Grafit u Sremskoj Mitrovici: “Žao mi je Srebrenica mila što se nisi dvaput dogodila”
Rijaliti na srbijanskoj političkoj sceni
: Dinko Gruhonjić 07.05.2018Vele politički analitičari da je Srbija ubrzala prepucavanje sa susedima, jer joj se steže omča oko vrata da konačno potpiše sporazum o normalizaciji odnosa s Kosovom, koji će faktički značiti i priznanje nezavisnosti te “južne sprske pokrajine”. Istorija nas uči da su slično počeli i ratovi na prostoru bivše Jugoslavije. Nesposobna da reši svoje odnose sa kosovskim Albancima, Miloševićeva Srbija je, pre rata na Kosovu, spalila dobar deo Hrvatske i Bosne, odgađajući “rešenje” za Kosovo. Potom je bila bombardovana od celog sveta. Isti političari koji su je doveli u takvu poziciju, i danas su na vlasti u Vučićevoj Srbiji. Definicija ludosti je kada neprestano ponavljate iste metode a očekujete drugačiji rezultat. Ali, zar nije definicija još veće ludosti kada posmatrate takve ludake i očekujete da ovaj put, možda, baš i neće biti tako ludi kao onda?
Umesto da zatvore Šešelja, zatvorili Hrtkovce, ovo je tvit kojim je koleginica Tanja Jordović komentarisala vest da je srbijanski ministar policije izdao naređenje da se imaju zatvoriti svi – ali doslovno svi – putni pravci prema sremskom selu Hrtkovci u opštini Ruma, i to dan ranije pre mitinga koji je najavio osuđeni ratni zločinac, radikal Vojislav Šešelj, čovekoliki oblik postojanja koji je u ratovima iz devedesetih godina pretio da će Hrvate klati “zarđalim kašikama”.
I bi tako – zatvoriše Hrtkovce, ne zatvoriše Šešelja. On je, naime, došao nadomak Hrtkovaca sa svojih 50-60 “saradnika”, malo se “šalio” davao izjave i pokupio se nazad za Beograd. Pritom su radikali nasrnuli s leđa – a kako bi drugačije – na Đorđa Žujovića iz Liberalno-demokratske partije, nakon što je ovaj bio raširio transparent “Šešelj ratni zločinac”. Policija je potom saopštila da “intenzivno traga” za četnikom koji je nogom u leđa udario Žujovića naočigled svih. Nikola Šešelj, sin Vojislava, na svom Fejsbuk profilu je potom postavio sliku Žujovića uz poruku: “Ja ću ti glavu skratiti, pa makar mi to bilo poslednje u životu.”
Putujući cikus
I dok su Šešelja pripustili sve do sela Jarak, koje je udaljeno pet kilometara od Hrtkovaca, policija pojedine opozicione političare, poput Nenada Čanka iz Lige socijaldemokrata Vojvodine, kao i Aleksandre Jerkov i Balše Božovića iz Demokratske stranke, nije pustila da prođu dalje od Rume, koja je udaljena 20 kilometara od Hrtkovaca. I još su prisutni policajci kazali da su imali naređenje da Šešelja mogu pustiti a ostale – jok. Uz pretpostavljeno “objašnjenje” da to rade “preventivno”, da ne bi došlo do susreta Šešeljevih fašista i političara i građanskih aktivista koji su put Hrtkovaca krenuli da bi sprečili radikalsko divljanje. Takvu “smirujuću” poruku su danima emitovali i Aleksandar Vučić i onaj uvlakački ministar Stefanović. A sve sa ciljem da se pokaže da su i fašisti i antifašisti zapravo isti ekstremisti, dok je Vučić u stvari Majka Tereza pa ih, na zadovoljstvo ćutljive većine, miri.
U Hrtkovce, dakle, od subote popodne pa sve do nedelje popodne niko nije mogao ući a da nema u ličnoj karti upisano mesto prebivališta u tom selu. Mediji su javili da su, pored meštana, mogli ući još i – dostavljači hrane, ali su i oni morali policajcima dati ličnu kartu na uvid. Da se valjda uvere da neko od njih nije Vojislav Šešelj na mopedu, maskiran u dostavljača četničke gibanice.
I novinarima je bio zabranjen pristup selu, a bilo ih je na desetine iz čitave bivše Juge. Nepodeljen utisak među kolegama bio je da su ogorčeni zbog takvih policijskih odluka, ali i da su svi zajedno namagarčeni jer su učestvovali u nimalo smešnom putujućem cirkusu Vojislava Šešelja.
Nemoguće je proceniti koliko je policajaca bilo angažovano na opkoljavanju Hrtkovaca, a procene idu i do - 5.000!? Banalno pitanje, za početak: koliko je akcija “spašavanja” Hrvata iz Hrtkovaca zapravo koštala poreske obveznike?
I sledeće pitanje: ukoliko je policija već zabranila radikalima da se okupljaju, zašto ih nisu pohapsili kada su, ipak, pokušali da stignu do Hrtkovaca, gde su, prema Šešeljevim ranijim najavama, bili spremni da “ponove zločin” iz 1992. Zbog tog zločina je Šešelj konačno osuđen na 10 godina robije, jer je dokazano da je potpirivao etničko čišćenje Hrvata iz Vojvodine.
Sledeće pitanje: ako je policiji bilo previše da hapsi 50-60 potencijalnih četničkih koljača, zašto onda jednostavno nisu uhapsili vojvodu ratnog zločinca? Zato jer on još uvek ima poslanički imunitet. Iako bi trebalo da mu je prestanak mandata konstatovan po automatizmu, čim je stigla presuda iz Haga u Skupštinu Srbije, a bogami je stigla. A zašto je Šešelj još uvek poslanik? Zato što tako želi Aleksandar Vučić, o čemu smo već pisali na stranicama Avangarde.
Nostalgični motivi
Ali, ostavimo se oca Šešelja, nego da vidimo šta je to još navelo njegovog sina Aleksandra Vučića da ga pusti sa lanca. Odnosno, šta je mogao da bude stvarni motiv za ovaj, još jedan, rijaliti na srbijanskoj političkoj sceni? Možda da ga mine želja na ratove iz devedesetih pa je pustio hiljade policajaca da opkole jedno malo selo od tri hiljade stanovnika? Tako su redovno palili sela po Bosni, Hrvatskoj, Kosovu… I možete samo da zamislite kako se “sigurno i spokojno” osećalo ono malo preostalih nesrba u Hrtkovcima tokom ovog vikenda.
Ali, pored tog nostalgičnog motiva, iskoristio je Vučić ovu šešeljevsku svinjariju da izvođenjem hiljada policajaca demonstrira silu i unese još puno panike među izluđene građane Srbije. Bila je to poruka šta će se desiti svakom onom ko se pokuša pobuniti protiv “vođe”. Jer, kao što rekosmo, Šešelja su pripustili na pet kilometara od Hrtkovaca, a većinu opozicije na 20 kilometara. Vučić je, dakle, apsolutno spreman da sopstvenu vlast brani i noktima i zubima. Ali, pre toga i pendrecima, kratkim i dugim cevima, pa i zarđalim kašikama.
A nedaleko od Hrtkovaca u Sremskoj Mitrovici, pre neki dan ispisan je grafit: “Žao mi je Srebrenica mila što se nisi dvaput dogodila”. Maja Sedlarević, političarka iz LSV, inače rođena Mitrovčanka, napisala je tim povodom na Tviteru: “Ne bez teksta, bez daha sam ostala kad sam ugledala grafit!!! Sram bilo i onog ko je napisao i sve koji nisu uklonili ovako besramnu i strašnu poruku!!! Strašno!” U pravu je ova antifašistkinja, zaista je strašno. Ali je postalo deo “folklora”.
Uza sav ovaj opisani užas, Srbija se neprestano prepucava sa Hrvatskom oko raznoraznih stvari. Te vi ste ustaše, te vi ste četnici (a nije da ih nema podosta takvih u političkom vrhu). Vele politički analitičari da je Srbija ubrzala prepucavanje sa susedima, jer joj se steže omča oko vrata da konačno potpiše sporazum o normalizaciji odnosa s Kosovom, koji će faktički značiti i priznanje nezavisnosti te “južne sprske pokrajine”. Istorija nas uči da su slično počeli i ratovi na prostoru bivše Jugoslavije. Nesposobna da reši svoje odnose sa kosovskim Albancima, Miloševićeva Srbija je, pre rata na Kosovu, spalila dobar deo Hrvatske i Bosne, odgađajući “rešenje” za Kosovo. Potom je bila bombardovana od celog sveta.
Isti političari koji su je doveli u takvu poziciju, i danas su na vlasti u Vučićevoj Srbiji. Definicija ludosti je kada neprestano ponavljate iste metode a očekujete drugačiji rezultat. Ali, zar nije definicija još veće ludosti kada posmatrate takve ludake i očekujete da ovaj put, možda, baš i neće biti tako ludi kao onda? I da li onda i dalje mislite da šešelji Vučiću ne trebaju?
-->
I bi tako – zatvoriše Hrtkovce, ne zatvoriše Šešelja. On je, naime, došao nadomak Hrtkovaca sa svojih 50-60 “saradnika”, malo se “šalio” davao izjave i pokupio se nazad za Beograd. Pritom su radikali nasrnuli s leđa – a kako bi drugačije – na Đorđa Žujovića iz Liberalno-demokratske partije, nakon što je ovaj bio raširio transparent “Šešelj ratni zločinac”. Policija je potom saopštila da “intenzivno traga” za četnikom koji je nogom u leđa udario Žujovića naočigled svih. Nikola Šešelj, sin Vojislava, na svom Fejsbuk profilu je potom postavio sliku Žujovića uz poruku: “Ja ću ti glavu skratiti, pa makar mi to bilo poslednje u životu.”
Putujući cikus
I dok su Šešelja pripustili sve do sela Jarak, koje je udaljeno pet kilometara od Hrtkovaca, policija pojedine opozicione političare, poput Nenada Čanka iz Lige socijaldemokrata Vojvodine, kao i Aleksandre Jerkov i Balše Božovića iz Demokratske stranke, nije pustila da prođu dalje od Rume, koja je udaljena 20 kilometara od Hrtkovaca. I još su prisutni policajci kazali da su imali naređenje da Šešelja mogu pustiti a ostale – jok. Uz pretpostavljeno “objašnjenje” da to rade “preventivno”, da ne bi došlo do susreta Šešeljevih fašista i političara i građanskih aktivista koji su put Hrtkovaca krenuli da bi sprečili radikalsko divljanje. Takvu “smirujuću” poruku su danima emitovali i Aleksandar Vučić i onaj uvlakački ministar Stefanović. A sve sa ciljem da se pokaže da su i fašisti i antifašisti zapravo isti ekstremisti, dok je Vučić u stvari Majka Tereza pa ih, na zadovoljstvo ćutljive većine, miri.
U Hrtkovce, dakle, od subote popodne pa sve do nedelje popodne niko nije mogao ući a da nema u ličnoj karti upisano mesto prebivališta u tom selu. Mediji su javili da su, pored meštana, mogli ući još i – dostavljači hrane, ali su i oni morali policajcima dati ličnu kartu na uvid. Da se valjda uvere da neko od njih nije Vojislav Šešelj na mopedu, maskiran u dostavljača četničke gibanice.
I novinarima je bio zabranjen pristup selu, a bilo ih je na desetine iz čitave bivše Juge. Nepodeljen utisak među kolegama bio je da su ogorčeni zbog takvih policijskih odluka, ali i da su svi zajedno namagarčeni jer su učestvovali u nimalo smešnom putujućem cirkusu Vojislava Šešelja.
Nemoguće je proceniti koliko je policajaca bilo angažovano na opkoljavanju Hrtkovaca, a procene idu i do - 5.000!? Banalno pitanje, za početak: koliko je akcija “spašavanja” Hrvata iz Hrtkovaca zapravo koštala poreske obveznike?
I sledeće pitanje: ukoliko je policija već zabranila radikalima da se okupljaju, zašto ih nisu pohapsili kada su, ipak, pokušali da stignu do Hrtkovaca, gde su, prema Šešeljevim ranijim najavama, bili spremni da “ponove zločin” iz 1992. Zbog tog zločina je Šešelj konačno osuđen na 10 godina robije, jer je dokazano da je potpirivao etničko čišćenje Hrvata iz Vojvodine.
Sledeće pitanje: ako je policiji bilo previše da hapsi 50-60 potencijalnih četničkih koljača, zašto onda jednostavno nisu uhapsili vojvodu ratnog zločinca? Zato jer on još uvek ima poslanički imunitet. Iako bi trebalo da mu je prestanak mandata konstatovan po automatizmu, čim je stigla presuda iz Haga u Skupštinu Srbije, a bogami je stigla. A zašto je Šešelj još uvek poslanik? Zato što tako želi Aleksandar Vučić, o čemu smo već pisali na stranicama Avangarde.
Nostalgični motivi
Ali, ostavimo se oca Šešelja, nego da vidimo šta je to još navelo njegovog sina Aleksandra Vučića da ga pusti sa lanca. Odnosno, šta je mogao da bude stvarni motiv za ovaj, još jedan, rijaliti na srbijanskoj političkoj sceni? Možda da ga mine želja na ratove iz devedesetih pa je pustio hiljade policajaca da opkole jedno malo selo od tri hiljade stanovnika? Tako su redovno palili sela po Bosni, Hrvatskoj, Kosovu… I možete samo da zamislite kako se “sigurno i spokojno” osećalo ono malo preostalih nesrba u Hrtkovcima tokom ovog vikenda.
Ali, pored tog nostalgičnog motiva, iskoristio je Vučić ovu šešeljevsku svinjariju da izvođenjem hiljada policajaca demonstrira silu i unese još puno panike među izluđene građane Srbije. Bila je to poruka šta će se desiti svakom onom ko se pokuša pobuniti protiv “vođe”. Jer, kao što rekosmo, Šešelja su pripustili na pet kilometara od Hrtkovaca, a većinu opozicije na 20 kilometara. Vučić je, dakle, apsolutno spreman da sopstvenu vlast brani i noktima i zubima. Ali, pre toga i pendrecima, kratkim i dugim cevima, pa i zarđalim kašikama.
A nedaleko od Hrtkovaca u Sremskoj Mitrovici, pre neki dan ispisan je grafit: “Žao mi je Srebrenica mila što se nisi dvaput dogodila”. Maja Sedlarević, političarka iz LSV, inače rođena Mitrovčanka, napisala je tim povodom na Tviteru: “Ne bez teksta, bez daha sam ostala kad sam ugledala grafit!!! Sram bilo i onog ko je napisao i sve koji nisu uklonili ovako besramnu i strašnu poruku!!! Strašno!” U pravu je ova antifašistkinja, zaista je strašno. Ali je postalo deo “folklora”.
Uza sav ovaj opisani užas, Srbija se neprestano prepucava sa Hrvatskom oko raznoraznih stvari. Te vi ste ustaše, te vi ste četnici (a nije da ih nema podosta takvih u političkom vrhu). Vele politički analitičari da je Srbija ubrzala prepucavanje sa susedima, jer joj se steže omča oko vrata da konačno potpiše sporazum o normalizaciji odnosa s Kosovom, koji će faktički značiti i priznanje nezavisnosti te “južne sprske pokrajine”. Istorija nas uči da su slično počeli i ratovi na prostoru bivše Jugoslavije. Nesposobna da reši svoje odnose sa kosovskim Albancima, Miloševićeva Srbija je, pre rata na Kosovu, spalila dobar deo Hrvatske i Bosne, odgađajući “rešenje” za Kosovo. Potom je bila bombardovana od celog sveta.
Isti političari koji su je doveli u takvu poziciju, i danas su na vlasti u Vučićevoj Srbiji. Definicija ludosti je kada neprestano ponavljate iste metode a očekujete drugačiji rezultat. Ali, zar nije definicija još veće ludosti kada posmatrate takve ludake i očekujete da ovaj put, možda, baš i neće biti tako ludi kao onda? I da li onda i dalje mislite da šešelji Vučiću ne trebaju?
Tweet Send mail