(Napomena: Ovaj tekst je najvećim delom nastao na osnovu nedavnih izjava crnogorskih, srpskih i hrvatskih funkcionera i političkih analitičara, uz gotovo zenemarljiv napor mašte autora, koji na eventualnu primedbu da se zavitlava sa ozbiljnim stvarima, može da odgovori samo konstatacijom da su oni prvi počeli)
Šta se sve proteklih nedelja, zamalo, nije dogodilo u Crnoj Gori, Srbiji, Hrvatskoj Bosni i Hercegovini i šire, a trebalo je.
Crna Gora
Rusko-srpski zaverenici opremljeni bokserima, teleskopskim pendrecima, ubojitim praćkama i lisicama izazivaju haos u Podgorici i pokreću ustanak protiv Mila Đukanovića i njegove vlade. Nakon što je Đukanović uhapšen/ubijen snajperom/streljan (precrtati nepotrebno) na vlast dolazi proruska hunta, koja odmah prekida evroatlantske integracije, otkazuje gostoprimstvo ambasadorima zapadnih zemalja i priznaje nezavisnost Nagorno-Karabaha, Gornje Osetije, Luganjske i Donjecke republike. Evro se povlači iz upotrebe i zamenjuje novom valutom – perper – vezanom za rublju fiksnim kursom 1:1.
Ruski predsednik Vladimir Putin iz Moskve šalje čestitke herojskom crnogorskom narodu zbog obaranja marionetske Đukanovićeve kamarile, ali Zapad jedva primećuje puč u Crnoj Gori, jer je FBI u međuvremenu uhapsio Hilari Klinton zbog finansijskih malverzacija i saradnje sa islamskim teroristima, a Barak Obama sa porodicom pobegao je u Kanadu i zatražio politički azil. Dok nosač aviona “Admiral Kuznjecov” uplovljava u barsku luku, Rusija najavljuje postavljanje dalekometnog raketnog sistema “Iskander” na Lovćen.
Srbija
Zapadne agenture u saradnji sa beogradskim nevladinim organizacijama i crnogorskim mafijašima organizuju seriju atentata u Beogradu, a prva žrtva je Andrej, brat premijera Aleksandra Vučića. Nisu pošteđeni ni Vučićevi politički protivnici, uključujući Vojislava Šešelja i većinu lidera opozicije, kako bi se krivica za atentate svalila na premijera.
Psihički slomljen zbog gubitka brata, sa kojim je održavao jaku emotivnu vezu, Vučić napušta Srbiju i odlazi u budistički manastir na Tibetu, kako bi ostatak života proveo u meditaciji. Nakon iznenadne smrti predsednika Tomislava Nikolića, koji se po obdukcionim nalazima otrovao rakijom sopstvene proizvodnje, na vlast dolazi trijumvirat Sonja Biserko – Nataša Kandić – Čedomir Jovanović. Nova ministarka policije Jelena Milić dobija široka ovlašćenja, zavodi teror, masovno hapsi preostale Vučićeve pristalice i šalje ih u logore za prevaspitavanje, gde im 24 sata dnevno puštaju stare albume U2 i govore Džejmija Šeja i Tonija Blera.
Srbija priznaje nezavisnost Kosova i uvodi sankcije Rusiji, a zauzvrat ekspresno postaje punopravna članica Evropske unije i NATO-a.
Hrvatska/BiH
Ozlojeđena zbog hapšenja posavskih branitelja, predsednica Kolinda Grabar-Kitarović proglašava stanje neposredne ratne opasnosti i formira vladu nacionalnog jedinstva na čelu sa Ivom Bancem, kojoj se pridružuju svi politički lideri, uključujući Zlatka Hasanbegovića i Milorada Pupovca. Nakon odbijanja Sarajeva da u roku od 24 sata oslobodi branitelje, nova vlada objavljuje da je Hrvatska žrtva agresije od strane BiH i odmah aktivira član 5 Povelje NATO-a, koji obavezuje sve članice da joj pomognu. Prva se odaziva Srbija.
Združene srpsko-hrvatske snage pod zastavom NATO-a pokreću žestoku kontraofazivu na Federaciju BiH kako bi oslobodili branitelje. Evocirajući svoje staro prijateljstvo sa Medlin Olbrajt, Milorad Dodik izjavljuje da se oduvek zalagao za vrednosti koje zastupa NATO i upućuje specijalne jedinice MUP-a Republike Srpske na sarajevski front kao podršku snagama Alijanse.
Nakon slabašnog otpora, vojnici Armije BiH se masovno predaju, a na pročelje zgrade Predsedništva u Sarajevu istaknute su zastave Hrvatske, Srbije i NATO-a. Bakir Izetbegović potpisuje bezuslovnu kapitulaciju, nakon čega biva uhapšen, kao i većina bošnjačkih političkih lidera. Formira se specijalni Tribunal koji će im suditi za zločine protiv čovečnosti i veze sa islamskim ekstremistima.
Dejtonski sporazum je suspendovan, a BiH proglašena za protektorat NATO-a i podeljena na srpsku i hrvatsku okupacionu zonu. Najavljeno je da će nakon izrade novog Ustava, za šta su angažovani Vladimir Šeks, Željka Cvijanović i Vojislav Koštunica, biti održani fer i demokratski izbori na kojima će građani dobiti priliku da odluče o svojoj budućnosti.
