Vlast u Prištini “prvi put od 1999. zavisi od Srba”, poručio je prošle sedmice predsjednik Srbije Aleksandar Vučić odgovarajući na kritike opozicije da je “izdao nacionalne interese” kada je odlučio – jer on i o tome odlučuje – da devetoro poslanika Srpske liste u Skupštini Kosova podrži Vladu premijera Ramuša Haradinaja. Premijer Haradinaj je, inače, čovjek kojeg je predsjednik Srbije do juče nazivao “ratnim zločincem” i “ubicom srpske dece”; danas tri ministra Srpske liste sjede u Haradinajevoj Vladi.
 
Predsjednik Samostalne liberalne stranke i biši zamjenik premijera u Vladi Kosova Slobodan Petrović potvrđuje da su se Srbi, odnosno Srpska lista, prvi put našli u situaciji da odlučuju o tome ko će formirati Vladu Kosova – Ramuš Haradinaj, Aljbin Kurti ili Avdulah Hoti. “Odlučili su se za Haradinaja, a da li je to dobra odluka, pokazaće vreme”, kaže Petrović.

Je li vijest o ulasku Srpske liste u Vladu premijera Haradinaja iznenadila građane Kosova? Pa, Srbija je nedavno umalo zaratila sa Francuskom zbog toga što je ta zemlja odbila da postupi po srpskoj potjernici i izruči joj Ramuša Haradinaja.
 
PETROVIĆ: Kada je reč o Srpskoj listi, ali i o politici Beograda prema Kosovu, mislim da kosovske Srbe bilo šta što dolazi sa te strane odavno ne može da iznenadi. Stranku na čijem sam čelu, ljude koji joj pripadaju, kao i mene lično, proglašavali su, sećate se, pre 2013. za najvećeg izdajnika, nazivali nas “Tačijevim Srbima”, i to samo zato što smo ušli u vladu tadašnjeg premijera Hašima Tačija. Međutim, kada smo 2013. postali deo Srpske liste, naprasno smo proglašeni za patriote.

Ko Vas je na taj način etiketirao?

PETROVIĆ: Dobar deo tadašnje vlasti u Beogradu. Ipak, kasnije je direktor kancelarije za KiM i visoki funkcioner Srpske napredne stranke Marko Đurić, recimo, u pismu koje nam je uputio povodom obeležavanja deset godina od osnivanja naše partije, pored ostalog napisao da je Samostalna liberalna stranka (SLS) imala veliku ulogu u očuvanju jedinstvu i opstanku Srba na Kosovu, te da “Vlada Srbije sada priznaje ispravnost takve politike i da dobrim delom sprovodi politiku koju je SLS započeo 2007. godine ”. U tom smislu, kažem, ništa nije iznanađujuće – ni to što su Haradinaja juče proglašavali zločincem, ni to što danas podržavaju njegovu politiku i Vladu.
 
Kako je uopšte formirana nova Vlada Kosova? Pitam zbog toga što su se u javnosti tim povodom mogle čuti dosta kontradiktorne informacije. Naime, dok su predstavnici albanske nacionalnosti tvrdili da Srbi, prilikom ulaska u Vladu, nisu imali nikakve zahtjeve, zvanični Beograd poručivao je da vlast u Prištini “prvi put od 1999. zavisi od Srba”.
 
PETROVIĆ: Ono što je meni poznato, a što smo svi do sada mogli da vidimo je da je Srpska lista imala praktično samo jedan čvrst zahtev: svoje fotelje u Haradinajevoj Vladi. Javnost na Kosovu do sada nije upoznata postoji li sporazum između Srpske liste i njihovih koalicionih partnera, albanskih stranaka. U tom smislu, istina je ono što Beograd kaže: vlast na Kosovu sada prvi put zaista zavisi od Srba, tačnije, od glasova Srpske liste, koja Vladu premijera Haradinaja podržava u kosovskom parlamentu. Istovremeno, ne znamo, nismo čuli ni iz Beograda niti od Srpske liste hoće li i šta konkretno srpski narod na Kosovu dobiti od toga. Dok to ne bude razrešeno, i ja, baš kao i svi građani Kosova, imamo puno pravo da aranžman Srpske liste tumačimo na sledeći način: reč je, dakle, o ličnim i stranačkim interesima, ništa drugo.
 
Ako je Srpska lista zaista pod kontrolom zvaničnog Beograda, odnosno predsjednika Aleksandra Vučića, mislite li da će to doprinijeti stabilnosti Kosova?
 
PETROVIĆ: Prvo, stabilnost Kosova ne zavisi samo od Srpske liste, već od svih aktera u društvu. Pored toga, kontorlisanje Srpske liste od strane Beograda, o kojem ste me pitali, možda bi imalo smisla ako bi Beograd jasno definisao cilj i plan kada je reč o Srbima na Kosovu.

Ima li Beograd definisan cilj?

PETROVIĆ: Ako je cilj Beograda da Srbi na Kosovu ostanu i opstanu, onda se to samo sa Srpskom listom svakako ne može postići na ovaj način. Srbi bi trebalo da imaju “vezu” sa Beogradom, to je naše pravo koje nam niko ne može oduzeti; međutim, ne može Beograd bolje od nas da zna šta su naši problemi i kako ih treba rešavati. Dužnost Beograda je da od nas to čuje, da nas podrži i da nam pomogne. Ovako, ispada da je Srpska lista slepi poslušnik Beograda, a ne građana koje bi trebalo da predstavlja.
 
Ako predsjednik Samoopredjeljenja Aljbin Kurti kaže da je stvarni premijer Kosova danas Aleksandar Vučić…
 
PETROVIĆ: Ne, ne… Reč je o preterivanju, o sredstvu unutarpolitičke borbe koje nema mnogo veze sa realnošću. Jer, iako u ovom trenutku opstanak kosovske Vlade zavisi od glasova Srba, zar bi, da je Aleksandar Vučić stvarno premijer, srpski ministri u Vladi Kosova ćutali kao bubice pred činjenicom da su pre nekoliko dana pohapšeni predstavnici Crvenog krsta u srpskim sredinama širom Kosova?
 
Da, ali predsjednik Srpske liste tvrdi da će njegova stranka u Vladi premijera Haradinaja biti ne “bubica”, nego “kamen u cipeli”.

PETROVIĆ: Nije rekao kamen, rekao je kamenčić. Iz Srpske liste su čak pominjali i neke lončiće kojima će oni, kao, gasiti nekakav požar. Iskreno, ne razumem šta su time želeli da poruče, ali iz iskustva znam da ako ste već ušli u Vladu, onda je vaš zadatak da, umesto što glumite kamenčiće i lončiće, sa tom vladom zajedno radite na poboljšanju života svih – i onih koji su vam na izborima ukazali poverenje, kao i onih koji za vas nisu glasali.

Vi ste se tako ponašali dok ste bili ministar u Vladi Kosova?

PETROVIĆ: Nikada sebe nisam smatrao ni kamenčićem, ni lončićem, verujući da je takav pristup obično politikanstvo. Kao zamenik premijera i ministar, imao sam, dakle, drugačiji pristup, a rezultati su itekako vidljivi. Naime, ogromna većina postojeće infrastrukture u srpskim sredinama – putevi, kanalizacione mreže, razni objekti… – urađena je u vreme dok je SLS bila deo vlasti, što znači pre 2013. godine. Da ne govorim o tome da smo zaposlili preko 4.000 ljudi, izgradili stotine kuća za povratnike, i sl. Voleo bih da mi Srpska lista pokaže jedan svoj rezultat u protekle četiri godine, a da to nije masovni i svakodnevni odlazak Srba sa Kosova, koji ponovo budzašto prodaju svoje kuće i imanja.

Kako je onda Srpska lista osvojila tako veliko povjerenje Srba na Kosovu?
 
PETROVIĆ: Kako?! Pretnjama, ucenama, lažima, propagandom i slično. Rezultatima sigurno nije.

Evo, Vi ste, kažete, imali rezultate, pa ste osvojili svega jedno poslaničko mjesto u parlamentu Kosova.

PETROVIĆ: U okolnostima u kojima su se odvijali izbori i sama kampanja ne možemo biti nezadovoljni činjenicom da su, od šest srpskih političkih partija koje su učestvovale na izborima, u parlament ušle samo Srpska lista i SLS. Da nije bilo pritisaka i ucena, siguran sam da bi SLS imala najmanje šest poslaničkih mesta.

Ko vas je pritiskao i ucjenjivao?

PETROVIĆ: Navešću primer: jednom od kandidata Samostalne liberalne stranke šefovi Elektroprivrede, izvesni Kostić i Mitrović, poručili su da istupi sa naše poslaničke liste ili će mu ukinuti platu, odnosno dati okaz. Nije ih poslušao i, naravno, dobio je otkaz. Baš kao i još šest naših kandidata sa poslaničke liste. Takvih slučajeva imate koliko hoćete. Lokalni funkcioneri, zloupotrebljavajući institucije, na najbrutalniji način prete ljudima. Najveći pritisak vrše oni koji zloupotrebljavaju svoje pozicije unutar institucija koje na Kosovu finansira Srbija.

Znači li to da dio beogradske vlasti stoji iza pritisaka i prijetnji Srbima van Srpske liste?
 
PETROVIĆ: Znači. Ljudi koji prete i ucenjuju pozivaju se, ponavljam, na državu Srbiju i na zvanični Beograd, odakle do sada ni jednom nismo čuli jasnu poruku da to ne sme i ne bi trebalo da se radi.
 
Prijetnje i ucjene o kojima govorite Beograd negira. Ali, da li je Vama lično neko nekada prijetio?

PETROVIĆ: Meni lično nije, ali, čim ucenjuju i prete meni bliskim ljudima, to je isto kao da prete meni. Sve ove slučajeve prijavili smo policiji i tužilaštvu…

I?

PETROVIĆ: Podignute su neke optužnice, i to, nažalost, tek nakon izbora.
 
Ne plašite li se da o tome javno govorite?

PETROVIĆ: Ne plašim se da govorim. Kada smo podnosili kandidaturu za izbore, upozorio sam na pretnje i pritiske i rekao da ćemo sve prijaviti nadležnima. Međutim, zabrinjava to da niko ništa ne preduzima kako bi se počinioci takvih dela sankcionisali i kako bi se preventivno delovalo u smisliu sprečavanja da se takvo ludilo ne ponovi.

Kada ste govorili o nasilnicima koji tvrde da imaju podršku vlasti u Beogradu, na koga ste konkretno mislili? Na “kontroverzne biznismene” i kriminalne bande bliske stranci i bratu predsjednika Vučića, koji se, kažu, siledžijski ponašaju prema političkim predstavnicima Srba koji nisu na Srpskoj listi? Je li istina da je sjever Kosova pod njihovom apsolutnom kontrolom?
 
PETROVIĆ: Znam koliko i vi: dakle, samo ono što čujem od pojedinih političara i medija. Mislim da bi odgovor na Vaše pitanje trebalo da daju nadležni organi – policija, tužilaštvo, EULEKS…

Nedavno je reporter jednih beogradskih novina Mitrovicu opisao kako grad bezakonja, grad u kojem, na primjer, kao pečurke niču nelegalne benzijske pumpe srpskih “kontroverznih biznismena” i kriminalaca bliskih vlastima u Beogradu; kao grad u kojem se automobile voze bez tablica, i sl. Znate li nešto o tome?
 
PETROVIĆ: Tačno je da se voze automobile bez tablica, da imamo veliki broj incidenata koji uglavnom ostaju nerasvetljeni, da vlada infrastrukturni haos u svakom smislu. Na severu Kosova je, pritom, samo u poslednjih nekoliko godina zapaljeno preko stotinu automobila, a da niko od počinioca još uvek nije pronađen.

Nedavno su zapaljeni automobili Olivera Ivanovića i Dragiše Milovića, bivšeg predsjednika opštine Zvečan; obojica tvrde da to nisu uradili Albanci.

PETROVIĆ: Čuo sam njihove izjave i… Nažalost, mislim da će i ti slučajevi ostati nerasvetljeni, iako više od devedeset procenata policije na severu Kosova čine Srbi. Da, ali zašto onda ti policajci ne rade svoj posao?!
 
Ranije ste vlastima u Srbiji zamjerali to što sjever Kosova favorizuju u odnosu na one djelove zemlje u kojima živi većina Srba. Možete li objasniti zbog čega je to tako?
 
PETROVIĆ: Imate pravo: većina Srba, njih skoro dve trećine, zaista živi južno od Ibra. Ipak, zvanični podaci govore da preko 80 procenata sredstava koja iz Srbije stižu za infrastukturne projekte završi na severu Kosova, gde je broj Srba neuporedivo manji, iz čega proizlazi da se taj deo Kosova zaista favorizuje. Zbog čega? Verujte mi da ne znam.

Možda zato što se Srbija i dalje nada podjeli Kosova? Vidjeli ste da je ministar Ivica Dačić nedavno predložio razgraničenje, odnosno podjelu.
 
PETROVIĆ: Podela Kosova veoma je opasna ideja, naročito ako znamo da se pokušaji menjanja granica u većini slučajeva završavaju sukobom. Što, verujem, nikome ne ide u prilog. Tim pre što smo proteklih decenija videli kako smo prošli ratujući.
 
Predsjednik Aleksandar Vučić nastavlja politiku favozrizovanja sjevera Kosova?
 
PETROVIĆ: U velikoj meri i ova vlada nastavlja istu politiku, s tim da je taj deo Kosova sada integrisan u kosovski sistem. Razlika između sadašnje vlasti i onih ranije samo je u tome.

To znači da zvanični Beograd ne vodi dobru politiku prema Srbima na Kosovu?
 
PETROVIĆ: Beograd prema Kosovu godinama vodi stranačka, a ne nacionalna politika. Nažalost, to je manir i prethodnih vlada, koje takođe nisu vodile politiku usmerenu ka zaštiti interesa Srba, nego ka zaštiti interesa članova vladajućih beogradskih stranaka i Srpske liste. Svi koji danas nisu za Srpsku listu ili ne pripadaju vladajućim stranakama u Srbiji – govorim o Srpskoj naprednoj stranci Aleksandra Vučića, Socijalističkoj partiji Srbije Ivice Dačića, PUPS-u Milana Krkobabića i sl. – bivaju optuženi da nisu Srbi, nego izdajnici i slično.

Izvinite, ali tako se ozbiljna država ne ponaša prema svojim građanima. Rezultat ovakve politike Beograda, koja se svodi na podelu Srba na “naše” i na “vaše”, dovela je do toga da je danas na Kosovu sve manje Srba.
 
Šta mislite o pozivu predsjednika Vučića na unutrašnji dijalog o Kosovu?
 
PETROVIĆ: Iako se podrazumeva da je svaki dijalog dobar, bojim se da je suština ovoga o kojem me pitate pokušaj da se podeli odgovornost za sve što je u proteklih pet godina rađeno oko Kosova. Lično mislim da je za takav dijalog prekasno, budući da su mnoge šanse propuštene.
 
Predsjednici Vučić i Milorad Dodik najavili su i pisanje Deklaracije o položaju Srba u regionu. Očekujete li da dobijete poziv da učestvujete u pisanju tog dokumenta?
 
PETROVIĆ: Ne, na očekujem.

Zašto?

PETROVIĆ: Zato što me nisu zvali ni do sada, iako sam, podsećam, Srbin sa najvećim političkim iskustvom u insitucijama Kosova. Ako je cilj pisanja Deklaracije stvarna briga o intersima Srba u regionu, kao čovek sa tom vrstom iskustva, mogao bih, dakle, tome dati ozbiljan doprinos. Barem ja to tako vidim.
 
Kako Rusija vidi Kosovo, šta mislite? Zvanična Moskva navodno je podržala ulazak Srpske liste u Vladu premijera Haradinaja, što je pojedine analitičare navelo na zaključak da Kremlj, trgujući sa EU i SAD, igra na kartu priznanja Kosova.
 
PETROVIĆ: Znam da većina Srba gaji velike emocije prema Rusiji i ruskom narodu, i to je lepo. Ipak, bilo bi naivno ako bi neko pomislio da će velika Rusija svoje interese podrediti maloj Srbiji. Pitate me i da li Moskva trguje Kosovom. Ne znam, ali ne bih bio iznenađen. Uostalom, ne bi bilo ni prvi put.

Kao jedan od ciljeva ulaska u Vladu premijera Haradinaja Srpska lista navela je formiranje Zajednice srpskih opština. Šta Srbi sa Kosova mogu da očekuju od ZSO, šta time dobijaju?
 
PETROVIĆ: Ista obećanja slušamo od 19. aprila 2013, kada je potpisan Briselski sporazum. Građani su, verujte mi, siti takvih obećanja. Šta Srbi mogu da očekuju od ZSO? Dozvolite da citiram predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je pre 6-7 meseci, dok je još bio premijer, to definisao na veoma zanimljiv način. “Albanci od ZSO hoće da naprave NVO koja će da pušta gramofonske ploče! E, pa neće moći!” Od ove izjave je, ponavljam, prošlo nešto više od pola godine, ali se do danas ništa nije promenilo u stavu Albanaca kad je reč o ZSO. Baš zato i ne znam šta Srbi mogu da očekuju, još manje šta mogu da dobiju formiranjem ZSO. Ono što ipak znam je da će ta zajednica funkcionisati u skladu sa Ustavom i sa zakonima Kosova, što piše u Briselskom sporazumu. A to da li će da pušta gramofonske ploče ili će stvarno biti neka ozbiljna institucija, to, ponavljam, ne znam, jer niko detaljno o tome i ne govori.
 
Zbog čega Priština toliko odugovlači sa formiranjem ZSO?
 
PETROVIĆ: Jasno je da Priština to radi strateški, pokušavajući da što više dobije od Srbije, ali i od Srba u institucijama Kosova.

Šta tačno da dobije?

PETROVIĆ: Recimo – Vojsku Kosova.
 
“Kosovo će do kraja godine imati vojsku”, poručio je nedavno predsjednik Hašim Tači. Koliko je to realno?

PETROVIĆ: Ovakvih smo izjava u poslednje vreme čuli zaista mnogo i one pre svega imaju za cilj da se umiri albanska javnost na Kosovu. Sa druge strane, kad je reč o Srpskoj listi i ovakvoj politici Beograda, odavno me, ponavljam Vam, ništa ne može iznenaditi. Za ovu grupaciju više ne postoje nikakve granice, niti “crvene linije”; spremni su da urade sve za, kako kažu, “interes srpskog naroda”.

Mnogi analitičari tvrde da je Haradinajeva Vlada “kratkog daha”, budući da zaista ima veoma tanku većinu u parlamentu – svega jedan glas! Šta Vi mislite?
 
PETROVIĆ: Mislim da bi toj Vladi trebalo dati šasu bar tri meseca. Inače, imate pravo: reč je o veoma tesnoj većini, koja Kosovu donosi dodatnu neizvesnost. Vlada, dakle, može sutra pasti, a može da potraje i pun mandat.

Na Kosovu je, ponavljam, uvek sve moguće.

Čak i to da će veoma brzo novi premijer Kosova biti Aljbin Kurti?
 
PETROVIĆ: Kurti je neko ko do sada nije bio deo vlasti, koga još nismo videli u toj ulozi. Ako se to i dogodi, mislim da Srbi ne bi trebalo da se plaše Kurija, kako to neki pokušavaju da predstave. Tim pre što imaju svoja zagarantovana ustavna i zakonska prava i ko god da je vlast u Prištini, u obavezi je da se toga pridržava.

“Srbija se sprema na punu normalizaciju odnosa sa Kosovom”, ponavlja predsjednik Tači. Šta to znači? Da li bi Srbija, u zamjenu za članstvo u EU, zaista mogla da prizna nezavisnost Kosova?
 
PETROVIĆ: Mnogi i u Prištini i u Beogradu poslednjih meseci govore o “punoj normalizaciji” odnosa. Lično, ne bih se iznenadilo da Srbija, zarad ulaska u EU, prizna Kosovo. Hoće li to učiniti, evo, videćemo.

Šta bi to značilo za Kosovo, a šta za Srbe koji tamo žive?
 
PETROVIĆ: Ako to priznanje bude samo na papiru, onda, umesto “normalizacije”, možemo dobiti “nenormalizaciju” odnosa kakvu imamo i danas. Podsećam da je prvi sporazum o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova potpisan 2013, nakon čega, na primer, Marku Đuriću, šefu kancelarije Vlade Srbije za KiM, Priština šest meseci nije dozvolila da uđe na teritoriju Kosova. Ko zna koliko je puta vraćen sa granice. Takođe, ministru kosovske Vlade nije dozvoljeno da uđe u Srbiju. Hoću da kažem da cilj nije da nešto važi samo na papiru, već je neophodno da odnosi istinski budu normalizovani.

Ako govorimo o Srbima na Kosovu, mislim da bi trebalo najpre početi sa normalizacijom srpsko-srpskih odnosa i izgradnjom međusobnog poverenja koje je danas na najnižim granama, pa tek onda i sa izgradnjom iskrenih i ljudskih odnosa između Srba i Albanaca. U tom slučaju, nikome od nas neće biti potrebni bilo kakvi pamfleti ili prazne priče o “normalizaciji”.