Put balkanskih država u EU vodi preko NATO-a

Razgovarala: Tamara Nikčević

Direktor Foruma za etničke odnose, Dušan Janjić, za Avangardu govori o verbalnom ratu zvaničnog Beograda i EU: “Beograd se upustio u besmisleni verbalni rat sa Zapadom, što bi Srbiju moglo itekako da košta. Tim pre što su i Kina i Rusija Srbiju iskoristile, isturili je ispred sebe i gurnuli na EU. Beograd je upao u svetsku bitku odmeravanja snaga Kine i ostatak sveta, što je loše. Bojim se da je Srbija ponovo na pogrešnoj strani“; zašto je važno da sve zemlje Zapadnog Bakana postanu dio NATO pakta: “Zemlje bivšeg socijalizma, uključujući i nekadašnje jugoslovenske republike, moraju biti svesne da put u EU vodi preko NATO. Pokazalo se da zemlje članice NATO koje nisu u EU – Crna Gora, Severna Makedonija, Albanija i Kosovo, koje je de facto deo NATO saveza – tokom trajanja epidemije nisu uvele policijski čas, iako su imale restrikciju kretanja. Držale su se zakona, a ne vanrednog stanja. Pored toga, ni jedna od tih zemalja nije suspendovala parlament kao Srbija. To je demokratski standard o kojem govorim i koji se uči preko NATO, što vas kao državu i kao društvo ubrzano približava EU“.

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbjednost, Žozep Borel, upozorio je nedavno da se pomoć koju Evropa pruža zemljama Zapadnog Balkana ne vrednuje na pravi način. “Na ulicama Beograda možete vidjeti bilborde sa slikama predsjednika Kine, na kojima piše ‘Hvala, brate Si, pomogao si nam’. Što je čudno. Nisam vidio ni jedan bilbord na kome se zahvaljuje EU“, kazao je evropski šef diplomatije.


U međuvremenu, Evropska komisija usvojila je prijedlog o makrofinansijskoj podršci od tri milijarde eura, kako bi zemljama kandidatima za članstvo u EU pomogla u borbi protiv ekonomskih posljedica uzrokovanih pandemijom koronavirusa. Među navedenim državama nema Srbije, koja, kako je saopšteno, “nije tražila spoljnu finansijsku pomoć“.


Direktor beogradskog Foruma za etničke odnose, Dušan Janjić, ovaj potez zvaničnog Beograda tumači kao još jedan “politički manevar“ predsjednika Aleksandra Vučića. “Vučić nije tražio novac od EU, jer su se premijerka Ana Brnabić, ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i on pre nekoliko nedelja ljutili na EU, istovremeno hvaleći Kinu i Rusiju. Taj model ponašanja očito ima uspeha. Dakle, malo viknete na EU, koja onda potrči da dokaže da vam je prijatelj tako što će vam dati novac. Naravno, vama to ni najmanje ne smeta da predsednika Kine proglasite za 'brata', predsednika Rusije za najboljeg prijatelja, iako vam oni, za razliku od EU, deo pomoći poklone, a deo naplate. Ovakva Vučićeva politika samo je naizgled uspešna; u osnovi, ona je – kratkoročna.“


AVANGARDA: U kojem smislu je kratkoročna?


JANJIĆ: Kritikujući Brisel, Vučić deo javnosti u Srbiji uporno okreće protiv EU. Uostalom, poslednje istraživanje javnog mnjenja pokazuje da se svega 37 procenata građana zalaže za članstvo Srbije u EU. Ovakvom rezultatu doprinela je i početna inertnost i nedostatak solidarnosti EU u odnosu na države zahvaćene epidemijom korone, kao i navodna efikasnost i saosećanje Kine u tom smislu. 


AVANGARDA: Zbog čega EU toleriše packe koje predsjednik Vučić konstantno dijeli Briselu? 


JANJIĆ: Brisel je odavno pristao na tu vrstu trgovine. Evropska birokratija usavršila je u suštini poguban model rešavanja otvorenih pitanja: hajde da platimo šta možemo, pa ćemo kasnije videti kako dalje. Pored toga, u EU jačaju režimi desnice, radikalnije čak i od ovog Vučićevog, koji čine ljudi voljni da nastave politiku Slobodana Miloševića. Možda Brisel to još ne shvata, ali krajnje je vreme da dosadašnja politika doživi korenitu transformaciju.


AVANGARDA: Šta je uslov te promene? 


JANJIĆ: Čim se posvete sebi, tj. viziji razvoja koja je trenutno narušena različitim uticajima, EU će promeniti svoj odnos prema Srbiji. Ta će promena biti obostrano korisna. Kad me već pitate o toleranciji Brisela spram oštre retorike Beograda, ne zaboravite da briselska administracija nikada ne reaguje na dnevnom nivou. Naravno, to ne znači da se problemi i utisci ne nagomilavaju i ne talože. Uostalom, EU već duže nema poverenja u Vučića, koga ne doživljava kao partnera spremnog da isporuči ono što je obećao. Ta su se obećanja sada suzila na dve do tri teme. Nešto slično se dogodilo u predvečerje Miloševićeve vladavine: Zapad je tolerisao Miloševića sve dok im 1993-95. nije postalo jasno da nema govora o bilo kakvoj promeni njegove politike. 


AVANGARDA: Gdje tačno prepoznajete promjenu politike EU prema predsjedniku Vučiću?


JANJIĆ: Uzmite stavove evropskih parlamentaraca, evropskih komesara, pa i samog Borela. Poruke tih ljudi veoma su direktne. Čini se da su Vučić i premijerka Ana Brnabić preterali, ne čak toliko u psovanju EU koliko u brutalno-propagandističkom slavljenju Kine. U nekom smislu, taj cirkus podseća na Severnu Koreju i slične režime. Ne mislite valjda da Borel slučajno pominje beogradske bilborde i izjave ljubavi srpskih kontrolisanih medija na račun kineskog predsednika... Srbija je nesvesna geopolitike. Govorim o njenom vođstvu, koje možda nešto i zna, ali ne razume. Beograd se upustio u besmisleni verbalni rat sa Zapadom, što bi Srbiju moglo, itekako, da košta. Tim pre što su i Kina i Rusija Srbiju iskoristile, isturili je ispred sebe i gurnuli na EU. Beograd je upao u svetsku bitku odmeravanja snaga Kine i ostatka sveta, što je loše. 

Bojim se da je Srbija ponovo na pogrešnoj strani.


AVANGARDA: Ima, kažete, nekoliko tačaka zbog kojih EU nema povjerenja u Srbiju i u predsjednika Vučića. Koje su to tačke?


JANJIĆ: Kada napravite politički rezime, jasno vam je da Srbija od 2012. godine beleži beznačajan, neznatan napredak u pristupnim pregovorima sa EU, uključujući i visok stepen neizvršenih obaveza. Poglavlje 23, na primer, tretira odnos prema manjinama; kada je o Srbiji reč, situacija je danas u tom smislu gora nego što je bila pre početka pregovora sa EU. Politika Beograda prema manjinama nije u skladu sa zakonom koji je formalno na snazi, a koji podrazumeva uključivanje, nacionalne savete, participaciju tih saveta u javnom životu i u vlasti. Umesto toga, vodi se politika reciprociteta.

 

Nažalost, za promenu politike prema manjinama itekako je odgovorna EU, odnosno neke njene članice. Tu pre svega mislim na Mađarsku. Jer, ako je vlast u Beogradu u dobrim odnosima sa vlastima u Budimpešti, Mađarima u Srbiji je dobro. Isti princip važi i za ostale manjine u Srbiji, naročito za Bošnjake, čiji se status popravi čim predsednik Erdogan dođe u Srbiju, podigne Vučiću ruku i poruči kako će zajedno sa njim graditi Sandžak. Ako nema Erdogana, čim neki Bošnjak u Srbiji pomene Sandžak, nastaju ozbiljni problemima.

 

Zastoj u dijalogu Beograda i Prištine drugi je razlog nepoverenja EU prema Vučiću. Za taj zastoj je takođe suodgovorna EU.


AVANGARDA: Gdje vidite odgovornost EU?


JANJIĆ: Od početka pregovora o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine Brisel je promenio dva modela; sada promoviše treći. Promena komesara EU za proširenje podrazumevala je i promenu modela pregovora. Najviše se u tom smislu postiglo u vreme Ketrin Ešton; tim pre što je Brisel tada imao i Kancelariju za primenu sporazuma. Pratili su šta se događa, finansijsku i svaku drugu pomoć Srbiji uslovljavali napretkom u pregovorima sa Kosovom. Taj pristup je funkcionisao do 2013., kada je postignut vrhunac uspeha: potpisan je Briselski sporazum. 


Nedugo nakon toga, mesto evropskog komesara preuzela je Federika Mogerini, koja je poručila da ako se Srbija i Kosovo dogovore i ako žele u EU, moraju sami brinuti o primeni dogovora koji su prethodno postigli. Mogerini je ulogu Brisela videla isključivo kao sredstvo, kao logistiku koja će Beogradu i Prištini omogućiti dogovaranje. Suočen sa problemima u primeni, sa odbijanjem lidera Beograda i Prištine da vlastitu javnost pripreme, ne na međusobni dogovor, Brisel je pristao da zažmuri na međusobnu trgovinu i ucenjivanje dvaju pregovarača oko toga šta će da se primeni a šta neće, kao i na njihovo forsiranje politike etnononacionalizma. EU je svoj poslednji izveštaj poslala 2016.; nakon toga je svirala kraj pregovorima. 


Najkritičniju fazu u odnosima Beograda i Prištine Vučić je otvorio 2017. godine, kada je ušao u fazu otvaranja tzv. unutrašnjeg dijaloga u Srbiji.


AVANGARDA: Tu su prevaru i EU i SAD dočekali aplauzima.


JANJIĆ: To je tačno. U početku su “unutrašnji dijalog“ hvalili čak i Albanci sa Kosova, verujući da će se Srbija konačno suočiti sa sobom. Od toga nije bilo ništa, naravno. Beograd nikada javnosti nije predstavio vlastitu platformu za pregovore sa Prištinom.

 

Uz asistenciju moćnih lobija u SAD, u obaveštajnim službama Francuske, posebno onim vojnim - o Moskvi da i ne govorim - uz veoma aktivnu ulogu Edi Rame, kasnije i Hašima Tačija, Beograd je otvorio pitanje koje deli Evropu: promena granica na Zapadnom Balkanu. Tog časa su se u EU upalila sva svetla; od tog momenta Vučić više nije opšteprihvaćen lider. Umesto toga, prema njemu se međunarodni faktor opredeljuje u odnosu na sopstvene interese: ko želi buduće sukobe oko granica na Balkanu, taj podržava Vučića.




AVANGARDA: Ko podržava promjenu granica?


JANJIĆ: Bundestag, Alternativa za Nemačku, italijanske vlasti, Viktor Orban i ceo blok proruskih vlada unutar EU.


AVANGARDA: Što je sa Amerikom? Ambasador Ričard Grenel tvrdi da sa predsjednicima, Vučićem i Tačijem, nije dogovarao razmjenu teritorija i promjenu granica, iako postoje izvori koji tvrde suprotno.


JANJIĆ: Otkako se, kao specijalni izaslanik predsednika Trampa, umešao u pregovore Beograda i Prištine, Grenel je, kao uslov za nastavak dijaloga dve strane, insistirao na ukidanju kosovske takse na robu iz Srbije i BiH. Pritom, američko insistiranje na ideji da na Balkanu “sve može“ suštinski podrazumeva otvaranje priče o promeni granica. EU i SAD kao da ne uspevaju da se snađu u haosu koji su napravili balkanski političari; naprosto, ne znaju šta da rade sa Srbijom, sa takvim politikama. Pored svega, u rešavanje balkanskog problema Zapad ne želi da ulazi sve dok ne počisti sopstvena dvorišta. Zato i kažem da je EU ovoga puta pala na glavnom ispitu.


AVANGARDA: Na kojem ispitu?


JANJIĆ: Na ispitu stabilnosti i solidarnosti. Imam utisak da je Vučić idealan partner za haos i raskršće na kojem se našla EU. Ako im u postojećim okolnostima Vučić nešto i isporuči, Brisel će biti zadovoljan; ako ne isporuči, slede mu pretnje. I to je to. 


Glavni test za Vučića biće Republika Srpska i Milorad Dodik, koga Zapad odavno ne posmatra odvojeno do Srbije. Nakon što je napadnut u Srebrenici, Vučić se zbližio sa Dodikom, napustio retoriku regionalne saradnje i pomirenja, zahladio odnose sa svima, uključujući Sarajevo i Crnu Goru i krenuo da sledi isključivo Dodikove procene interesa RS.


AVANGARDA: Odnosno, procjene Rusije. 


JANJIĆ: Ruske investicije u energetiku Srbije i RS su ogromne. Nafta izvučena u Vojvodini prerađuje se i preko ruskih firmi prodaje na tržištu RS. Ako je EU sve to znala i tolerisala – a znala je! – zašto bi Vučić i Dodik menjali politiku? Dodiku je izrečeno mnogo sankcija, koje mu opet nisu smetale da raspolaže “zabranjenim“ novcem. Uostalom, je li Kipar deo EU ili sam ja nešto propustio? Najzad, ne zaboravite da Beograd nije opomenuo Dodika čak ni onda kada je on dobio američke sankcije. A imao je obavezu, koju je Vučić prihvatio.


AVANGARDA: Kakvu obavezu?


JANJIĆ: Govorim o politici velikih sila, koja se vodi “ispod žita“. Oni vas, naime, proglase za “tatu“, za “staratelja“, za garanta stabilnosti zaduženog da Dodiku zavrće uši. Ako nećete, ili ne možete da izvršite zadatak, kažu vam se da će razmisliti šta će sa vama.

 

Dodikova politika je odavno istrošena. On je politički mrtav od trenutka kada po drugi put nije realizovao referendum o samostalnosti RS koji je obećao. Dodik preti, predstavljajući se Zapadu kao čovek koji bi rado razbio BiH, ali za tako nešto nema petlju. Uostalom, uskoro će politika koju on zastupa biti proverena na budžetu: ako ne deblokira budžet i ne oživi zajedničke institucije BiH, brzo će mu se naći zamena. 


AVANGARDA: Kako?


JANJIĆ: Uz pomoć Beograda, od kojega će Zapad tražiti da Dodiku okrene leđa, da mu ne šalje novac za sanaciju budžeta i javnog duga. Da li će ga oboriti na budžetu ili na naplatama, sasvim je svejedno. I, šta ćemo na kraju dobiti? Ispašće da je Dodik politički pao zbog javno iskazane nemoći vlastite politike u BiH, a ne zato što ga je Vučić izdao tako što mu nije dao novac ili što mu je zavrnuo ruku. 


AVANGARDA: Rekli ste da će politika koju vodi predsjednik Vučić doći na naplatu za godinu, godinu i po, i da će ona koštati i Srbiju i region. Što to tačno znači?


JANJIĆ: Najnovije istraživanje IPSOS-a govori da je Vučić danas popularniji nego što je bio pre početka epidemije. U 42 procenta podrške koju on trenutno ima, drastično je smanjen broj onih koji ga osporavaju. Jasno je da Vučića građani Srbije vide kao čoveka koji je rešio problem epidemije Covida 19. Sa takvim rejtingom, Vučić sasvim sigurno pobeđuje na predstojećim parlamentarnim izborima u Srbiji. I tu počinju problemi! Odmah nakon formiranja nove Vlade Srbije Vučića čeka nastavak dijaloga o Kosovu, čeka ga Milorad Dodik i nezavršeni posao Amerikanaca u BiH, čeka ga, kao i ceo svet, ozbiljno ekonomsko-finansijsko iskušenje. 


AVANGARDA: Što mogu biti posledice tog ekonomskog sloma? Koliko su realne najave novih sukoba na Balkanu? 


JANJIĆ: Ako nastavi da vodi politiku “malo volim Kineze i Ruse, malo EU“, Vučić će se iz ove komplikovane situacije veoma teško izvući. Drugo, nije naročito pametno svoju politiku bazirati na desničarskom populizmu, ne neoliberalnom vođenju ekonomije, koja podrazumeva štednju, finansijske marifetluke, i sl. U periodu koji sledi, Vučić će pred sobom imati dve mogućnosti: pošto će u svojim rukama imati ogromnu vlast, time i mogućnost da promoviše politiku “novog dogovora“, odnosno nove vizije razvoja, to mu može olakšati postepeno ekonomsko, time i mentalno usaglašavanje sa EU. Kasno je, ali – bolje ikad nego nikad. Naravno, EU će ga stalno kontrolisati, proveravati da li vara. Druga opcija je da nastavi infrastrukturne investicije, što podrazumeva nastavak državnih radova, kačenje za velikog partnera koji ne verujem da će biti u EU; najzad, to znači jačanje militarnog konteksta, čime Srbija ulazi u veoma opasnu fazu da postane eksponent vojnog odmeravanja snaga u Evropi. 


AVANGARDA: Srbija je okružena zemljama članicama NATO.


JANJIĆ: Mislim da je odvajanje NATO i EU strateška greška. Zemlje bivšeg socijalizma, uključujući i nekadašnje jugoslovenske republike, moraju biti svesne da put u EU vodi preko NATO. Zašto? Zato što se u NATO usaglašavaju mnogi politički i demokratski standardi. Pored toga, članstvom u Alijansi ulazite u partnerstvo oko ključnog pitanja, a to je pitanje bezbednosti. I to ne samo vojne bezbednosti, nego bezbednosti u krizama, u poplavama, u požarima, ako hoćete i u epidemijama. Amerika je NATO sada gurnula u drugi plan, iako je NATO nesumnjivo pomogao određenim savetima, poslovima saniteta, rezervi, organizacije civilne zaštite, razotkrivanju lažnih vesti… 


Pokazalo se da zemlje članice NATO koje nisu u EU – Crna Gora, Severna Makedonija, Albanija i Kosovo, koje je de facto deo NATO saveza – tokom trajanja epidemije nisu uvele policijski čas, iako su imale restrikciju kretanja. Držale su se zakona, a ne vanrednog stanja kao Srbija. Pored toga, ni jedna od tih zemalja nije suspendovala parlament kao Srbija. To je demokratski standard o kojem govorim i koji se uči preko NATO-a, što vas kao državu i kao društvo ubrzano približava EU. Kada dođete do određenih poglavlja u pregovorima sa EU, a već ste, tokom saradnje sa NATO-om rešili probleme slobode medija ili bezbednosti, vi kroz ta poglavlja protrčite. U tom smislu, ulazak u NATO nije predvorje EU, nego škola, najbolja praksa kako reagovati u nekim pojmovima demokratije i života.

 

Veoma je važno i to što je, nakon Varšavskog samita i Belfasta, NATO ipak odlučio da promeni politiku i da u članstvo primi Crnu Goru. Prijem Crne Gore je prelomni momenat. 


AVANGARDA: U kojem smislu?


JANJIĆ: U NATO-u se očito shvatilo da su zemlje Zapadnog Balkana širom otvorene za uticaje Rusije i Kine, zato je zazvonio alarm. Taj alarm je omogućio otvaranje vrata i za Severnu Makedoniju. Van NATO je ostala Srbija, koja blokira BiH.

 

Uzgred, Srbija je ispunila sve uslove za članstvo u Alijansi, osim poslednjeg – molba za prijem u NATO. Ta faza se do sad odlagala, mislim da više neće. U pripremi je proaktivna politika NATO-a prema regionu, koja je neophodna da se javnosti Balkana, posebno Srbije i Bosne i Hercegovine, suoče sa činjenicama. Platforma istine sa kojom će NATO izaći iduće godine veliki je izazov za ljude koji su u vrhu srpske vlasti.


AVANGARDA: Vjerujete da će ta vlast zatraži prijem Srbije u NATO?


JANJIĆ: Verujem da će to Srbija učiniti. 


AVANGARDA: Zašto bi predsjednik Vučić tražio prijem Srbije u NATO?


JANJIĆ: Vučić neće zatvori ta vrata. Naprosto, svestan je da drugih nema. 


AVANGARDA: Time bi bio otvoren put ulaska BiH u NATO. 


JANJIĆ: BiH prethodno mora da reši stvari unutar vlastite kuće. Mora se, na primer, definisati šta je glavni nivo vlasti u BiH. Jer, ako ne znamo ko je vlast, ako ne znamo ko preuzima obaveze, ako se u dovoljnoj meri ne primenjuju evropski standardi, nema ništa od članstva u NATO. Zbog sličnih dilema je pala SFRJ. 

 

                             


-->

Komentari

Obavezna polja su markirana*

Povezani tekstovi