Dinko Gruhonjić: Postoje novinari i anti-novinari

:

Programski urednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Dinko Gruhonjić izjavio je da novinari koji povlađuju populističkim političarima, koji publici serviraju lažne vesti, senzacije i skandale, nisu novinari nego “anti-novinari”, a ti mediji nisu mediji već “anti-mediji”, čija je svrha postojanja upravo u tome da “unište poverenje publike u novinarstvo i time ojačaju autoritarni i populistički režim”.
“Tabloidni manipulanti se, zapravo, sve vreme lažno predstavljaju, jer oni nisu novinari. Drugim rečima, televizija, radio, štampa i multimediji koje oni uređuju takođe samo imaju pojavni oblik tradicionalnih medija, ali posve oprečan sadržaj”, rekao je Gruhonjić na panel diskusiji “Medijski i politički populizam – izazovi za novinarstvo, izazovi za društvo”.

On je podsetio da je novinarima kodeksom propisano da ne smeju da rade na promociji populističkog diskursa, jednako kao što je lekarima kodeksom propisano “da leče a ne da sakate ljude”.

“Novinari u Srbiji, međutim, prečesto su na strani populizma, jer bez ikakvog otklona prenose najmračnije izjave političara, kao da ovde nije bilo ratova tokom devedesetih godina prošlog veka i kao da nam nije dobro poznata uloga novinara ratnih huškača, kao i užasne, užasne posledice takvog načina izveštavanja. Zato moramo biti načisto: novinari koji povlađuju populizmu u stvari nisu novinari, oni su anti-novinari!”, poručio je Gruhonjić.

Prema njegovim rečima, umesto informativnih, dokumentarnih, edukativnih, kulturnih sadržaja u centar medijske pažnje je došao sadržaj koji se “lakše prodaje”: skandal, koji podstiče populizam.

“Takvi principi su u direktnoj suprotnosti sa odgovornim novinarstvom. Novinarstva u takvim kanalima zapravo i nema, pošto se sve pretvara u ‘odnose s javnošću’. U tom slučaju smo savremenici procesa u kojem se razdvajaju mediji i novinari”, kazao je Gruhonjić.

Dodao je da je omiljeni izgovor predstavnika takvih tabloidnih medija da je reč o sadržajima koji su “traženi” i ocenio da takva vrsta iskrivljavanja stvarnosti služi pre svega da se zamaskiraju nečiji uski interesi.

“Takvo izveštavanje zapravo vodi dezinformisanju javnosti, nepostojanju javne debate ili vođenju javnih debata na pogrešnim, uglavnom pod svaku cenu konfliktnim osnovama. Pogled na svet koji se na taj način oblikuje je potencijalno veoma opasan”, upozorio je Gruhonjić.

Prema njegovim rečima, pravo pitanje nije kako spasiti medije, već kako spasiti novinarstvo, odnosno publici jasno ukazati šta jeste novinarstvo, a šta su pi-arovi, spin doktori, eksperti za marketing i propagandu.

“Samo kroz savez sa građanima možemo da pomognemo jedni drugima i da bude jasno šta je, dakle, javni interes a šta interes koji se lažno predstavlja kao javni a služi isključivo za pojedinačne interese”, rekao je Gruhonjić.

On je ocenio da tabloidna dramatizacija nevažnih događaja, zatim pojednostavljivanje kompleksnih pojava, kao i stalno oživljavanje konflikata dovode do povlačenja u građansku privatnost i do stvaranja antipolitičkog raspoloženja.

“Nestanak političkog novinarstva kakvo smo poznavali lišio bi nas ključnog činioca politike u koju su uključeni građani, što je san svakog tiranina i autokrate”, rekao je Gruhonjić.

Šefica Medijskog odeljenja Misije OEBS-a Gordana Janković rekla je da mediji kao kanali komunikacije imaju obavezu sučeljavanja političkih opcija.

Jovanka Matić iz Instituta društvenih nauka ocenila je da populizam razara institucije.

“Populizam insistira na direktnoj komunikaciji vođe i naroda, ali je ta komunikacija jednostrana”, kazala je ona i dodala da su slobodni mediji tu za vođu “smetnja” i nepotrebni.

“Naš novi populizam na vlasti je tabloidne medije izabrao kao svoje najvažnije medijske oslonce. Tu postoji jasna politička strategija”, navela je Matić.

Vesna Mališić iz nedeljnika NIN rekla je da se vlast u Srbiji pravi da ne razume šta je osnovna funkcija medija.

“Mi se danas ponovo nalazimo usred populističke vlasti… Naša vlast je za ovih nekoliko godina zbrisala sve između sebe i naroda. Oni su postali jedina mera patriotizma, oni su postali jedini tumači potreba naroda a između toga nema institucija, političkih partija, nevladinih organizacija i medija koji bi imali značaj na osnovu onoga što rade”, navela je ona.

Vesna Mališić je kazala da je vlast proizvela svoje medije, analitičare, istraživače i svoju stvarnost.

“Ono što je novost i specifčnost je da su mediji postali pretorijanska garda vlasti… Oni se obračunavaju sa drugim medijima štiteći vlast. NIN, Vreme i drugi mediji žive u neprijateljskom okruženju”, kazala je ona.

Glavni i odgovorni urednik agencije Beta Dragan Janjić kazao je da je tabloidizacija medija postala “mejnstrim” i da Srbiji predstoji trenutak kada treba da se bori za društvene vrednosti.

Na panel diskusiji je govorio i predstavnik RTS-a Nebojša Bradić, dok je državni sekretar Ministarstva kulture Aleksandar Gajović otkazao učešće zbog putovanja.

Diskusiju je organizovao Fakultet dramskih umetnosti iz Beograda, uz podršku Misije OEBS-a, a sutra i prekosutra biće održana i Međunаrodna konferencija “Mediji, demokrаtijа, populizаm” nа FDU.

(Autonomija/Beta, fotografije: Medija centar Beograd)
-->

Komentari

Obavezna polja su markirana*