Potpredsjednik Vlade Kosova, Enver Hoxhaj, koji je svojevremeno podigao prašinu u regionu nakon što je Večernji list iz njegovog intervju izvukao naslov “U Hrvatskoj, Makedoniji i Crnoj Gori razgovarao sam da se osnuje pakt protiv Srbije” – što je demantirao, za Avangardu govori o taksama na robu koje je Kosovo uvelo Srbiji i BiH, priznajući da je to prvobitno bila njegova ideja “u smislu davanja odgovora na agresivan pristup Srbije… Srbija želi da ima normalne odnose sa Kosovom, posmatrajući ga kao vlastito tržište; istovremeno, gde god je u prilici, zadaje nam udarce. Takva politika pripada prošlosti…”; ne krijući da su razlozi bili politički, a ne ekonomski, podsjećajući da je Srbija “prošle godine blokirala članstvo Kosova u Interpolu…”, da ministar Srbije Ivica Dačić “novcem iz budžeta koji Srbija u velikoj meri ostvaruje i od trgovine na Kosovu… podmićuje vlade raznih zemljalja kako bi ih ubedio da ne priznaju Kosovo, ili da povuku svoje prethodno priznanje”, te poručujući da će takse “ostati na snazi sve dok ne prestanu razlozi koji su Kosovo naterali da donese takvu odluku”; a na pitanje da li je BiH kolateralna šteta, odnosno žrtva političkih igara Kosova i Srbije, odgovara: “Nismo jedini koji misle da je politika BiH često bila oštrija prema Kosovu od politike Srbije. Uostalom, BiH je jedina država regiona u kojoj su još uvek na snazi vize za naše građane. Takva politika je na kraju morala dobiti adekvatan odgovor”.
Uprkos zvaničnim zahtjevima SAD i EU da Kosovo ukine takse na uvoz robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine, Vlada u Prištini ostaje pri stavu da se to neće dogoditi sve dok se ne potpiše sveobuhvatni sporazum Srbije i Kosova, koji će rezultirati priznavanjem kosovske nezavisnosti od strane zvaničnog Beograda. Istovremeno, premijerka Ana Brnabić upozorava da su Srbija i Kosovo “sve dalje od postizanja kompromisa”, i to najprije zbog taksi od 100 odsto uvedenih na robu iz Srbije, zatim zbog formiranja Vojske Kosova, kao i zbog “brisanja granica” između Kosova i Albanije.
Hoće li uskoro biti nastavljen dijalog Beograda i Prištine u Briselu, što je uslov da se taj dijalog nastavi, zašto je Kosovo uvelo takse i na robu iz Bosne i Hercegovine, pitanja su na koja za Avangardu potpredsjednik Vlade Kosova, Enver Hoxhaj.
“Vlada Kosova odlučno je za nastavak dijaloga”, kaže Enver Hoxhaj. “Očekujemo da ćemo tokom 2019. godine postići pravno obavezujući sporazum, koji za nas podrazumeva međusobno priznavanje Kosova i Srbije. Bez rešavanja ovog bilateralnog pitanja sa Srbijom mi nemamo nijedan razlog da razgovaramo sa Beogradom. Doduše, jasno je da postoje i druge važne teme za obe zemlje i naše građane.
Kada je reč o tvrdnjama premijerke Brnabić, odnosno o njenim “objašnjenjima” izostanka dijaloga u Briselu, tu vidim tri različite stvari: prvo, taksa na srpsku robu uvedena je zbog diplomatske agresije Srbije na međunarodnoj sceni u odnosu na Kosovo, kao i zbog pokušaja miniranja Kosova kao nezavisne države. Tokom protekle dve godine, naš stav je bio jasan: ako Srbija ne prekine takvu kampanju, branićemo naš suverenitet i preduzimati ekonomske mere. Što se i dogodilo. Drugo, Vojska Kosova tema je koja proizlazi iz Ahtisarijevog predloga za nezavisnost Kosova i deo je naših međunarodnih obaveza. Beograd od 2013. godine na sistematski način ometa unutrašnje odlučivanje u Skupštini Kosova kako bi sprečio transformaciju naše Vojske. Odluke koje smo doneli na kraju 2018. godine pokazale su da su to suverene odluke nezavisne države i da ih niko spolja ne može osporiti ili na njih uticati. Najmanje Srbija. Treće, teme graničnog prelaza Albanija-Kosovo, što je u srpskim medijima namerno pogrešno tumačeno u cilju propagande…”
AVANGARDA: Što je pogrešno protumačeno?
HOXHAJ: Granični prelaz Kosovo-Albanija zapravo je prelazni punkt po modelu Integrisanog upravljanja granicom (IBM), što je sporazum koji mnoge zemlje u regionu imaju međusobno. Isti sporazum Albanija primenjuje sa Crnom Gorom u Murićanu; Kosovo je isto učinilo u Murini, a takav IBM sporazum smo potpisali i sa Srbijom 2012. godine. On se delimično primenjuje.
AVANGARDA: I premijer Ramuš Haradinaj kaže da su takse na uvoz robe iz Srbije “kontramjere” i da “Srbija razumije samo jezik sile”.
HOXHAJ: Moram da kažem da je ideja o uvođenju takse na srpske proizvode prvobitno bila moja – ja sam je predložio i konceptualno pripremio u svojoj kancelariji. Postojao je i još jedan predlog, o kojem ne želim da govorim javno.
AVANGARDA: Zašto ne želite?
HOXHAJ: Sve što mogu reći je da je taj predlog razmatran u smislu davanja odgovora na agresivan pristup Srbije o kojem sam već govorio. Srbija želi da ima normalne odnose sa Kosovom, posmatrajući ga kao vlastito tržište; istovremeno, gde god je u prilici, zadaje nam udarce. Takva politika pripada prošlosti i više ne vredi raspravljati o merama o kojima se razgovaralo.
AVANGARDA: Iz ovoga što ste rekli proizlazi da je odluka kosovske Vlade o uvođenju taksi bila motivisana političkim, a ne ekonomskim razlozima?
HOXHAJ: Tako je. Motivi za uvođenje taksi na robu sa Srbijom potpuno su vezani za spoljnu politiku, ne za ekonomiju. Svestan sam da na ekonomskom planu mogu postojati razni načini u tumačenju naše odluke i različita obrazloženja. Međutim, jedno stoji: ako ste mala i mlada država, a imate susednu Srbiju koja stalno podbada vaš spoljni suverenitet, koja apeluje na druge zemlje da povuku kosovsko priznanje i koja vas blokira u međunarodnim organizacijama, ono što vam ostaje na raspolaganju je da uspostavite unutrašnji suverenitet koristeći ekonomske mere i šaljući jasnu poruku onome ko na nas atakuje, a to je Srbija. Koja je, da Vas podsetim, prošle godine blokirala članstvo Kosova u Interpolu. Upravo zato je naš odgovor bio neophodan.
Sve u svemu, takse će ostati na snazi sve dok ne prestanu razlozi koji su Kosovo naterali da donese takvu odluku.
AVANGARDA: Što je sa taksama koje je Kosovo uvelo na robu iz BiH? Da li je BiH kolateralna šteta, tj. žrtva političkih igara Kosova i Srbije?
HOXHAJ: Nije. Takse na robu iz Bosne i Hercegovine rezultat su politike koju ta zemlja u kontinuitetu vodi prema Kosovu. Naime, razumijemo da su odluke službenog Sarajeva determinisane opstrukcijama Milorada Dodika i Republike Srpske, ali zar mislite da je Crnoj Gori ili Makedoniji bilo lakše da priznaju Kosovo s obzirom na, i unutrašnje i spoljašnje turbulencije koju je takva odluka izazvala u tim društvima?! Nismo jedini koji misle da je politika BiH često bila oštrija prema Kosovu od politike Srbije. Uostalom, BiH je jedina država regiona u kojoj su još uvek na snazi vize za naše građane. Takva politika je na kraju morala dobiti adekvatan odgovor.
AVANGARDA: Sedam godina ste bili ministar vanjskih poslova Kosova…
HOHXAJ: I sedam godina vodio bitke i sa Vukom Jeremićem, i sa Ivanom Mrkićem, i sa Ivicom Dačićem.
AVANGARDA: S kim Vam je bilo najteže izaći na kraj?
HOXHAJ: Pristup Dačića je karakterističan: on podmićuje vlade raznih zemljalja kako bi ih ubedio da ne priznaju Kosovo, ili da povuku svoje prethodno priznanje.
AVANGARDA: Kako ih podmićuje?
HOXHAJ: Novcem iz budžeta koji Srbija u velikoj meri ostvaruje od trgovine na Kosovu. Razmišljali smo kako to da sprečimo, s pravom zabrinuti zbog toga što ni EU, ni njene države članice nisu učinile ništa kako bi sprečili takvu kampanju Srbije, iako ih na to obavezuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Taj sporazum je EU potpisala sa Kosovom, a on podrazumeva pomoć Kosovu da postane deo međunarodnih demokratskih institucija.
AVANGARDA: Je li Vlada Kosova “ljuta” na EU, prije svega na komesara Johansa Hana i na šeficu diplomatije EU, Federiku Mogerini?
HOXHAJ: Nije. Znate li zašto? Zato što naš odnos sa Briselom nije determinisan emocijama, nego odbranom interesa države Kosovo. Naravno, razočarani smo nekim potezima EU.
AVANGARDA: Kojim?
HOXHAJ: Kosovo je ispunilo sve uslove za liberalizaciju viza, i postavljeni kriterijumi bili su dvostruko veći u odnosu na zemlje regiona. Iako je Evropska komisija izašla sa pozitivnom ocenom kada je reč o Kosovu, iako je to potvrdio i Evropski parlament, na kraju 2018. godine Kosovo nije bilo nagrađeno, nije nam dozvoljena vizna liberalizacija. Gospođa Mogherini, gospoda Hahn i Avramopoulos podržali su Kosovo; države članice EU imale su drugačiji stav. Ipak, nadamo se pozitivnim odlukama u 2019. godini u tom pogledu.
AVANGARDA: Imate li utisak da EU uredno kažnjava države Zapadnog Balkana, a da Srbiju, uprkos brojim problematičnim potezima vlasti u Beogradu – govorim, na primjer, o tretmanu osuđenih ratnih zločinaca, o politici prema Kosovu, o porukama mržnje upućenim Hrvatskoj, o koketiranju sa Miloradom Dodikom, o skandalu sa učešćem srpskog obavještajca u neredima u makedonskom Sobranju 2017… – i dalje favorizuje?
HOXHAJ: Naše uverenje je, a to potvrđuju brojni dokazi, da Brisel favorizuje Srbiju na putu ka EU. S jedne strane EU pokušava da izjednači evropski put Srbije i Crne Gore, iako je Crna Gora zemlja koja je napravila istinske reforme. Zašto to radi EU? Da bi Srbiju udaljila od ruskog uticaja. Istovremeno, neke evropske zemlje i neke političke stranke u Evropi bezuslovno podržavaju Srbiju kako bi ispunile rusku volju.
Mislim da bi Evropska unija trebalo da zemlje regiona tretira na uravnoteženiji način.
AVANGARDA: Veliku pozornost javnosti izazvao je Vaš intervju zagrebačkom Večernjem listu, u kojem ste navodno govorili o potrebi da države regiona, u cilju odbrane od sve agresivnije politike Srbije prema susjedima, naprave neku vrstu “pakta protiv Srbije”. U demantiju datom podgoričkoj Anteni M, rekli ste da nikad niste govorili o stvaranju regionalnog pakta protiv Srbije. “Naslov teksta i ono što sam zapravo rekao su dve potpuno različite stvari”. Možete li sada objasniti šta ste zapravo rekli? Pitam i zbog toga što je predsednik Aleksandar Vučić kazao da mu Vaš demanti nije delovao ubedljivo.
HOXHAJ: Iskreno, ne razmišljam o tome koliko sam u bilo šta ubedio predsednika Vučića. Uostalom, u opisu mog posla je zaštita državnog interesa Kosova i interesa njenih građana, a ne ostavljanje utiska na šefa susedne države.
Sa druge strane, nikada nisam bio pobornik agresivnog diskursa u regionu. Ono što sam rekao u intervjuu za Večernji list stoji u potpunosti, izuzev naslova. Nikada, dakle, nisam govorio o nekom formalno-legalnom paktu, ili o političkom dogovoru u odnosu na Srbiju.
AVANGARDA: O čemu ste govorili, to Vas pitam?
HOXHAJ: Proteklih desetak godina sam, vršeći razne funkcije u spoljnoj politici Kosova, ponavljao da moramo imati uravnoteženu regionalnu saradnju i da je za nas od velike važnosti da, pored Tirane, imamo i otvorenu i iskrenu saradnju sa Podgoricom, Skopljem, Zagrebom i drugim državama u regionu. S jedne strane, važno je održavati dobre odnose sa državama koje su priznale nezavisnost Kosova i koje imaju interesa u regionu; istovremeno, ta saradnja je važna i u smislu pokušaja balansiranja u odnosu na agresivni pristup Srbije, koja se meša u unutrašnje stvari svih zemlja Zapadnog Balkana. S obzirom na to da je Srbija produžena ruka Rusije na Balkanu, u njenoj regionalnoj politici, a mnogo manje prema Zapadu, trebalo bi, dakle, kroz različite zajedničke akcije nekako uspostaviti regionalnu ravnotežu. Eto, to je bila suština mog intervjua i to je moj stav.
AVANGARDA: Srbija je, kažete, podužena ruka Rusije na Balkanu; istovremeno, Kosovo važi za državu čiji su zaštitnik SAD. Kao bivši šef kosovske diplomatije, kako, dakle, ocjenjujete ulogu SAD, a kako ulogu Rusije na Balkanu?
HOXHAJ: Postoji ogromna razlika u pogledu uloge, vrednosti i interesa koje predstavljaju SAD i Rusija na Balkanu. Demokratizacija Balkana, tržišna ekonomija, naše individualne slobode i izgradnja države ne bi bili mogući bez američke političke, vojne i ekonomske pomoći.
Svim navedenim dostignućima suprotstavila se i danas se suprotstavlja Rusija, čiji je cilj da region zaostaje, da ovde ostane status quo, da je demokratija krhka, da politička kultura bude totalitarna, da kroz partnerstvo sa nekoliko političkih partija u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Makedoniji, zbratimljenih sa strankom Vladimira Putina, utiču na unutrašnjepolitičko odlučivanje u tim zemljama. Isto tako, ekonomija, tržište, diplomatija, vojno prisustvo – poput ruskog centra u Nišu – lažne vesti kao deo (hibridnog) rata predstavljaju instrumente ruskih napora za što veći uticaj na Balkanu. Sa druge strane, nije dobro ako se taj uticaj tretira na neprimeren način.
AVANGARDA: Zato kažete da se uticaj Rusije tretira na neprimjeren način?
HOXHAJ: Da li je, suprotno volji i naporima Rusije, naš region transformisan tako da njegov najveći deo danas čine članice NATO? Jeste. Iako je članstvo Crne Gore u NATO i skoro učlanjenje Makedonije u tu vojnu organizaciju praćeno velikom zabrinutošću Moskve, pokazalo se da su ti procesi nezaustavljivi. Ni tu Rusija nije mogla ništa! Pojedine države regiona članice su EU i u njima je, pored uloge Evrope, uloga Amerike bila nezamenjiva.
Istorijski gledano, mislim da je pogrešno verovati da su zapadne zemlje i Rusija uvek bili i da će biti rivali na Balkanu. Slaba Rusija od pre desetak godina mnogo manje se uplitala u unutrašnja pitanja država Balkan, što ne znači da ruski interesi u ovom delu Evrope nisu uvek bili prisutni. Ipak, ono što razlikuje današnju Rusiju je međunarodni fluidni kontekst, unutrašnje krize u zapadnom svetu, velike tehnološke mogućnosti i blaga snaga Rusije da vrši uticaj u regionu.
AVANGARDA: Već sam rekla da se Amerika doživljava kao “zaštitnica” Kosova. Beograd tvrdi da je, prilikom donošenja odluke o osnivanju Vojske Kosova, Vlada u Prištini imala otvorenu podršku SAD i Velike Britanije. Je li?
HOXHAJ: SAD su najvažniji bilateralni i globalni partner Kosova, bez čije podrške ne bi bilo naše državne nezavisnosti; baš kao što ne bi bilo ni državne nezavisnosti Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore. Uspon Amerike kao globalne supersile i proširenje EU odredili su istorijske sudbine zemalja našeg regiona, i mi smo im na tome zahvalni. Isto tako, i EU je strateški partner Kosova, posebno ako uzmemo u obzir da je naša neizbežna budućnost članstvo u EU.
Pitali ste da li je Kosovo imalo podršku za transformaciju svoje vojske i mogu Vam reći da su Vladu u Prištini u tom naumu podržale skoro sve države članice NATO. Uostalom, suvereno pravo svake zemlje je da ima svoju vojsku. To pravo ima i Kosova. To je, ponavljam, bio deo Ahtisarijevog plana iz 2007, što znači i naša međunarodna obaveza.
AVANGARDA: Što je sa Rusijom? Iako zvanična Moskva nije priznala nezavisnost Kosova, kako biste ocijenili odnose vaše dvije države?
HOXHAJ: Kosovo zaista nema bilateralne odnose sa Rusijom, i to iz razloga koje ste naveli u svom pitanju. Moskva, dakle, nije priznala Kosovo i na međunarodnom planu se ponaša kao naš strateški protivnik, koji blokira i naše učlanjenje u UN. Međutim, kosovska nezavisnost je nepovratna činjenica i, pre ili kasnije, Rusija će tu realnost prihvatiti.
Sa druge strane, podržavajući Srbiju, Rusija je postigla to da spoljna politika Beograda bude doživljena kao nastavak ili produžetak ruske politike u regionu. Ipak, greši onaj ko u Beogradu misli da Rusija na Balkanu prati samo Srbiju. Jer, iako nema bilaterarne odnose sa Kosovom, Moskva je indirektno, kroz međunarodno odlučivanje – usvajanje Rezolucije 1244 u Savetu bezbednosti u junu 1999. godine, angažovanja u Kontakt grupi i usvajanje određenih principa – odredila realnost nezavisnog Kosova.
AVANGARDA: Da li je za Kosovo dobra vijest najava aktivnijeg uključivanja SAD u dijalog Beograda i Prištine?
HOXHAJ: Činjenica je da se dijalog između Kosova i Srbije odvija uz međunarodno posredovanje. Američka podrška u ovom procesu bila je prisutna od početka pregovora, a biće prisutna do kraja. Kada ste me pitali o aktivnijem uključivanju SAD, pretpostavljam da ste mislili na pismo koje je predsednik Tramp uputio predsedniku Thaçiju…
AVANGARDA: Tako je.
HOXHAJ: To pismo predstavlja jedan od najznačajnijih događaja u odnosima SAD-Kosovo, budući da ono apostrofira istinsku i veliku podršku Amerike u završetku dijaloga naše zemlje i Srbije. Ponavljam: bez američke podrške ne bi bilo niti jednog velikog događaja na Kosovu i na Balkanu. Očekujem da će u poslednjoj fazi dijaloga biti i direktnog američkog uključivanja.
AVANGARDA: Beograd najavljuje da će, u slučaju da se SAD aktivno uključi u proces pregovora, od Rusije zatražiti da i ona učini isto. Da li bi se Kosovo tome protivilo?
HOXHAJ: Pitanje je šta Rusija podrazumeva pod “angažovanjem” u odnosu na Balkan i na Kosovo. Podsećam da je Balkan evroatlantska zona i da je budućnost svih naših zemalja EU i NATO. Naravno, kao stalna članica Saveta bezbednosti UN, Rusija i druge države članice mogu i moraju dati doprinos u pravcu učlanjenja Kosova u UN. Mi se tome ne bismo protivili.
AVANGARDA: Koliko je Vlada Kosova stabilna u trenutku kada se govori o potrebi nastavka dijaloga sa Srbijom? Može li se premijer Haradinaj pouzdati u Srpsku listu, posebno ako se ima u vidu istraga kosovskog Tužilaštva o ubistvu Olivera Ivanovića?
HOXHAJ: Naš odnos sa Srpskom listom je komplikovan, jer su neki članovi te političke grupacije, koja u našem parlamentu podržava Vladu Kosova, više instrumenti Beograda nego istinski predstavnici interesa kosovskih Srba. To, naravno, otežava rad većine u Skupštini Kosova. Baš zato je Vlada Kosova obezbedila razumevanje i podršku drugih stranaka koje su u opoziciji.
AVANGARDA: Postoji li razlika u stavovima predsjednika Hašima Tačija i Vlade Kosova kada je riječ o postizanju “pravno obavezujućeg sporazuma” između Srbije i Kosova?
HOXHAJ: Pravno obavezujući sporazum ima jedno ime: uzajamno priznavanje Kosova i Srbije, kao i članstvo Kosova u UN-u. U tom smislu nema razlike između bilo kog političkog subjekta na Kosovu. Pitanje međusobnog priznavanja ima najveći prioritet u našim bilateralnim odnosima. Što ne znači da tokom dijaloga ne bi trebalo tretirati i druga pitanja između dve zemlje, a sve u cilju poboljšanja života građana.
AVANGARDA: Za nacrt Rezolucije koja bi predsjedniku Tačiju onemogućila razgovar o promjeni granice sa Srbijom nisu glasali poslanici Alijanse za budućnost Kosova, što je za većinu prištinskih medija bio dokaz da Vlada zapravo podržava ideju o razgraničenju sa Srbijom, iako se javno izjašnjava drugačije. Koha ditore se pita zašto premijer Haradinaj nije spriječio predsjednika Tačija “da trguje kosovskom teritorijom”, odnosno zašto je premijer pogazio svoje riječi da “promjena granica na Balkanu znači rat”. Možete li odgovoriti na ovo pitanje?
HOXHAJ: Naš stav je da kroz sporazum sa Srbijom privedemo kraju izgradnju države Kosova uz uzajamno priznavanje, i to sa postojećom teritorijom i sa trenutnim granicama Kosova. Ovde nema neke razlike u pristupu.
AVANGARDA: Što tačno znači pojam “razgraničenja” Srbije i Kosova o kojem govori predsjednik Tači?
HOXHAJ: Demarkacija granice Kosova i Srbije tema je kojom ćemo u budućnosti morati da se pozabavimo. Paralelno sa procesom priznavanja Kosova, Srbija bi mogla da zaključi i graničnu liniju sa Kosovom. Označavanje granice sa Srbijom, kao što smo to već učinili sa Makedonijom i Crnom Gorom, proces je koliko u interesu regionalnog mira i stabilnosti, toliko i evropski uslov koji se mora ispuniti. Na kraju, Srbija će, tokom svog puta u EU, biti u obavezi da pokaže da li je njena granica na jugu granca sa Kosovom ili sa nekom drugom državom, kao i da jasno kaže koliko ima stanovnika.
AVANGARDA: Hoćete da kažete da “razgraničenje” znači…
HOXHAJ: Hoću da kažem da je određivanje graničnih linija bio i ostao uslov za ulazak zemalja Balkana u EU.
