Kremlj Srbiju, posebno Republiku Srpsku, drži kao taoce, jer preko njih destabilizuje region

Intervju, Sonja Biserko

Piše: Tamara Nikčević      20.09.2018

Predsjednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, Sonja Biserko, za Avangardu objašnjava šta bi pobjeda Milorada Dodika na izborima značila za BiH: “Kao član Predsedništva, Dodik bi mogao da blokira mnoge odluke od značaja za BiH. Mogao bi, na primer, da opstruira rad Predsedništva tako što uopšte ne bi prisutvovao sednicama… Dodik je i do sada uradio sve da spreči unutrašnju integraciju BiH; razrušio je sve institucije koje su počele funkcionisati od 2008… Ako bude izabran za člana Predsedništva, bojim se da bi Dodik mogao potpuno obesmisliti tu instituciju”; kako Srbija tretira Bosnu i Hercegovinu: “Beogradu je Bosna i Hercegovina neuporedivo važnija od Kosova. Srbija računa da bi gubitak Kosovo mogla ’namiriti’ podelom BiH… Tokom celog XX veka Beograd ima teritorijalne aspiracije ka Bosni i Hercegovini. Uostalom, rat devedesetih je vođen zbog teritorija i Beograd, ne bude li ozbiljnije pritisnut, od toga nikada neće odustati”; da li je upozorenje Mladana Ivanića o “prevelikom uvlačenju” rukovodstva Srbije u predizbornu kampanju u BiH ohrabrujuća najava okretanja bosanskih Srba Sarajevu, ili je riječ o pukoj političkoj borbi na relaciji Dodik-Ivanić: “Ivanić predstavlja opoziciju koja već neko vreme ukazuje na kriminogenost Dodikove vlasti. Međutim, veoma dobro znamo kako se sam Ivanić ponašao kad je reč o BiH i njenoj budućnosti”.
Sredinom prošlog mjeseca, više organizacija civilnog društva iz Srbije i sa Kosova uputile su otvoreno pismo visokoj predstavnici EU, Federiki Mogerini, u kojem je pozivaju da se izjasni protiv podjele Kosova ili razmjene teritorija između Kosova i Srbije na etničkom principu, koji je, kako je navedeno, “u više navrata gurnuo region u krvave sukobe”. Organizacije su u pismu ocijenile da bi etnička podjela neminovno proizvela lančanu reakciju i u drugim balkanskim državama, što bi dovelo do novih zahtjeva za promjenom granica na Balkanu i otvorilo vrata novim sukobima.

“Etnički čiste države, prevaziđeni model iz 19. veka, ne smeju biti ciljevi ničije politike niti smeju biti tolerisani i podržani od predstavnika međunarodne zajednice”, navodi se, između ostalog, u pismu na koje predstavnica Mogerini, naravno, nije odgovorila.

Predsjednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, Sonja Biserko, za Avangardu kaže da bi se uvažavanjem predloga predsjednika Aleksandra Vučića i Hašima Tačija o “razgraničenju” Srbije i Kosova Srbima i Albancima koji žive na “pogrešnoj strani” poslala poruka da se presele u “svoju” etničku državu, što bi moglo da dovede do još jednog egzodusa stanovništva na Balkanu.

“O Balkanu se u ovom momentu govori kao o ’unfinished business’. Nažalost, naša regija i dalje važi za bure baruta, za prostor kojem prete novi sukobi”, objašnjava Biserko. “Na neki način, Balkan je ogledalo nemoći međunarodne zajednice, pre svega Evrope, kao i urušavanja međunarodnog liberalnog poretka, na čijim se vrednostima temelji balkanska arhitektura od 2000. godine. Sve ovo se moglo i očekivati s obzirom na to da su u međuvremenu na Balkan zaposeli i drugi međunarodni akteri. Razgraničenje Srbije i Kosova koje se poslednjih meseci predlaže kao rešenje, rizičan je potez kojim bi se dovela u pitanje ne samo stabilnost Balkana, nego bi time bila oslabljena i sama Srbija. Naime, isti princip bi se mogao primeniiti i unutar same Srbije”.

AVANGARDA: Iako je zapadna međunarodna zajednica, prije svega SAD, dugo imala prilično tvrd stav o nepromjenjivosti granica, očito je na tom planu došlo do nekih promjena. Što je tome doprinijelo?

BISERKO: Više je razloga. Finansijska kriza 2008, migranstka kriza 2014, te jačanje desničarskih partija, zatim Brexit, pobeda Donalda Trampa, radikalizacija identitetskih politika… Istovremeno, dublji prodor Rusije na Balkan i migrantska kriza vratili su značaj Balkana i za Zapad, pre svega zbog bezbednosnih razloga.

Pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD i promena američkog kursa u spoljnoj politici – još nepromišljenog, ne samo prema na Balkanu, već i prema Evropi – ostavlja otvorenim pitanje kakva će zaista ta politika biti u budućnosti. Za sada, američka politika je zaista promenjena po mnogim pitanjima, a posledice su nesagledive po međunarodni poredak. Govorim o izlasku Amerike iz klimatskog sporazuma, o napuštanju trgovinskog sporazuma sa Kanadom i Meksikom, napadu na ICC…

Kada je o Balkanu reč, do skoro se američka administracija u našem regionu ponašala shodno prioritetima utvrđenim tokom poslednje dve decenije. No, nakon susreta Tramp-Putin u Helsinkiju, počele su spekulacije u vezi sa Balkanom.

AVANGARDA: Imaju li osnova te spekulacije, što mislite?

BISERKO: Iako je sastanak dvojice lidera bio netransparentan za širu javnost, izjave nekih zvaničnika, poput one Džona Boltona, pogodne su da se s njima manipuliše. Doduše, još uvek nema jasnih indikacija da je došlo do stvarne promene američke politike na Balkanu.

Daniel Serwer, profesor Univerziteta Džon Hopkins i dobar poznavalac i Balkana i američke politike, ističe da su Amerikanci do sada jedino – saslušali argumente, što je, naravno, na Balkanu interpretirano kao podrška “razgraničenju”. Međutim, Server tvrdi da u Vašingtonu nije uočio podršku za podelu Kosova, verujući da će Amerikanci toj ideji na kraju reći veoma jasno – NE. Osim toga, Server smatra da ideja korekcije granica, zamene teritorije ili kako god to nazvali, bez nemačke podrške jednostavno ne može biti realizovana.

AVANGARDA: “Rekao bih da je Njemačka podvukla crvenu liniju u odnosu na to koliko će daleko ići u rješavanju pitanja odnosa Srbije i Kosova”, izjavio je nedavno američki republikanski senator i predsjedavajući Odbora za unutrašnju bezbednost Ron Džonson.

BISERKO: Nemačka je najvažnija i najuticajnija zemlja EU i njen stav je itekako bitan, pre svega zato što je Balkan evropsko pitanje. Ni Rusija ni SAD za naš region nemaju značaj kakav ima EU. Zato se nadam da će, uprkos brojnim slabostima i krizama kroz koje prolazi, EU ipak opstati.

Kada je reč o odnosima Srbije i Kosova, veoma je zabrinjavajuće to što je uspostavljen i paralelni kanal za rešavanje kosovskog pitanja.

AVANGARDA: Govorite o…

BISERKO: Govorim o East-West Institutu sa bivšim ambasadorom SAD u Srbiji Kameronom Manterom, zatim o Sorosu Jr, Volfgangu Petriču, Ivanu Vejvodi, Jeleni Milić, Ivanu Krastevu i drugima. Austrija je nedavno upriličila Forum na kome se čak otvoreno govorilo o promeni granica. Istovremeno, te ideje ohrabruju Federika Mogerini i Johanes Han, iako za to nemaju mandat… Sve u svemu, bojim se da je trojac Aleksandar Vučić, Hašim Tači i Edi Rama zaigrao izuzuetno opasnu igru, koja je počela pre dve godine, kada je smenjena glavni pregovarač Prištine Edita Tahiri. Otada je briselski dijalog praktično u zastoju. Jasno je, pritom, da promena granica o kojoj govore trojica predsednika pre svega hrani srpski nacionalizam; suštinski, ona ne rešava – ništa! Uostalom, ni jedan od predsjednika do sada nije rekao kako bi “razgraničenje” u realnosti izgledalo, kako bi praktično bilo izvedeno. Umesto toga, sve se svodi na licitiranje. Najzad, predolog o “razgraničenju” za koji se zalažu Vučić, Tači i Rama ozbiljno bi ugrozio multietnički koncept za koji se opredelio ceo region, iako ga u praksi često narušava. Manjine će uvek postojati i zato razgraničenje nije rešenje.

AVANGARDA: Što je rješenje?

BISERKO: Rešenje je sprovođenje manjinske politike onako kako je zapisano i usvojeno u svim ustavima i zakonima zemalja naslednica Jugoslavije.

AVANGARDA: Što bi “razgraničenje” Srbije i Kosova značilo sa BiH? Iako zvanični Beograd tvrdi da to ne bi dovelo do “domino-efekta”na Balkanu, Milorad Dodik odavno prijeti pripajanjem entiteta Republika Srpska Srbiji.

BISERKO: Još od proglašenja kosovske nezavisnosti, 2008, Milorad Dodik sistematski ruši BiH, delujući na njenoj razgradnji i obesmišljavanju. Dodik, pritom, koristi svaku priliku da pravo na samoopredeljenje Kosova izjednači sa RS. Srbija sada pokušava da ekonomski, informativno i kulturno Repubiku Srpsku što čvršće veže za sebe, pokazujući da joj je Bosna i Hercegovina neuporedivo važnija od Kosova.

AVANGARDA: Zbog čega?

BISERKO: Zato što Srbija računa da bi gubitak Kosovo mogla “namiriti” podelom BiH. Tokom celog XX veka Beograd ima teritorijalne aspiracije ka Bosni i Hercegovini. Uostalom, rat devedesetih je vođen zbog teritorija i Beograd, ne bude li ozbiljnije pritisnut, od toga nikada neće odustati.

AVANGARDA: Hoće li od toga odustati Hrvatska, posebno ako se uzme u obzir svesrdna pomoć koju zvanični Zagreb pruža Dodikovom glavnom “ortaku”, uglednom Draganu Čoviću?  

BISERKO: Kao članica EU i NATO, Hrvatska je odgovorna zbog nedovoljnog uticaja na destruktivno ponašanje hrvatskih političara u Federaciji. Zvanični Zagreb je još uvek benevolentan i nejasan kada je reč o Herceg-Bosni. Iako se očekivalo konstruktivnije delovanje Hrvatske u regionu, ona, nažalost, nije pokazala spremnost da se izdigne iznad populističkih i jeftinih politika.

Generalno gledano, loše je to što budućnost BiH zavisi od njenih suseda, odnosno od toga koliko će ti susedi istrajavati na svojim strategijama. Da bi postala funkcionalna država, BiH mora da se definiše kroz bosansku državnost i identitet, u kojima bi svi nacionalni identiteti bili ravnopravni. Dejtonski sporazum je, nažalost, konsolidovao etničku podelu (Anex 7 Sporazuma nikada se nije dosledno sprovodio) i time omogućio da se BiH tretira isključivo kroz teritorijalnu optiku. Naravno, veliki problem predstavlja politizacija religije, koja je uvek bila u funkciji razbijanja bosanstva.  

AVANGARDA: Kako?

BISERKO: Sinonimizacija etničke pripadnosti sa religijskom, odnosno izjednačavanje bosanskog pravoslavlja sa srpstvom i bosanskog katoličanstva s hrvatstvom, deo je mehanizma koji se provlači kroz ceo XIX i XX vek. Istovremeno, danas se Bošnjaci sumnjiče za verski fundamentalizam i u tim optužbama prednjače srpski nacionalni projektanti, kojima to sliži da bi opravdali rat u Bosni. Muslimanski fundamentalizam je, kažu oni, bio glavni uzrok raspada Jugoslavije; danas se, upozoravaju, ista opasnost nadvila i nad Srbijom. Zato je Sandžak pod konstantnom tenzijom… Sve ovo pokazuje da je Bosna i Hercegovina, nažalost, i dalje talac nedovršenog procesa stabilizacije regiona, kao i aspiracija Beograda. Sve dok se suštinski ne ospore teritorijalne pretenzije Beograda, stabilnost regiona biće fragilna, a BiH će ostati talac tih pretenzija. Suštinska potreba regiona je da se objasne uzroci raspada Jugoslavije, kao i da se objasni uloga srpskih elita u pripremi rata, a potom i utvrde svi zločini koji su se desili na teritoriji bivše Jugoslavije. Srbija je u tom smisli najveći problem.

AVANGARDA: Zašto?

BISERKO: Zato što će moralni oporovak Srbije trajati duže. On će biti uslovljen spremnošću Beograda da javno osudi planere ratnog projekta devedesetih; i to one koji, nažalost, još uvek imaju uticaj na donošenje strateški važnih odluka ne samo za budućnosti Srbije, nego i za budućnost Bosne i Hercegovine. Bojim se da će Srbija teško odustati od RS-a i na Americi je, kao glavnom tvorcu Dejtonskog sporazuma, da izvrši temeljne promene i pojača svoj pritisak na Beograd.

AVANGARDA: Koliko je moralni oporavak Srbije o kojem govorite uopšte moguć ako znamo šta je nedavno u svom “istorijskom govoru” na Kosovu poručio predsjednik Vučić? Ako predsjednik Srbije namjeru Slobodana Miloševića da realizuje fašistički projekat velike Srbije naziva “najboljom”, onda…

BISERKO: Vučićev govor izraz je njegove duboke frustracije nastale nakon neuspelog nastavka briselskog dijaloga 7. septembra, kad je on odbio da se sretne sa Hašimom Tačijem. Vučić je svestan da je projekat podele Kosova propao i da, shodno tome, predstoji pravljenje “izlaznih strategija” kod sva tri pomenuta predsednika koji su ovaj projekat zagovarali. Beograd i Priština moraju se vratiti briselskom dijalogu – za to će, naravno, biti potrebno vreme – koji je jedini relevantan okvir za normalizaciju odnosa Prištine i Beograda, odnosno Kosova i Srbije. Uostalom, sa idejom predsednika Kosova o razrešenju konflikta sa Srbijom protivi se veliki broj kosovskih građana.

Kada je reč o Vučiću, dan nakon propalih pregovora u Briselu, predsednik Srbije otišao je na Kosovo, odnosno u Kosovsku Mitrovicu, gde je trebalo da održi, kako ga je sam najavljivao, istorijski govor. Umesto toga, Srbima na Kosovu je poručio da nikakvog rešenja još nema na vidiku i da će neko u budućnosti morati da postigne kompromis sa Albancima. “… Dakle, rešenje nije na vidiku, ali bogu se molim da ga makar u narednih deset ili dvadeset godina bude”.

AVANGARDA: Pitala sam Vas o odnosu predsjednika Vučića prema Miloševiću.

BISERKO: Vučić je kazao da je Milošević bio veliki srpski lider, te da su njegove namere svakako bile najbolje, ali su rezultati bili mnogo lošiji. “Ne zato što on to to nije želeo, već zato što želje nisu bile realne, a interese i težnje drugih naroda zanemarili smo i potcenili. I zbog toga smo platili najvišu i najtežu cenu. Nismo postali veći. Ili, bolje reći, nismo postali veći na onaj način na koji su neki to zamišljali. Danas, bez kapi krvi, bilo čije, jesmo... Kad izgubite rat, za to se plaća cena. Visoka, najviša. A, mi, mi Srbi i danas se pravimo kao da se ništa nije dogodilo. Pravimo se da nismo sami, sopstvenim glupostima i pod pritiskom zapadnog sveta, učestvovali u dokazivanju sopstvene krivice i za sukob na KiM...” rekao je Vučić.

Jasno je, dakle, da se Milošević već duže vreme “normalizuje” i tretira kao veliki državnik koji je zadužio Srbiju. Ovaj deo Vučićevog govora digao je region na noge i izazvao seriju negativnih reakcija vani.

AVANGARDA: Sudeći po navedenim porukama, ali i politici koju vodi i u Srbiji i prema susjedima, mislite li da je politički cilj Aleksandra Vučića Srbija u EU ili čvršći savez sa Rusijom?

BISERKO: S obzirom na kriterije koje je Evropa postavila, pre svega u odnosu na vladavinu prava, na sudstvo, medije, i sl, Srbija je daleko od članstva u EU. Pravna država politički je smrtonosna za većinu pripadnika naše političke elite. U tom smislilu, udaljavanje od EU Vučiću ostavlja prostor da nastavi da se ponaša kao isključivi vlasnik Srbije. Na ruku mu idu i autoritarni trendovi u EU, pa se ne oseća naročito usamljenim. Sa druge strane, i (ne)usvajanje sveobuhvatnog sporazuma sa Kosovom moglo bi da ukazuje na činjenicu da, suštinski, Srbija ne želi EU. Istovremno, jasno je da Vučić ne želi da izgubi podršku Berlina; tim pre što ona nije samo politička, već i finansijska i ekonomska. Da bi ju zadržao, Vučić se koristi malom ucenjivačkom moći koju ima.

AVANGARDA: O kakvoj moći govorite?

BISERKO: Vučić je svestan da je Srbija centralna zemlja od koje zavisi stabilnost regiona.

AVANGARDA: Kada sam već pomenula veze Srbije i Rusije, znate da pojedini analitičari tvrde da je ne Aleksandar Vučić, nego Milorad Dodik glavna ruska poluga na Blakanu. Da li ste saglasni sa tom ocjenom?

BISERKO: Kad je reč o srpskoj politici ili, bolje rečeno, o srpskom projektu, to nikada nije bilo personalno, nego pre svega državno pitanje. Reč je o nijansama, o različitim ulogama u različitim vremenima. Ipak, suštinski, sve se svodi na isto: Republika Srpska se tretira kao “ratni plen” Srbije, od koga se neće odustati sve dok Beograd bude u prilici da manipuliše međunarodnom zajednicom. Rat u BiH Beograd i dalje tretira kao oslobodilački rat Srba u Bosni; nažalost, radi se sve kako bi se relativizovali počinjeni ratni zločini, posebno genocid u BiH. Tome na ruku ide i aktuelno negiranje i osporavanje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu od strane SAD. Poznato je, naime, da neke zapadne države afričkim zemljama sugeriraju da se povuku iz tog sporazuma, što predstavlja opasan udar na međunarodni poredak. Takva politika veoma ide na ruku Beogradu, kao i nekim drugim zemljama.

AVANGARDA: Zbog čega je Moskvi važna Republika Srpska?


BISERKO: Prvo, Milorad Dodik se svojom odanošću Rusiji održava na vlasti. Drugo, srpska elita ne poznaje dovoljno Rusiju da bi mogla da brani vlastite interese. Osim što podleže iluziji o nekakvom vekovnom bratstvu sa ruskim narodom, srpska vlast radi isključivo za svoje, ne za interese države ili nacije. Srbija, pritom, zaboravlja da Rusija ima veoma velike interese u Hrvatskoj – u koju, inače, najviše ulaže – u Bugarskoj, u Crnoj Gori, u Makedoniji… Kremlj Srbiju, posebno Republiku Srpsku, drži kao taoce, jer preko njih destabilizuje region, što je Rusiji trenutno glavni cilj. Drugim rečima, interes Moskve je da spreči širenje NATO na Balkanu i uspori evropski put država regiona.

AVANGARDA: Uspijeva li Rusija da taj cilj realizuje?

BISERKO: Činjenica je da Rusija konstantno destabilizuje prilike u regionu i Zapadni Balkan može prosperirati samo ako napravi zajedničku platformu. Takva politika dala bi Balkanu specifičnu težinu, koja bi mu onda otvorila vrata za ozbiljniju ulogu u međunarodnim odnosima. U suprotonom, Zapadni Balkan ostaće samo objekat veoma podložan raznim manipulacijama i interesima koji se ne poklapaju sa njegovim vlastitim.
Samo Balkan pod jednim kišobranom, pod kišobranom EU, ima budućnost i perspektivu.

AVANGARDA: Uoči izbora u BiH, šef ruske diplomatije dolazi u posjetu Banjaluci, gdje će sa Dodikom otvoriti Rusko-srpski centar. Istovremeno, predsjednik Vučić je, dan pred izbornu ćutnju, najavio je dolazak u Banjaluku, gdje bi trebalo da otvori školu. Direktna podrška Dodiku ili…?

BISERKO: Izgleda je da je izborna pobeda Milorada Dodika veoma upitna, pa mu je zato potrebna tako snažna podrška Rusije. Beogradu očito odgovara status quo, sve dok se ne stvore uslovi za veće rezove. Uostalom, istu politiku prema Dodiku i RS vodio je i Vučičev prethodnik, predsednik Boris Tadić.

AVANGARDA: Srpski član Predsjedništva BiH Mladen Ivanić poručio je nedavno da Milorad Dodik “rukovodstvo Srbije previše uvlači u predizbornu kampanju”, kao i da Srbija “ne bi trebalo da se miješa u izbore u BiH”. Kako tumačite ove poruke? Da li su one ohrabrujuće u smislu okretanja bosanskih Srba Sarajevu, ili je riječ o pukoj političkoj borbi na relaciji Dodik-Ivanić?

BISERKO: Ivanić predstvlja opoziciju koja već neko vreme ukazuje na kriminogenost Dodikove vlasti. Međutim, voma dobro znamo kako se sam Ivanić ponaša kad je reč o BiH i njenoj budućnosti. Sa druge strane, činjenica je da je Republika Srpska u veoma lošem ekonomskom stanju i da se ovi izbori održavaju u veoma lošoj društvenoj atmosferi. Nezadovoljstvo građana je ogromno. Ubistvo Davida Dragičevića podiglo je na noge RS i taj protest postaje sve ozbiljniji. Međutim, bez obzira na nezadovoljstvo i problem, činjenica je da Dodik još uvek ima mehanizme i kontrolu izbornog procesa koji mogu da mu obezbede pobedu. Naravno, sve zavisi i od građana BiH.

AVANGARDA: Ako Dodik ne priznaje BiH, zašto se onda bori za mjesto u Predsjedništvu?

BISERKO: Kao član Predsedništva, Dodik bi mogao da blokira mnoge odluke od značaja za BiH. Mogao bi, na primer, da opstruira rad Predsedništva tako što uopšte ne bi prisutvovao sednicama. Dodik je i do sada uradio sve da spreči unutrašnju integraciju BiH; razrušio je sve institucije koje su počele funkcionisati od 2008… Ako bude izabran za člana Predsedništva, bojim se da bi Dodik mogao potpuno obesmisliti tu instituciju.

AVANGARDA: Šta bi to značilo za BiH, ali i za Balkan? Sami ste rekli da je naš region ponovo “bure baruta”…. Plašite li se novog ratnog sukoba na Balkanu?


BISERKO: To je svakako jedan od scenarija. Ipak, mislim da svet neće dozvolit novi ratni sukob na Balkanu. Čak ni SAD. Nedavno je senator Rodžer Viker u američkom Senatu pokrenuo pitanje BiH, zatražio da se SAD vrate u BiH i da zaustave trend njene deizentegracije. Viker je zahtevao da se uvedu sankcije još nekim političarima u RS, i to zbog korupcije i kršenja Dejtonskog sporazuma, naglašavajući potrebu da isto učine EU i sve evropske države. Iako BiH nije spremna da postane članica NATO, Viker smatra da bi trebalo aktivirati Akcioni plan za članstvo bez daljeg odlaganja. Najzad, američki senator traži da, čim se završe izbori u BiH, međunarodna zajednica ohrabri formiranje parlamenta i vlada na svim nivoima. Nakon toga, usledile bi brze reforme radi eliminisanja diskriminišućih kriterijuma za određene funkcije u administraciji. Mislim da su zahtevi senatora Rodžera Vikera veoma ohrabrujući.



-->

Komentari

Obavezna polja su markirana*