Rusija ne priznaje Rimski sporazum

: Igor Jakovenko

Izvještaj glavne tužiteljice Međunarodnog krivičnog suda: Situacija na teritoriji Krima i Sevastopolja se može definirti kao međunarodni oružani konflikt između dvije suverene države, između Ukrajine i Ruske Federacije. Ovaj međunarodni oružani konflikt započet je ne kasnije od 26. februara 2014, odnosno onog dana kada je Ruska Federacija angažirala svoje oružane snage u cilju kontrole nad dijelovima teritorije Ukrajine bez saglasnosti ukrajinske vlade
Međunarodni krivični sud u Hagu je na svom sajtu objavio izveštaj glavne tužiteljke Fatu Bensude, dokument u kojem je mnogo toga u vezi sa ruskom agresijom protiv Ukrajine nazvano pravim imenom. U tom izveštaju je između ostalog navedeno sledeće: “Na osnovu informacija kojima sud raspolaže, situacija na teritoriji Krima i Sevastopolja se može definisati kao međunarodni oružani konflikt između dve suverene države, između Ukrajine i Ruske Federacije. Predmetni međunarodni oružani konflikt započet je ne kasnije od 26. februara 2014, odnosno onog dana kada je Ruska Federacija angažovala svoje oružane snage u cilju kontrole nad delovima teritorije Ukrajine bez saglasnosti ukrajinske vlade.”

Važne stvari su izrečene i u tački 158. ovog izveštaja: “Pravo koje se primenjuje u slučajevima međunarodnih oružanih konflikata biće primenjivano i posle 18. marta 2014. i trajaće sve dotle dok situacija na teritoriji Krima i Sevastopolja bude imala dovoljan broj elemenata kojima se definiše status okupiranih teritorija.”

Međunarodni krivični sud je osnovan Rimskim statutom koji je stupio na snagu 1. jula 2002. i koji su do sada ratifikovale 123 zemlje širom sveta. Rusija nije među njima i Kremlj na ovaj izveštaj formalno može i da ne obraća neku preveliku pažnju
Pored toga, u izveštaju tužiteljke je zabeleženo da se, između ostalog, “ruska okupacija (!) sprovodi i ugnjetavanjem i zaplašivanjem krimskih Tatara, što se očituje sprečavanjem ulaska Tatara na teritoriju Krima, ograničavanjem njihovih prava na udruživanje i okupljanje, kao i zabranom slobode izražavanja.”

Međunarodni krivični sud je osnovan Rimskim statutom koji je stupio na snagu 1. jula 2002. i koji su do sada ratifikovale 123 zemlje širom sveta. Rusija nije među njima i Kremlj na ovaj izveštaj formalno može i da ne obraća neku preveliku pažnju. No, i pored toga, tužiteljka Fatu Bensuda je uradila jedan veoma važan i koristan posao koji u budućnosti može uticati na dalju sudbinu pre svega Rusije, a onda i Ukrajine i njenih okupiranih teritorija.

Pošto Putin ima pravo veta u Savetu bezbednosti UN-a, teško je očekivati da će povodom ruske agresije na Ukrajinu biti zakazano zasedanje Međunarodnog tribunala u Hagu
Što se Međunarodnog krivičnog suda (MKS) tiče, Rusija se nalazi u takozvanom prelaznom stadijumu. Ona je potpisala Rimski statut, ali ga još uvek nije ratifikovala. Međunarodna zajednica računa s tim da Rusija sarađuje sa MKS-om, tako da će Kremlju teško poći za rukom da u potpunosti ignoriše izveštaj tužiteljke Fatu Bensude. Navodi kao što su “okupacija”, ili “Ruska Federacija, kao jedna od učesnica u međunarodnom oružanom konfliktu”, ili “ugnjetavanje i zaplašivanje krimskih Tatara”, nisu naprosto sadržaj nekakve političke deklaracije, već ovi navodi stoje u izveštaju tužioca jednog međunarodno priznatog suda. Na njega se mogu pozvati sve zemlje koje podržavaju teritorijalni integritet Ukrajine, a one u svetu čine veliku većinu.

Pošto Putin ima pravo veta u Savetu bezbednosti UN-a, teško je očekivati da će povodom ruske agresije na Ukrajinu biti zakazano zasedanje Međunarodnog tribunala u Hagu. Ali zbog same činjenice da je izveštaj tužiteljke ne samo sastavljen već i objavljen, te da je on tako postao predmet pažnje miliona ljudi širom sveta, gotovo je sigurno da on neće ostati bez uticaja na Putinovu bandu agresora. Zamislite kako bi se osećale glavešine Trećeg rajha da su im usred Drugog svetskog rata pročitane optužbe koje su im kasnije, na Nirnberškom procesu čitali Robert Džekson, Fransoa de Menton ili Roman Andrejevič Rudenko. Mislim da bi jedna takva optužnica kod nacista izazvala i te kako snažan utisak, a možda bi kod nekih među njima nekim čudom isprovocirala i promenu ponašanja.

Igor Jakovenko, Ежедневный журнал, 16.11.2016.

Prevod s ruskog Haim Moreno

Peščanik.net
, 17.11.2016.
-->

Komentari

Obavezna polja su markirana*

Povezani tekstovi