Pročitavši tekst u novinama ko će biti u Domu naroda Federacije BiH i u kojem klubu, koji se najsporije konstituiše iz ko zna, mada znamo kojih razloga, uvideh da se identiteti lako menjaju, što je “dokaz” da smo krajnje otvoreno društvo, a ne zatvoreno kao što nas “lažu”. Lako se pravi slalom i skok s motkom iz jednog u drugi. Jer, ako se čvrsto držiš jednog identiteta, to nije dobro. Ako te tvoja kultura vekovima potvrđena i sl. ubeđuje da možeš da tučeš svoju ženu, svako preletanje iz nje je itekako poželjno. Ako te uči da sinu daješ lepše komade mesa za ručak, a ćerki ostatke, u pravu si, treba preletati. Ako te uči da pozdravljaš komšiju i ideš mu na kafu, i sl. a u isto vreme intimno želiš da mu “crkne krava” bolje je biti preletač i otvoreni licemer, a ne prikriveni.
Da BiH nije multiplikovano pluralno društvo – možes se izjasniti kako hoćeš i od toga hajrovati. Nama stoga fenomen Belog preletačevića nije ni potreban na gro planu, jer nam se stalno dešava na raznim mikro i makro nivoima. Prelećemo svakog časa po potrebi a i bez nje.
Jedan rok bend je jednom rekao da je buka u modi, a kod nas je buka identiteta i ostalih zagađenja, tipa zagađenosti zraka pa nas se poziva na alarm, prevelikog broja automobila i razdrndanih tramvaja, uvek tu. Stalno imamo buku pa je ona kod nas stvarno in, ona je zaista u modi, ne kao neki modni detalj već kao suština svega suštanstvenog. A i Tramp se povukao iz brojnih, između ostalog i ekoloških sporazuma, pa što mi da budemo “organski” (!).
Ko to kaže, ko to laže...
Pročitavši tekst u novinama ko će biti u Domu naroda Federacije BiH i u kojem klubu, koji se najsporije konstituiše iz ko zna, mada znamo kojih razloga, uvideh da se identiteti lako menjaju, što je “dokaz” da smo krajnje otvoreno društvo, a ne zatvoreno kao što nas “lažu”. Lako se pravi slalom i skok s motkom iz jednog u drugi. Jer, ako se čvrsto držiš jednog identiteta, to nije dobro. Ako te tvoja kultura vekovima potvrđena i sl. ubeđuje da možeš da tučeš svoju ženu, svako preletanje iz nje je itekako poželjno. Ako te uči da sinu daješ lepše komade mesa za ručak, a ćerki ostatke, u pravu si, treba preletati. Ako te uči da pozdravljaš komšiju i ideš mu na kafu, i sl. a u isto vreme intimno želiš da mu “crkne krava” bolje je biti preletač i otvoreni licemer, a ne prikriveni.
Vi ste naša snaga, vi koje ne pristajete ni na jedan identitet. Kao u onom partizanskom filmu “hajmo braćo tifusari, preko vode do slobode!”, tako ćemo i mi ne preko vode već neba preletanja. Kao što se na engleskom kaže, sky is limit. A plata ili paušal više-manje, svakako smo poplavljeni ovakvim pojavama više od 20 godina, pa nam one iz 2014. deluju kao mala, slučajna nepogoda.
Jer šta je identitet, neko lažno zgusnuto biće koje negira drugog. Zato treba potvrditi svojim preletanjem da mogu biti i jedno i drugo i treće i četvrto, sve po potrebi.
Multikulturalizam nas svakako uči da smo mešani, povezani, ta mi smo pravi lonac za topljenje (melting pot) ili činija za salatu (bowl of salad) u kojoj svako zadrži svoje sastojke ali doprinosi celini naše raznolikosti. SAD je za to viševekovni dokaz. I velika većina građanstva, da se sprovede neka anketa bi uvek izabrala mešanu salatu a ne jednoličnu. A začine dodavala po potrebi (biber, so, ulje, zejtin i druge egzotične, ako iste može priuštiti).
Zemlja čuda
Svako pozivanje na popularnu kulturu nije slučajno, itekako je zlonamerno. Pa i na istoimeni film, u kom se ikone premazuju (bojom koja za par sati izbledi) da bi se narod ubedio da zaista postoji neko čudo. A to čudo su naši preletači, njima lažno mazanje nije potrebno, dovoljno je ovde svako namazan i podmazan.
I dok nam na TV-u puštaju nekakve loše filmove o Nojevoj barci, mi znamo da smo odabrani za svako moguće čudo neviđeno. I da ćemo preživeti svaki potop. Dok se ljudi odlivaju iz ove zemlje, mi smo vrsta koja je odabrana da opstane i još više se ukoreni.
Mi dobro znamo da je 90 posto funkcija povezano sa propisanim etničkim statusom, a mi kao izuzetni i koji se ne drže lažnih pripasanosti imamo potpuno pravo da se s istim igramo. Mi smo veliki igrači. Znamo da je svaka igra u ovoj zemlji unapred nameštena. Čovek nije samo homo sapiens, već i homo ludens (biće koje se igra).
Nek se ustanovi, eto, neka komisija ili agencija da dokaže ko je ko identitarno, ali će i ta komisija biti u principu naša komisija, jer kao što je Aristotel pitao Platona: ko će kontrolisati kontrolore? Mi ćemo napraviti još jednu komisiju da kontroliše ovu prvu i tako unedogled. Jednostavno, ne možete nam stati u kraj.
A na koncu, kako i napraviti komisiju za merenje identiteta, to je moglo samo kod nadrealista, a nadrealno nije realno.
Jer, mi smo čudo, neviđeno, s ničim do sada već viđenim samerljivo! A vi ostali i “ostali”, ste jednostavno zaostali. Ne može nam niko ništa, jači smo od subine, one entičke i identitarne koju nama pokušavate da nametnete!
Naš epitaf je: Preletač sam, tim se dičim. I mi smo baštinici tog internacionalizma, jer dobar glas daleko se čuje!
