Od Mila do vječnosti

: Dejan Anastasijević

Đukanović je opet pobijedio i strani mediji su pozdravili pobjedu “pro-EU” i “pro-NATO” kandidata. I sam Đukanović se u prvoj postizbornoj izjavi tako predstavio, rekavši da nije bilo lako, jer “velika se sila upregla protiv male Crne Gore”, kao da je lično porazio Putina. Uspiješnim svrstavanjem uz Zapad, u vrijeme obnovljenog hladnog rata, obezbijedio je sebi podršku u Bruxellesu i Washingtonu, i njihovu spremnost da zažmure na sve ostalo. Rješavanje korupcije, nepotizma, organizovanog kriminala i teške ekonomske situacije ostavljeno je za – neka druga vremena
U stara vremena vladarima su delili nadimke, pa smo tako, između ostalih, imali Filipa Lepog, Karla Ćelavog i Uroša Nejakog. Da ovaj lepi običaj postoji i danas, Milu Đukanoviću bi svakako pripao epitet Večni: on je sa 27 godina na čelu Crne Gore već sada vladar sa najdužim stažom u Evropi, ako ne računamo kraljicu Elizabetu II, koja je ipak samo nominalna šefica države i nikada nije morala da ide na izbore.

Ništa se neće promijeniti


Nakon juče (16.10.2016.) održanih parlamentarnih izbora u najmanjoj bivšoj jugoslovenskoj republici, stvari stoje ovako: Đukanovićeva Stranka demokratskih promena (SDP) osvojila je 38 od ukupno 81 mesta u crnogorskoj skupštini, ali će uz glasove manjinskih Bošnjaka i Albanaca ipak imati tanku natpolovičnu većinu (42:39). Stoga će Đukanović prvi put nakog dužeg perioda moći da sam formira vladu, bez potrebe za mučnim i ponižavajućim pregovorima sa koalicionim partnerima. Ništa se, dakle, neće promeniti, što u sve nestabilnijoj Evropi mnogima zvuči kao dobra vest.

Izborna kampanja je bila oštra i povremeno prljava, ali ni više ni manje nego u prethodnim ciklusima. Đukanoviću je i ovaj put na ruku išlo što je opozicija na izbore izašla podeljena na antizapadni i prozapadni (reformski) blok. Vodeći Demokratski forum je kampanju zasnovao na obećanju da će odustati od učlanjenja Crne Gore u NATO i da će povući priznanje Kosova, dok su socijaldemokrate obećavale sređivanje državne uprave i ubrzanje procesa evroatlantskih integracija.

Srbija, koja je u nekim ranijim prilikama navijala za Đukanovićeve protivnike, ovaj se put držala po strani i čak je diskretno podržala status quo, obezbeđujući Đukanoviću uoči izbora prostor na udarnim stranicama beogradske Politike. Zato je Đukanović, koji je ranije optuživao Beograd da pokušava da podjarmi Crnu Goru, morao da nađe drugu metu, i našao ju je – u Rusiji.

SDP, pa i Đukanović lično, sve su vreme opzuživali DF da radi za Ruse i da ih finansira Putin, mada za to nisu pružili ni jedan jedini dokaz. Za kraj, na sam dan izbora, ostavljena je poslastica: spektakularno hapšenje grupe navodnih terorista iz Srbije na čelu sa bivšim komandantom Žandarmerije Bratislavom Dikiićem.

Predizborni trik

Prema saopštenju direktora policije Slavka Stojanovića, Dikovič je sa dvadesetak ljudi, od koji su neki sa severa Kosova, ušao u Crnu Goru sa namerom da u izbornoj noći organizuje niz atentata, zauzimanje zgrade Vlade i da pokrene oružani ustanak. Sve je to, tvrdi Stojanović, bilo finansirano ruskim novcem, a za račun Demokratskog foruma.

Dikić je, inače, pre nekoliko godina sklonjen iz Žandarmerije i penzionisan posle niza skandala i sumnje da je bio upetljan u organizovani kriminal. Ostaje, međutim, nejasno kako je njegova grupa, očigledno skupljena s konca i konopca, mislila da izvede to što joj se pripisuje, i gde je oružje koje su po tvrdnjama policije imali spremno. Videćemo šta će istraga pokazati, ali zasad izgleda verovatnije da je u pitanju predizborni trik u režiji Đukanovićeve tajne službe nego ozbiljan pokušaj destabilizacije.

Bilo kako bilo, Đukanović je opet pobedio i strani mediji su u jutrošnjim naslovima pozdravili pobedu “pro-EU” i “pro-NATO” kandidata. I sam Đukanović se u prvoj postizbornoj izjavi tako predstavio, rekavši da nije bilo lako jer “velika se sila upregla protiv male Crne Gore”, kao da je lično porazio Putina. Uspešnim svrstavanjem uz Zapad, u vreme obnovljenog hladnog rata, obezbedio je sebi podršku u Briselu i Vašingtonu, i njihovu spremnost da zažmure na sve ostalo. Rešavanje korupcije, nepotizma, organizovanog kriminala i teške ekonomske situacije ostavljeno je za neka druga vremena.

Dikić je, inače, pre nekoliko godina sklonjen iz Žandarmerije i penzionisan posle niza skandala i sumnje da je bio upetljan u organizovani kriminal. Ostaje, međutim, nejasno kako je njegova grupa, očigledno skupljena s konca i konopca, mislila da izvede to što joj se pripisuje, i gde je oružje koje su po tvrdnjama policije imali spremno
Kada se bolje pogleda, ovi izbori i nisu bili ništa drugo nego zamaskirani referendum o ulasku u NATO, baš kao što su prethodni bili referendum o otpočinjaju pregovora o ulasku u EU, a oni pre njih referendum o državnoj zajednici sa Srbijom, i tako unazad, sve do izbora iz 1998, koji su bili referendum o raskidanju sa politikom Slobodana Miloševića. U tome je tajna Đukanovićeve političke dugovečnsti: sve izborne kampanje koje je vodio bile su spakovane tako da izgleda da je Crna Gora na sudbinskoj prekretnici, ugrožena od strane spoljnjeg neprijatelja i unutrašnje pete kolone. I svaki put je uspešno izbegao da se bavi životnim pitanjima građana i sasvim realnim problemima sa kojima se oni suočavaju.

Dugoročno, on te probleme ne može da izbegne, ali što neko reče, dugoročno smo svi ionako mrtvi. Đukanović sad ima četiri godine da smisli novo sudbinsko pitanje oko koga će organizovati sledeće izbore, i nema mnogo razloga da se veruje da opet  neće uspeti. Izuzimajući englesku kraljicu, ostali mogu samo da mu zavide.
-->

Komentari

Obavezna polja su markirana*

Povezani tekstovi