Legendarni srpski i jugoslovenski sportski novinar i komentator, Milojko Pantić, za Avangardu objašnjava zašto mu je utakmica reprezentacija Španije i Portugala bila jedna od najzanimljivijih na Svjetskom fudbalskom prvenstvu u Rusiji: “Gledajući spektakularne poteze i Španaca i Portugalaca, te rezultatske obrte, pred očima su mi vaskrsli naši sjajni majstori fudbala iz bivše velike države: generacije OFK Beograda – Samardžić, Santrač, Skoblar, Petković; pa Partizanove bebe sa Miladinovićem, Galićem i Kovačevićem; Željo Ivice Osima, Bukala i Miše Smajilovića; Dinamo Ćire Blaževića; Veležov BMV (Bajević, Marić, Vladić); Hajduk Šurjaka, Žungula i Jerkovića, sve do Zvezde ’91. sa genijalnim Dejom Savićevićem, Pančevim, Prosinečkim i Jugovićem”; da li je ovakva reprezentacija Srbije mogla proći bolje: “Reprezentacija Srbije je, još pre Svetskog prvenstva, izašla iz sfere fudbala i ušla u svet kleronacionalističkog i šovinističkog politikantstva. To se desilo na onom prijemu u Predsedništvu Srbije, kada je vođa državnih razbojnika koji su okupirali i zarobili Srbiju, takozvanim Orlovima obećao 10 miliona evra ako osvoje Mundijal, izrazivši nadu da će, njemu za dušu, Orlovi pobediti Švajcarsku, za koju igraju neki Džaka, Šačiri, i kako se sve ne zovu ti ’mrski Albanci’, rođeni ili poreklom iz naše nekadašnje južne pokrajine Kosova. To je ta nakazna šovinistička svest, plitkoumlje koje je okovalo Srbiju i koje joj ne da ni fudbal da igra slobodno”; šta očekuje od reprezentacije Hrvatske u daljem toku Prvenstva: “Od početka Prvenstva tvrdim da su Hrvati i Belgijanci moguća iznenađenja, pravi favoriti iz senke. Hrvatska je protiv Argentine demonstrirala sav svoj raskošni potencijal. Arentina ima Mesija, Brazil Neimara, Portugalija Ronalda, ali Hrvatska ima Modrića i Raketića, motore igre Reala i Barselone. Očekujem polufinale Hrvatska – Engleska i Brazil/ili Belgija – Urugvaj/ili Francuska”.
Kažu da je “dvanaesti igrač” Crvene zvezde, u sada već čuvenom meču protiv Olimpika iz Marseja, odigranom u finalu Kupa evropskih šampiona u Bariju 1991, bio legendarni jugoslovenski sportski novinar i komentator Milojko Pantić. “Jugoslavijo, raduj se, dobila si prvaka Evrope!”, ponavljao je Pantić iz svoje komentatorske kabine slaveći pobjednički pogodak Darka Pančeva, koji je Crvenoj zvezdi tog 29. maja ’91. donio prvu i poslednju titulu evropskog fudbalskog šampiona.
Mnogo godina kasnije, u intervjuu beogradskim Ekspresu, Pantić je objasnio zašto je Crvena zvezda bila tako uspješan klub. “Zveda je postala prvak Evrope i sveta kao multietnička ekipa sastavljena od Crnogoraca, Makedonaca, Muslimana, Hrvata i naravno Srba. To je ta Zvezda koja je, kao simbol srpstva, osvojila svet. Ali, kog srpstva je ta Zvezda bila simbol? Ne nacionalističkog, nego građanskog!”
Naravno, Milojko Pantić danas pomno prati sve utakmice Svjetskog fudbalskog prvenstva u Rusiji i za Avangardu kaže da je ovo što trenutno gledamo “poslednja planetarna smotra najpopularnije igre na svetu, koja makar liči na sport uz koji je odrastala moja generacija”.
“Tehnološko-digitalna revolucija, razvoj nano tehnologije i veštačke inteligencije menjaju živote ljudi iz temelja. U skladu sa tim menja se i fudbal”, objašnjava Pantić. “Takozvana VAR tehnologija, odnosno mogućnost da sudije donose odluke na osnovu video snimka, u centru su pažnje i publike na tribinama i gledalaca kraj malih ekrana – podjednako i kad arbitri koriste novu tehnologiju i kada je ne primenjuju. To pokazuje da svetska kuća fudbala FIFA, i pored dugogodišnjeg istraživanja i eksperimentisanja, nije do kraja osmislila način primene nove tehnologije”.
AVANGARDA: Kako nije?
PANTIĆ: Tako što je ona, mislim na tehnologiju, u nekim slučajevima fudbalska istina, a u drugim preVARa. VAR je, inače, trebalo da izbriše iz pravilnika kategoriju takozvanog slobodnog sudijskog uverenja. Dosadašnji tok Prvenstva, međutim, pokazuje da se uloga arbitra nije promenila: ne zna se, naime, da li su i u kojim slučajevima oni obavezni da pregledaju VAR, da li odluku donose samostalno ili to rade uz konsultacije sa timom stručnjaka. Ne treba sumnjati da će FIFA sve to precizirati posle Rusije i da će, što se publike tiče, kontroverze o kojima govorim povećati dramatičnost, spektakularnost i naravno proizvesti nove zvezde i bogove stadiona ovog sporta.
AVANGARDA: Koja utakmica – ili utakmice – Vam je do sada bila najzanimljivija?
PANTIĆ: Tri utakmice iz prvog dela Šampionata zapamtio sam za sva vremena. Prva, Portugal – Španija 3:3. Uz takav fudbal je rasla moja generacija.
AVANGARDA: Što to znači?
PANTIĆ: Gledajući spektakularne poteze i Španaca i Portugalaca, te rezultatske obrte, pred očima su mi vaskrsli naši sjajni majstori fudbala iz bivše velike države: generacije OFK Beograda – Samardžić, Santrač, Skoblar, Petković; pa Partizanove bebe sa Miladinovićem, Galićem i Kovačevićem; Željo Ivice Osima, Bukala i Miše Smajilovića; Dinamo Ćire Blaževića; Veležov BMV (Bajević, Marić, Vladić); Hajduk Šurjaka, Žungula i Jerkovića, sve do Zvezde ’91. sa genijalnim Dejom Savićevićem, Pančevim, Prosinečkim i Jugovićem.
Utakmica Portugal – Španija imala je i svoj “program plus” u vidu trostrukog strelca Kristijana Ronalda. Baš je bilo uživanje!
AVANGARDA: Druga utakmica?
PANTIĆ: Druga utakmica za pamćenje bila je Južna Koreja – Nemačka 2:0 i ispadanje svetskih prvaka još u grupnoj fazi Prvenstva.
AVANGARDA: Izvinite, moram da Vas pitam: mediji pišu da je najveće iznenađenje ovogodišnjeg Svjetskog prvenstva ispadanje reprezentacija Njemačke – inače pobjednika prošlog šampionata – iz daljeg toka takmičenja. “Fudbal je igra u kojoj 22 odrasla muškarca trče za loptom i na kraju uvek pobede Nemci”, rekao je mnogo puta citirani Gari Lineker. Je li poraz Njemačke od Južne Koreje dokaz da u fudbalu ipak nema nepobjedivih?
PANTIĆ: Evo, reći ću Vam! Utakmica Nemačka – Južna Koreja bila je jedna od onih zbog kojih je fudbal i postao najpopularniji sport – kad Golijat pobeđuje Davida. Ništa tog dana Nemce nije htelo. Sticao se utisak da bi Nemci, čak i da su se Korejci sklonili iz svog šesnaesterca, promašili gol. To se, međutim, Nemcima događa jednom u 80 godina: poslednji put su ispali u grupnoj fazi na Trećem prvenstvu sveta u Italiji 1938.
Bilo kako bilo, poraz Nemačke za mene je svakako jedan od događaja po kome će se pamtiti ovo Svetsko prvenstvo. Fascinira, međutim, dostojanstvo sa kojim su Nemci podneli taj tako težak neuspeh. Reč je o sistemu koji se ne ruši posle jednog neuspeha. Kod Nemaca nema jurnjave za krivcem, nema smene selektora, i već se misli na naredno takmičenje.
Sa druge strane, zlobnici i zloslutnici podsećaju da je Nemačka 1938. poslednji put ispala u tako ranoj fazi Prvenstva; posle godinu dana, daleko bilo, počeo je Drugi svetski rat.
AVANGARDA: Bolje da ne pravimo tu vrstu analogije.
PANTIĆ: Bolje, naravno... Konačno, treći meč koji ću pamtiti iz prvog dela Prvenstva u Rusiji je susret Švajcarska – Srbija. Reprezentaciju Srbije, ne iz čistog neologizma, zovem reprezentacija Kokezanije.
AVANGARDA: Rugate se predsjedniku Fudbalskog saveza Srbije Slaviši Kokezi?
PANTIĆ: Najpre o reprezentaciji! Ona je, još pre Svetskog prvenstva, izašla iz sfere fudbala i ušla u svet kleronacionalističkog i šovinističkog politikantstva. To se desilo na onom prijemu u Predsedništvu Srbije, kada je vođa državnih razbojnika koji su okupirali i zarobili Srbiju, takozvanim Orlovima obećao 10 miliona evra ako osvoje Mondijal, izrazivši nadu da će, njemu za dušu, Orlovi pobediti Švajcarsku, za koju igraju neki Džaka, Šačiri i kako se sve ne zovu ti “mrski Albanci”, rođeni ili poreklom iz naše nekadašnje južne pokrajine Kosova. To je ta nakazna šovinistička svest, plitkoumlje koje je okovalo Srbiju i koje joj ne da ni fudbal da igra slobodno.
AVANGARDA: Kad već spomenuste predsjednika Aleksandra Vučića i njegovo obećanje da će igrače, osvoje li Svetsko prvenstvo u fudbalu, nagraditi sa deset miliona eura....
PANTIĆ: Veliki srpski karikaturista Dušan Petričić vlast u Srbiji nazvao je družinom drumskih razbojnika i lopova. Da su oni zaista to, za obračun sa njima bila bi dovoljna četa dobro obučenih žandarma. Ali ne! Srbiju je kao državu ukrala, zarobila i okupirala, a nas građane i društvo besomučno pljačka u političkoj istoriji čovečanstva do sada nezabeležena kategorija – državni razbojnici. Sve što oni rade po zemlji Srbiji i sa njom isključivo je u njihovom ličnom i kastinskom, iliti razbojničkom interesu. Po kom je, dakle, to zakonu on Kokezijancima obećao toliki novac? I čiji to novac on deli?
AVANGARDA: Predsjednik Vučić kaže da su ga premijerka i ministar finansija “ovlastili” da reprezentaciji obeća 10 miliona eura.
PANTIĆ: Po kom to zakonu oni dele toliki novac? Možemo mi da se gledamo u oči i da se lažemo, ali istina je samo jedna: vođa državnih razbojnika postavio je svog telohranitelja na mesto prvog čoveka srpskog fudbala isključivo zbog kase Saveza, bolje reći zbog pljačke naše fudbalske federacije. Baš kao što je svog šofera postavio na funkciju predsednika opštine Zemun ili svoju kafekuvaricu za predsednicu Opštine Savski venac. E, sada, postavlja se logično pitanje: kakvo smo mi to društvo kad nas vlastodržački velikaši kao svoje stado sabijaju u torove i rade sa nama šta im je volja.
AVANGARDA: Kakvo smo društvo?
PANTIĆ: Pognuto i unazad okrenuto. Nama su zbegovi ostali u krvi. Vekovima uzmičemo i bežimo od civilizovanog sveta, uvek licem okrenuti prošlosti i porazima u njoj. Kao retrogradni ljudi!
AVANGARDA: Agencija AP, baš kao i neki domaći mediji, objavila je fotografiju na kojoj sin predsjednika Srbije, u društvu beogradskih kriminalaca, bodrili srpsku reprezentaciju u meču sa Švajcarskom. Predsjednik Vučić je kazao da se njegov sin među kriminalcima našao “slučajno”, i to “na udaljenosti od tri metra”. Dodao je i da njegov sin nikome ništa nije ukrao i da je riječ o zavjeri “srpskih i albanskih bitangi” koje neosnovano napadaju njega i njegovu porodicu. Kako je Vama zvučalo ovo objašnjenje?
PANTIĆ: Šta da Vam kažem?! Vođa državnih razbojnika patološki beži od istine, zamenjuje teze, pravda se napadima u stilu: “A šta ste vi radili Indijancima?!” Ta priča o sinu menadžeru – a većina tzv. srpskih menadžera potiče iz kriminalnih navijačkih struktura – benigna je u odnosu na onu nebulozu o ukradenoj i falsifikovanoj ličnoj karti njegovog rođenog brata. Naime, neko je, do danas neotkriven, sa takvim dokumentom registrovao firmu preko koje su obrnute ogromne sume novca nas građana. I sa tim i takvim vođinim objašnjenjem ta afera je završena!
AVANGARDA: Srbija je poslednju utakmicu na ovom Prvenstvu odigrala sa Brazilom i izgubila sa 2:0. Ipak, selektor srpske reprezentacije Mladen Krstajić rekao je da njegov tim u Srbiju “može da se vrati uzdignutog čela”. Može li?
PANTIĆ: Živim, pišem i govorim u skladu sa vektorima estetike srpskog novinarstva i reporterstva, koji su činili Radivoje Marković, Predrag Milojević, Miroslav Radojčić, Ljubiša Vukadinović, što mi ne dozvoljava da svoje mišljenje o Mladenu Krstajiću izrazim onako kako on zaslužuje – jezikom tabloida. Taj samouki stručnjak, bez dana trenerskog staža, kao puki izvršilac volje predsednika FSS Slaviše Kokeze, izjavljivao je sve i svašta. Niko ga nije pitao, ali on je imao potrebu da na konferenciji za novinare, kada je saopštavao spisak putnika za Rusiju, kaže poluistinu, da je izbor njegov i da on stoji iza njega. Po dolasku na Svetsko prvenstvo rekao je da u svlačionici ima dream tim. Posle poraza od Švajcarske, slao je sudiju Briha u Hag.
AVANGARDA: Da, Krstajić je na svom na FB profilu napisao: “Nažalost, samo Srbi su izgleda osuđeni na selektivnu pravdu. Nekada prokleti Hag, a danas u fudbalu VAR”.
PANTIĆ: Ne zaboravite da je reč o čoveku koji je na kraju, kao da ne zna značenje reči, i sebe nehotice kritikovao kazavši da je Srbija, uprkos porazu od 2:0, “dobro stajala protiv Brazila”. Krstajićeva ključna poruka glasi: Srbijo, budi ponosna! Zašto?! Valjda zbog pobede nad Kostarikom, koja je izvojevana zahvaljujući individualnom, ne timskom kvalitetu.
“Srbijo, budi ponosna!” zapravo znači da će reprezentacija Kokezanije nastaviti da prodaje talentovane igrače preko Agencije za transfere zvane Fudbalski savez Srbije. Ako je Krstajiću i Kokezi pobeda nad Kostarikom bila za ponos, onda je valjda ona protiv Nemačke 2010. u Južnoj Africi bila za bruku i otkaz Radomiru Antiću.
AVANGARDA: Otkaz je dobio i Krstajićev prethodnik na mjestu selektora Fudbalske reprezentacije Srbije Slavoljub Muslin, koji je, kažu...
PANTIĆ: Nema šta da kažu! Prvo, Slavoljub Muslin nije bio prethodnik Krstajiću na mestu selektora, nego Krstajićev šef Stručnog štaba i čovek koji je, po rečima naših najiskusnijih reprezentativaca, najzaslužniji za plasman Srbije na Svetsko prvenstvo u Rusiji.
“Većina nas bila je u slaboj formi tokom kvalifikacija”, pričao mi je jedan od njih, “ali smo utakmice dobijali jer je Muslin odlično snimio slabosti protivnika, tim sastavljajo i taktiku određivao u skladu sa tim”.
AVANGARDA: Da, ali zašto je onda smijenjen? Zato što, kako je saopšteno, Sergeja Milenkovića Savića nije pozvao u reprezentaciju ili...?
PANTIĆ: Zašto je smenjen?! Muslin je smenjen bez obrazloženja, kao da je portir u Savezu, a tek posle mesec dana, bivši telohranitelj vođe državnih razbojnika na mestu predsednika FSS setio se da mu je Muslin rekao da “kvaliteti Sergeja Milinkovića Savića nisu za reprezentaciju”. Igre Sergeja u Rusiji pokazale su da je Muslin bio u pravu.
Pravi razlog smene Muslina, dakle, nije Sergej, već mlađani Radonjić, čiji je menadžer sin vođe državnih razbojnika. Naime, pred dve poslednje utakmice u kvalifikacijama protiv Austrije i Gruzije, Muslin je odbio da na spisak reprezentativaca stavi tog omladinca Crvene zvezde, koji u tom času nije odigrao ni tri cele utakmice za crveno-bele. Time je sebi potpisao otkaz.
AVANGARDA: Au, ispade da je reprezentacija Srbije i dobro prošla na Svjetskom prvenstvu u Rusiji ako su čelni ljudi Fudbalskog saveza takvi kakvim ih opisujete!
PANTIĆ: Srpski fudbal je u raljama sprege koju čine kvazi menadžeri, političari i mafija, bolje reći kriminalci iz tzv. udruženja navijača, koji su to po profesiji. U toj sprezi najača karika su upravo oni. To im je priznao i sam vođa državnih razbojnika kada je rekao: “Nemam snage ni podrške da privatizujem Zvezdu i Partizan. Mali sam ja i slab za tako nešto”.
Taj kompleks inferiornosti on vuče još iz mladih dana, kada mu nisu dali da bude vođa Delija sa Novog Beograda.
AVANGARDA: Što je sa reprezentacijom Hrvatske? Nakon trijumfa nad Argentinom i nakon sinoćnje pobjede nad Danskom, kakav im rezultat predviđate?
PANTIĆ: Od početka Prvenstva tvrdim da su Hrvati i Belgijanci moguća iznenađenja, pravi favoriti iz senke. Hrvatska je protiv Argentine demonstrirala sav svoj raskošni potencijal. Argentina ima Mesija, Brazil Neimara, Portugal Ronalda, ali Hrvatska ima Modrića i Raketića, motore igre Reala i Barselone. Očekujem polufinale Hrvatska – Engleska i Brazil/ili Belgija – Urugvaj/ili Francuska.
AVANGARDA: Kao novinar i reporter, koliko ste olimpijada i svjetskih prvenstava pratili?
PANTIĆ: Kao reporter, pratio sam sedam Olimpijskih igara i pet svetskih fudbalskih prvenstava, mada u bisere svoje karijere ubrajam i komentarisanje pet svetskih atletskih šampionata. Ne zovu atletiku tek tako kraljicom sportova. Milka Babović i Dragan Nikitović bili su mi učitelji u atletici, Vladan Stojaković i Mladen Delić u fudbalu. Već sam rekao da sam pobornik neformalne estetske škole novinarstva i reporterstva velikana srpskog žurnalizma Radivoja Markovića, Predraga Milojevića, Miroslava Radojčića i Ljubiše Vukadinovića. Postojao je u bivšoj velikoj državi još jedan novinarski unikat kome sam se divio. To je Boro Krivokapić.
Takav intelektualac i univerzalac u novinarstvu nije postojao, jer je iza sebe ostavio vrhunska žurnalistička ostvarenja od politike i sporta, do umetnosti i filozofije.
Tokom karijere, bilo je, razume se, raznih dogodovština, zgoda i nezgoda. Ima, međutim, jedna rečenica koja je izmišljena da bi me se okarakterisalo kao otrovanog Zvezdaša. To je ono: “Izlaze igrači Partizana, a evo i naših...”
AVANGARDA: Čekajte, zar niste to rekli?
PANTIĆ: Nisam tokom karijere demantovao tu izmišljotinu zato što je to bila jedina mogućnost i način da se ukaže na razliku između Crvene zvezde i Partizana. Sada kada su ta dva nekadašnja velikana srpskog i jugoslovenskog fudbala propala, može se otvoreno reći: Zvezdu su osnovali antifašisti demokratske i građanske orijentacije, a Partizan antifašisti komunisti sa zadatkom da pokažu snagu novog poretka. Prenosim Vam autentičnu priču Vladana Stojakovića, koji kaže da su u Zvezdi igrali predratni igrači BSK-a i Jugoslavije, a u Partizanu čak petorica fudbalera koji su za vreme rata igrali i za Pavelićevu ustašku Nezavisnu državu Hrvatsku.
AVANGARDA: To ne znam, ali znam da je jedan od čelnih ljudi Partizana jedno vrijeme bio general JNA Franjo Tuđman. Ali, koliko je Jugoslavija ulagala u sport? Koliko se u SFRJ o sportu vodilo računa?
PANTIĆ: Koliko se pažnje posvećivalo sportu u bivšoj velikoj državi danas najbolje pokazuju evropska, pa i svetska prvenstva u mnogim sportovima kada se u samom vrhu ili na njemu nađu Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija, u pojedinim disciplinama i Crna Gora i Makedonija.
AVANGARDA: Hoćete da kažete da, bez obzira na to što živimo u različitim državama, Jugoslavija “i dalje igra”?
PANTIĆ: U nekim sportovim uspesi reprezentacija bivših jugoslovenskih republika i danas su rezultat minulog rada stručnjaka iz jugoslovenske sportske škole. Jugoslovenski fudbal su, i kao funkcioneri i kao stručnjaci, nekada vodili ozbiljni, školovani i odgovorni ljudi.
“Da bi se stvorio fudbaler potrebno je pet godina napornog rada”, govorio je Miljan Miljanić. Dobrom treneru potrebno je najmanje deset godina iskustva. Najteže se dolazi do funkcionera ili, kako se to onda govorilo, do fudbalskog radnika. Njemu je, da bi ovladao svim finesama tog sporta, potrebno najmanje 15 godina rada. To je taj redosled stvari, taj nepisani fudbalski zakon po kome se pravi veliki klub ili reprezentacija. Rukovodstvo napravi stručni tim koji će onda tim napraviti od fudbalera. Dakle, napraviti, a ne sastaviti, što mogu i što rade navijači.
Kod nas je fudbal postavljen na glavu. Navijači su sve i svja! Oni prave rukovodstvo, oni smenjuju trenere i određuju ko će igrati, i to po kriterijumu “igra onaj koji bolje peva himnu”.
Uzgred, raspad Jugoslavije zaista je počeo u fudbalu, ali ne onom tučom navijača Dinama i Zvezde u Maksimiru...
AVANGARDA: Nego?
PANTIĆ: Nego već rušenjem odluke Izvršnog odbora FSJ da se poništi kompletno poslednje kolo Prvenstva 1987. zbog nameštanja rezultata. Svi su prihvatili tu odluku osim Partizana, koji ne samo da nije hteo da igra novu utakmicu sa Željezničarom, već je FSJ tužio Sudu udruženog rada Beograda, koji je oborio takozvane mere Slavka Šajbera, predsednika FSJ. “Ako jedan fudbalski klub može da obori odluku legalno izabranog jugoslovenskog foruma, onda će vrlo brzo neka republika reći da ne priznaje odluke Saveznog izvršnog veća, odnosno Vlade Jugoslavije”, rekao je tada taj iskusni sportski radnik.
Kao što znamo, to se i dogodilo.
Idejni tvorci i egzekutori rušenja i fudbalske i države Jugoslavije bili su pripadnici već tada kriminalizovanih Službi bezbednosti. Ne znam za druge republike, ali u Srbiji su oni i danas u glavnim ulogama i u sportu i u politici. Treba li bolja ilustracija ove tvrdnje od činjenice da u Parlamentu Srbije i dalje jednu od glavnih uloga igra pravosnažno osuđeni ratni zločinac Vojislav Šešelj?!
AVANGARDA: Pratite li fudbal u Bosni i Hercegovini?
PANTIĆ: Naravno.
AVANGARDA: Nažalost, fudbalska reprezentacija BiH nije uspjela da se plasira za Svjetsko prvenstvo u Rusiji...
PANTIĆ: Fudbal u BiH boluje od istih bolesti kao i većina bivših jugoslovenskih republika, sa izuzetkom Slovenije, Crne Gore, odnedavno i Makedonije. Naime, vlast, pa i fudbal u tim zemljama drže kleronacionalisti i šovinisti kojima je u krvi zloupotreba najpopularnijeg sporta. Jer ništa lakše nego ojađenom, nezaposlenom i totalno frustriranom narodu, kao duhovnu hranu ponuditi pobedu Srbije nad Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom ili Albanijom. Tako se društvena frustracija leči mržnjom prema protivnicima, što je sve svemirski daleko od civilizovanog sveta.