Pitanje koje vi danas postavljate je pitanje koje ćemo mi sebi postavljati sutra: Kako Dodik može biti predsjednik Bosne?!

Razgovarala: Dženana Karup Druško

Predstava “Looking for Europe” francuskog pisca i filozofa Bernarda-Henrija Levyja bit će odigrana 13. maja u Narodnom pozorištu u Sarajevu, u sklopu velike turneje u 20 europskih gradova koje Levy posjećuje uoči izbora za Evropski parlament koji će se održati od 23. do 26. maja. “Looking for Europe” je monolog intelektualca koji se odvija u hotelskoj sobi u Sarajevu. Za avangardu Levy govori o predstavi, sitauciji u Evropi i na Balkanu, te porukama koje želi poslati prije evropskih izbora, a u kojima žestoko kritizira desničare i njihove lidere.

AVANGARDA: Očito nije slučajno da ste turneju s predstavom “Looking for Europe” započeli neposredno pred izbore za Evropski parlament. Koju poruku time želite poslati Evropljanima?


LEVY: Ne, naravno, to nije slučajnost. Ja sam u kampanji. Vjerovatno jedini koji u ovoj nevjerovatno čudnoj evropskoj kampanji odista i vodi kampanju. Nisam kandidat ni za šta, ali eto, ipak vodim svoju kampanju. Koju poruku želim poslati? Pa, ako ništa drugo, bar da ostane zapisano da je tokom ovih historijskih izbora, u trenutku kada se evropska konstrukcija koleba u svojim temeljima, jedan francuski intelektualac, ovaj intelektualac, nešto uradio.


AVANGARDA: Očekujete li promjene ne evropskoj političkoj sceni nakon izbora?


LEVY: Nadam se da ne. Zato i vodim kampanju. Upravo da spriječim određene promjene! Da spriječimo da prijatelji Salvinija, Babiša, Orbana i ovog – vi ga dobro poznajete! – Dodika, dođu na vlast. To bi bio užas. Da svi ovi ljudi dođu da peru noge, obrišu ruke i pošalju njhove bljuvotine na evropske institucije, to bi bilo jedno grozno bogohuljenje. Ali, moguće je: oni su kandidati. Kada nisu kandidati, kao Dodik, oni su inspiratori, mali inspiratori, ali ipak inspiratori za one koji su kandidati, tako da je sve moguće.


AVANGARDA: Tokom turneje ste se susretali i s političarima koji idu udesno, kao što je Viktor Orban, zagovarajući neku “novu” Evropu koja baš i nije u skladu sa vrijednostima na kojima je osnovana i na kojima počiva Evropska unija. Šta bi njihova, eventualna, pobjeda na predstojećim izborima značila za budućnost Evrope?


LEVY: Viktor Orban je prije svega plašljivac. To je ono što me je iznenadilo. Poput Malapartea kada se u sauni sastaje s nacističkim rukovodiocem i otkriva onu duboku istinu koju niko nije vidio: “nacista, gol, bez uniforme, prije svega je neko ko je plašljiv.” Kao Malaparte i ja sam, dakle, shvatio i da se Orban boji. Čega? Prvo Vatikana. Jer, kako neko može za sebe tvrditi da je branilac hrišćanstva, a da ga svaki dan, kao malo dijete, Vatikan udara po prstima? Isto tako, plaši se i liberalne evropske desnice koja je iscrtala crvenu liniju, da se crvena linija prelazi, na primjer, susretima sa Le Penom. Tako da on glumi, glumi hvalisavca, maše rukama. On glumi mislioca, ali, kada se nađe nasuprot strancu, manje je hvalisav.


AVANGARDA: Koji su najveći problemi s kojima se Evropa danas susreće, jesu li to ekonomska ili politička pitanja?


LEVY: Ekonomska pitanja su uvijek bitna. Ali znam da nisu jedina, a ponekad nisu ni najvažnija. Najvažnije pitanje je upravo ono koje vi postavljate u Sarajevu. I, kao i obično, vi ste prvi, vi ste u predpremijeri po tim pitanjima. Pitanje koje danas postavljate vi Bosanci, pitanje je koje ćemo mi sebi postavljati sutra. To pitanje je: kako Dodik može biti predsjednik Bosne? To je pitanje koje će se, možda, pojaviti sutra u Evropi. To je pitanje populizma koje se postavlja Evropi, a vi u Bosni, nažalost, imate i previše iskustva sa njim.


AVANGARDA: Šta je pokazala politika Evrope prema migrantima i podjele do kojih je ovo pitanje dovelo između pojedinih evropskih zemalja?


LEVY: To pitanje je slabost Evrope. Kao što znamo, Lampedusa je jedno divno ime. To je veliko ime u italijanskoj književnosti. Ono je i naslov jednog velikog romana. I to je mjesto sjećanja u Evropi. Međutim, danas je ono postalo ime i prezime naše slabosti. Postalo je sinonim za zloglasnost. Eto. Sve se u njemu sažima, apsolutno cijela historija.


AVANGARDA: Može li se iz toga što se dešavalo s migrantima zaključiti da Evropa postaje sve više kršćanska, i da, dok se i dalje zagovara njegovanje različitosti, uvažavanje drugih i drugačijih, ovim šalje neke druge poruke? Kako treba shvatiti najave o zabrani ulaska pa čak i postavljanje žica na nekim granicama?


LEVY: Evropa ne promoviše pitanje kulture i različitosti. Ona se pretvara. Kada nema drugog rješenja, kada su ljudi različitog porijekla već tu, na njenom tlu, Evropa nema alternativu osim da se pretvara da je organizator ove misterije koja je premašuje. Ali, u osnovi, ona ne želi različitosti. Ona preferira bodljikavu žicu a ne raznolikost i vjeruje upravo u ovu priču o kršćanskim korijenima. Vrlo duboko. Ona vjeruje da je hrišćanski kontinent. Jedini koji sam vidio da odstupa od tog pravila je portugalski premijer. On zna da Portugal ne može biti Portugal bez imigranata. On zna da mu trebaju imigranti, za njegovu ekonomiju, ali i ne samo to. Šta reći? To je znak velikih naroda. Malih naroda koji su veliki narodi. Malih nacija koje se ponašaju kao velike nacije.


AVANGARDA: Predsjednik Macron je više puta bio jasan: nema daljeg proširenja Evropske unije. Treba li se Evropa širiti, prvenstveno mislimo na Balkan?


LEVY: Ovo jeste uistinu ideja predsjednika Macrona. Ja, po tom pitanju, imam druge ideje. Njega podržavam u skoro svemu, ali nikako po tom pitanju. Upravo u tekstu predstave govorim o tome. To ćete čuti u ponedjeljak u Narodnom pozorištu u Sarajevu. I dalje se borim, kao i prije pet godina, kao i prije deset godina, i prije dvadeset godina, za postepeni ulazak Bosne u Evropu. To neće biti učinjeno za pez minuta. To je proces. Ali mora biti hitno započet. Posebno, postoje svi oni poznati groteskni “suspenzivni uslovi” koji moraju biti ukinuti. Vjerujem u to. Borim se za to.


AVANGARDA: Šta bi za balkanske zemlje, Srbiju, Crnu Goru, Sjevernu Makedoniju, Kosovo i Bosnu i Hercegoinu značio ulazak u Evropsku uniju, a šta ukoliko do toga ne dođe?


LEVY: Počet ću od kraja. Ako se to stvarno ne dogodi, ako kraj ne-primanja postane jasan i konačan, to će biti rat. Da, u to duboko vjerujem. Možda ne isti rat, nego neka druga forma rata. Ali stvarnost je zaista ova. Ako se ta unija ne dogodi, ako se narodi regiona urone u još veći očaj, posljedica će biti da će iz tog uranjanja izaći sa građanskim ratom. Rješenje je jedino započeti proces. Stvoriti sve bliže i obavezujuće krugove saradnje. Za Bosance prilično teške mjere, jer pridruživanje Evropi podrazumijeva niz budžetskih i drugih ograničenja. Ali takođe i za nas, Evropljane od ranije, budući da integracija balkanskih zemalja podrazumijeva provedbu dužnosti gostoprimstva, vrlo složenu i velikodušnu. Ja bih dodao da u pristupanju, ili kretanju ka pristupanju, sve ove nacije koje citirate ne bi trebalo da budu stavljene u istu ravan. Postoji jedna koji je prioritet – a to je Bosna, iz svih razloga koje objašnjavam u predstavi i koje ću u ponedeljak uveče prikazati na sceni.


AVANGARDA: Mislite li da bi ostavljanje Balkana izvan EU, s pojačanim uticajima Rusije, moglo dovesti do nekih novih sukoba?


LEVY: Mislim da je ionako loše ostaviti Balkan u Putinovim rukama. Vjerujem da je pogrešno ostaviti bilo koju zemlju u Putinovim rukama. Putin je nevjerovatan tip koji brani interese svoje zemlje. Ali njegova zemlja nije moja. I on je protiv moje zemlje. Ostaviti ga da se smjesti u Bosni, tako blizu Evrope, tako željan da joj se još više približi, to je ogromna strateška glupost. I to takođe govorim, vrištim, vičem i u Lookong for Europe. 


AVANGARDA: Vaša predstava počinje upravo iz hotelske sobe u Sarajevu. Šta time želite poručiti?


LEVY: Ključnu ulogu Sarajeva! Moju odanost Sarajevu. Dali je govorio: “Centar svijeta je stanica u Perpignanu”. Za mene je to je Maybe airlines, avio-kompanija, fantomska aviokompanija Sarajeva 1992-1995, duboko u srcu katastrofe. Ali to je ista stvar. Moja domovina je Francuska. Ali to je i soba hotela Evropa u Sarajevu.


AVANGARDA: Je li Evropa Balkan ponovo prepustila njegovoj sudbini? Šta je mogla EU uraditi i šta može još uvijek uraditi da integriše Balkan?


LEVY: To pitanje tehnički je prilično složeno i istovremeno prilično jednostavno. Ono što Evropa treba da uradi je da ukloni suspenzivne uslove za ulazak u Evropu. Tu postoji takva hipokrizija da ovi uslovi čine ulazak Bosne gotovo nemogućim događajem.


AVANGARDA: Koliko ovakvom razvijanju situacije doprinose lokalni političari, lideri balkanskih zemalja?


LEVY: Ovakvu situacija je u interesu velikog broja balkanskih lidera. Njih ne nadziru institucije Evropske unije. Oni se mogu igrati mučenika i reći da ako stvari idu loše, da to nije zbog njihove korupcije, njihovog lošeg upravljanja, nego zbog zlih institucija koje ih prisiljavaju ili ometaju.


AVANGARDA: Sve je manje kritika iz Bruxellesa koje se upućuju Beogradu, a činjenica je da je Srbija već duže ponovo faktor nestabilnosti na Balkanu, što potvrđuju njeni loši odnosi sa susjedima – Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom, Sjevernom Makedonijom i Kosovom?


LEVY: Da, naravno da je faktor nestabilnosti. Kada počnemo da ponovo pišemo historiju, kada kažemo da je Srebrenica, na primjer, mit koji su izmislili Bošnjaci i njihovi saveznici, to znači da imamo loše namjere. Svi se dobro sjećamo se i da je rat 1992. godine počeo sa ovakvim sličnim izjavama.


AVANGARDA: Je li BiH u Bruxellesu zapostavljena zbog rješavanja odnosa između Srbije i Kosova?


LEVY: Da, Bosna i Hercegovina je vjerojatno zaboravljena nacija u tom procesu. To mi slama srce. To se kosi sa svim onim za što se borim posljednjih 25 godina. I to će biti, naravno, jedan od važnih dijelova predstave.


AVANGARDA: Hoće li Evropa ponovo Srbiji dozvoliti da pravi probleme u regionu i narušava mir i sigurnost?


LEVY: To ne bih mogao razumijeti! 


AVANGARDA: Mogu li umjetnici i koliko, pomoći svojim angažiranim radom?


LEVY: Verujem u moć ideja. I u moć umjetnosti, naravno. Ali vjerujem posebno u snagu ideja. Ne mislim da su samo ljudi oni koji prave historiju. Tu su takođe i ideje. A te ideje, intelektualci su ti koji ih moraju nositi. Zato u Looking for Europe, u ovoj novoj verziji predstave, nisam želeo da glumac igra. Ja sam onaj koji to mora.



-->

Komentari

Obavezna polja su markirana*

Povezani tekstovi