera.

AVANGARDA: Analitičari tvrdi da ste sljedeći predsjednik Vlade Kosova…

KURTI:
Na opštim izborima, održanim 11. juna 2017, Pokret za Samopredeljenje bio je pojedinačno najjača parlamentarna stranka, sa više od 200.000 osvojenih glasova ili 27,49 procenta, što znači da imamo 32 poslanička mesta u Skupštini Kosova. Više od nas dobila je samo koalicija koja se sastoji od šesnaest partija, uključujući Demokratsku partiju Kosova, koja je sama dobila tek 23 poslanička mesta. Na tim izborima dobio sam 143.621 glasova.

Uzimajući u obzir koliko je ova vlada nestabilna i krhka – jedva da ima 50 procenata podrške u Skupštini – mogu da kažem da sam optimista u smislu da ćemo veoma brzo na Kosovu imati nove vanredne izbore i doći na vlast. Time će se ispuniti politička volja većine građana Kosova.

Uzgred, Generalni odbor Pokreta za Samoopredeljenje me je na poslednjim izborima jednoglasno predložio za svog kandidata za premijera Kosova.

AVANGARDA: Da, ali premijersku poziciju je, umjesto Vas, dobio Ramuš Haradinaj. Nakon što je njegova Vlada sastavljena, rekli ste da njom, pomoću Srpske liste, upravlja Aleksandar Vučić. Jeste li namjerno pretjerivali ili…?

KURTI:
Prvo, broj albanskih poslanika u vladajućoj koaliciji manji je od broja albanskih poslanika u opoziciji. Vlada, dakle, zavisi od glasova Srpske liste, političkog subjekta koji je stvoren u Beogradu, od strane Beograda i kojim upravlja Beograd. Srpska lista, pritom, ne priznaje nezavisnost Kosova, iako učestvuje u našim institucijama. Uzevši sve to u obzir, jasno je da svaka odluka Haradinajeve vlade zavisi od volje Beograda, i to upravo preko Srpske liste. Čak zvaničnik Beograda za Kosovo, Marko Đurić sam kaže da Srpska lista nije politička stranka, nego “državni projekat”. Prema tome, nisam preterivao kada sam rekao da Vladom Kosova upravlja – Vučić.

AVANGARDA: Šta inače mislite o predsjedniku Vučiću?

KURTI:
Vučić me vraća u studentske dane, kada sam organizovao proteste protiv Miloševića, čiji je on bio ministar za informacije. Vučić je u to vreme održavao konferencije za novinare ispred Grand Hotela u Prištini,gde je bila smeštena Arkanova paravojska. Moguće je da iz Brisela Vučić izgleda drugačije, ali to ne znači da isto izgleda i iz Prištine.

AVANGARDA: Kako izgleda ?

KURTI:
Vučić i Dačić naslednici su Vojislava Šešelja i Slobodana Miloševića. Iskreno, ne vidim nikakvu razliku u njihovim ciljevima. Doduše, možda postoji razlika u strategiji i metodu, jer su i okolnosti različite. Vučić ne mari za Srbe, misli samo o svojoj vlasti. Predstavljajući se pred međunarodnom zajednicom kao “proevropljanin”, Vučić unutar Srbije imitira Miloševića, njegove velikosrpske ideje i ciljeve, čime pokazuje ne samo da nije zainteresovan, nego i da nije pravo lice za pomirenje između dva naroda.

AVANGARDA: Ko je pravo lice za pomirenje? Premijer Albanije Edi Rama?

KURTI:
Edi Rama primer je napretka u balkanskoj politici, iako taj napredak još nije tu gde bismo mi voleli, ili gde bi to voleli građani Albanije. Narodi Balkana zaslužuju vrednije, poštenije naprednije i pametnije političare, ali ih retko imaju.

Kada je reč o pomirenju dva naroda, ono ne može da ostvari samo jedan političar. Do pomirenja može doći tek posle priznavanja Kosova i preuzimanja odgovornosti za zločine na Kosovu. Drugim rečima, pomirenje nije samo ulepšana fasada, nego čvrsta tvorevina bazirana na pravim i pravednim temeljima.

AVANGARDA: Koliko na pomirenje o kojem govorimo utiče činjenica da su i u Srbiji i na Kosovu danas na vlasti takozvane “ratne” stranke i koalicije? Predsjednik Vučić je zaista bio ministar u Vladi odgovornoj za etničko čišćenje na Kosovu krajem devedesetih.

KURTI:
Kada je reč o ratu i o ratnim ciljevima, bojim se da ipak postoje velike razlike između stranaka i koalicija na Kosovu i onih u Srbiji. Aleksandar Vučić pripadao je vladi koja je vršila genocid na Kosovu, dok su se pripadnici OVK borili sa slobodu. Ipak, učestvovanje u ratu nije, nažalost, sprečilo neke od tadašnjih pripadnika OVK da prihvate bezuslovni dijalog sa Srbijom i da potpišu dogovore koji su štetni za suverenitet Kosova. Mislim da su oni koji su na vlasti na Kosovu i u Srbiji slični u miru, ne u ratu.

AVANGARDA: Po čemu su slični ?

KURTI:
Po brutalnoj neoliberalnoj privatizaciji, po širokoj i dubokoj korupcija, po desničarski orijentisanim vladama… Najzad, i braća dvojice predsednika su, kao što znate, izuzetno uspešni biznismeni.

AVANGARDA: Dobro, vratimo se Briselskom sporazumu. Šta tačno znači sintagma “puna normalizacija odnosa Beograda i Prištine”?

KURTI:
“Normalizacija odnosa” nikada jasno i tačno nije definisana. Albanski, srpski i međunarodni političari, kao i razni diplomate, pod “normalizacijom odnosa” izmedu Kosova i Srbije ne samo da podrazumevaju različite stvari, nego se i dosadašnja “normalizacija odnosa” odvijala na štetu normalizacije same države Kosovo. Umesto što juri u pravcu međusobnog dijaloga Kosova i Srbije, kosovsko društvo, ponavljam, mora da se posveti normalizaciji Kosova, sve sa ciljem da se načine prvi koraci u pravcu razvoja i stvarne državotvornosti, zapošljavanja i pravde. Pritom, početak normalizacije Kosova biće dobar i za Srbiju, jer će ona tako početi da se oslobađa svojih apetita prema našoj državi. Takođe, kosovska normalizacija stvoriće uslove za napredovanje dijaloga Kosovo-Srbija u smislu dobrosusedskih odnosa baziranih na evropskom duhu i praksi.

AVANGARDA. Zaista u to vjerujete ?

KURTI:
Verujem.

AVANGARDA: U Srbiji se sve glasnije govori o mogućnosti da država Kosovo uskoro postane punopravna članica UN…

KURTI:
Od ukupno 193 zemlje članice UN-a, Kosovo je priznalo njih 114. Nama je, dakle, neophodno da nas priznaju dve trećine tog broja, tj. 128 zemalja, koje bi onda glasale za prijem Kosova u UN. Mislim da neke države oklevaju da priznaju Kosovo, zbog toga što Kosovo još nije stabilna zemlja u smislu vršenja suvereniteta na celoj svojoj teritoriji. Pored toga, problem je i ekonomski razvoj, ali i korupcija, koja je na višem nivou. Buduća Vlada “Samoopredeljenja” ima svoj program koji upravo predviđa stabiliziranje države na tri stuba: pravna država, socijalna ravnopravnost i ekonomski razvoj. Verujemo da će potpuni suverenitet i ekonomski razvoj pored ostalog doneti i nova priznavanja Kosova kao države.

AVANGARDA: Ima li Srbija mehanizme kojima bi mogla da spriječi članstvo Kosova u UN? Šta očekujete od Rusije ?

KURTI:
Rusija je stalna članica Saveta bezbednosti sa pravom veta. Kao organ Ujedinjenih nacija, SB Generalnoj skupštini predlaže priznavanje novih država. U tom smislu, Srbija može uticati na Rusiju da se pitanje priznavanja Kosova odugovlači. Međutim, ma koliko se trudili, ne možete doveka negirati realnost, a to je nezavisna i suverena država Kosovo.

AVANGARDA: Može li se kao negiranje realnosti tumačiti Vaše protivljenje formiranju Zajednice srpskih opština?

KURTI:
Ne može. Naime, zajednica opština sa srpskom većinom obuhvata deset opština na Kosovu, gde bi oni koji nisu Srbi – dakle, četvrtina tamošnjeg stanovništva – postali građani drugog reda.

AVANGARDA: Da, ali i međunarodna zajednica traži formiranje ZSO na sjeveru Kosova…

KURTI:
Pustite sad to!.. Član 9. sporazuma kaže da će Zajednica promovisati samo interese srpske zajednice. Ona će, dakle, biti zakonski entitet posebnog karaktera: imaće svoju malu Skupštinu sa 30 članova, izvršno veće sa sedam članova, predsednika i zamenika predsednika, zastavu i simbole, svoju upravu, četiri opštine na severu kao svoje jezgro, punu nadležnost za ekonomiju, socijalne usluge, urbanizam i seosko planiranje itd. Treba li da Vas podsećam da je aprila 1991. stvorena Zajednica četrnaest srpskih opština u Bosni i Hercegovini, koja se već u januaru i februaru sledeće godine otcepila i usvojila poseban ustav. Srbija, dakle, očito želi bosnizaciju Kosova.

Baš kao i u BiH, ideja i zahtev za ZSO nisu došli od kosovskih Srba, nego iz Beograda. Kada je 23. decembra 2015. Ustavni sud Kosova proglasio da ZSO nije u skladu sa čak 23 člana našeg Ustava, nijedan Srbin sa Kosova nije se bunio, ali je zato Beograd postao veoma ljut. To su činjenice!... Znate, integracija Srba i njihovo blagostanje može se postići društvenom integracijom putem ravnopravnosti i razvoja, a ne samo institucionalnom integracijom putem privilegija za srpske ministre i poslanike.

AVANGARDA: Šta konkretno Vlada u Prištini može da učini kako bi Srbima na Kosovu obezbijedila blagostanje o kojem govorite? Oliver Ivanović je u intervjuu beogradskom Vremenu nedavno rekao da su Srbi na sjeveru Kosova “pre 18 godina strepeli od ekstremnih Albanaca, a danas strepe od ekstremnih Srba”, odnosno od “kontroverznih biznismena”, povezanih sa vlastima u Beogradu.

KURTI:
Obični srpski građani Kosova suočavaju se sa dnevnim životnim problemima, baš kao i njihovi sugrađani Albanci. Njima će pravdu obezbediti samo pravna država i ekonomski razvoj u smislu zapošljavanja i sticanja socijalne sigurnosti. Običnim Srbima dojadilo je da budu iskorištavani kao instrument za destabiliziranje Kosova, što Srbija radi celo vreme.

Kad dođe na vlast, Pokret za Samoopredeljenje namerava da uspostavi dijalog sa Srbima sa Kosova. Biće to otvoreni dijalog, demokratski i društveni, odozdo pa nagore, naročito posvećen ekonomskom razvoju, usresređen na zapošljavanje ljudi, a ne samo na makrofinansijsku stabilnost.

Kada je reč o ekstremnim Srbima, jednom za svagda moraju biti zabranjene paralelne strukture Srbije na Kosovu, koje deluju kao paralelna vlast u delovima Kosova gde žive Srbi. To je politika za koju se zalažemo.

AVANGARDA: Formiranje ZSO često se dovodi u vezu sa formiranjem Vojske Kosova. Očekujete li da ona uskoro bude formirana?

KURTI:
Vojska Kosova se mora formirati procesom transformacije bezbednosnih snaga Kosova, a taj se proces mora izvesti kroz sporazum sa NATO paktom, tj. sa državama čije vojne snage čine misiju KFOR-a odgovornu za čuvanje teritorijalnog integriteta Kosova. U tom smislu, siguran sam da će buduća Vojska Kosova biti ne samo garant mira na Kosovu, nego i da će dosta doprineti miru u regionu.
-->

Komentari

Obavezna polja su markirana*

Povezani tekstovi