Sudeći po saopštenju ruskog Ministarstva vanjskih poslova (MIP), prošlonedjeljna posjeta potpredsjednika SAD Majka Pensa Podgorici nije izavala naročito oduševljenje Kremlja. Očito je da su ruski MIP posebno iritirale ocjene američkog potpredsjednika da Rusija “pokušava da nacrta nove grance na Balkanu”, ali i optužbe da su oktobra 2016. “moskovski agenti”, pokušavajući da spriječe ulazak Crne Gore u NATO, “namjeravali da ubiju crnogorskog premijera” Mila Đukanovića.

“Vašington sve dublje pada ka primitivnim ideološkim stereotipima iz vremena hladnog rata, koji su potpuno odvojeni od realnosti”, saopštilo je ovim povodom Ministarstvo vanjskih poslova Rusije, dodajući da su “zajedno sa EU, SAD bez stida ignorisale volju birača Makedonije, ne dozvoljavajući partiji koja je pobijedila na izborima 11. decembra 2017. da formira Vladu. I ko se onda miješa u unutrašnje stvari i primenjuje silu na Balkanu – Moskva ili Vašington.”
 

“Sama činjenica da je Brajan Hojt Ji zadržao svoju funkciju i posle promene američke administracije za Nikolu Gruevskog je predstavljala šok. Naime, Gruevski, rukovodstvo njegove partije i mediji pod njegovom kontrolom bili su ubeđeni da će Donald Tramp i njegova administracija stati iza njih. Kao svoje lobiste, bili su čak angažovali i nekoliko američkih kongresmena i senator”

Zbilja, ko danas primijenjuje silu na Blakanu?

Profesor na Fakultetu dramskih umjetnosti u Skoplju, pozorišni reditelj i dugogodišnji direktor Fondacije otvoreno društvo Makedonija Vladimir Milčin kaže da i navedeno saopštenje ruskog MIP-a pokazuje namjeru Moskve da nastavi da ignoriše činjenicu da u Makedoniji žive i Albanci, čije su partije, nakon decembarskih izbora 2016, odbile ponudu za koaliciju sa strankom dotadašnjeg premijera Nikole Gruevskog. “Partija DUI Ali Ahmetija, koje je od 2008. bila koalicioni partner vladajuće VMRO-DPMNE Nikole Gruevskog, najveći je gubitnik parlamentarnih izbora održanih decembra 2016. Naprosto, albanski glasači kaznili su Ahmetija zbog saradnje sa Gruevskim. Shvativši poruku, većina u toj stranci odlučila je da sa drugoplasiranom partijom i njenim liderom Zoranom Zaevim napravi novu vladu. Sve, naravno, u saglasnosti sa principima parlamentarne demokratije”, objašnjava profesor Milčin, podsjećajući da su “moskovski štićenici u Makedoniji”, shvativši da gube vlast, 28. aprila 2017. u Sobranju primijenili silu.

Demonstriranje sile o kojem govorite trajalo je sve do dolaska zamjenika pomoćnika državnog sekretara SAD, Brajan Hojt Jia u Skoplje. Za razliku od EU, pokazalo se da je visoki američki predstavnik imao valjane argumente da lidera VMRO-DPMNE Nikolu Gruevskog ubijedi da mirno preda vlast. Koji bi to argumenti mogli biti, što mislite?

MILČIN: Sama činjenica da je Brajan Hojt Ji zadržao svoju funkciju i posle promene američke administracije za Nikolu Gruevskog je predstavljala šok. Naime, Gruevski, rukovodstvo njegove partije i mediji pod njegovom kontrolom bili su ubeđeni da će Donald Tramp i njegova administracija stati iza njih. Kao svoje lobiste, bili su čak angažovali i nekoliko američkih kongresmena i senatora, koji su tražili povlačenje američkog ambasadora u Makedoniji i smenu Hojt Jia zbog navodne saradnje sa makedonskom levicom i Sorosom i njegovom fondacijom. Verovali su, pritom, da će podrškom Vladimira Putina, koju su već imali, i podrškom Trampa, koju su očekivali, onemogućiti formiranje parlamentarne većine u Makedoniji. Kao što smo imali priliku da vidimo, podrška predsednika Trampa je izostala, pa su se odlučili na primenu nasilja u parlamentu, što ih je u političkom smislu – sahranilo.

“Na socijalnim mrežama se prati i kritički komentira svaki potez vlade Zaeva, uključivši i kadrovska rešenja kojim se ustoličuju ljudi koji su ili ćutali ili sarađivali sa režimom Gruevskog. Da, u politici su kompromisi neizbežni, ali ne i oni koji prete da bi nezavršena revolucija mogla završiti kao restauracija starog režima”

Kada je reč o argumentima Hojt Jia, mislim da su oni uključivali i marince iz Bondstila. Da ne pominjem zaplenu novca Gruevskog, njegove porodice i vrhuške VMRO-DPMNE u off-shore bankama.

Kako biste ocijenili trenutnu situaciju u Makedoniji?

MILČIN: Demontaža režima Nikole Gruevskog ni izdaleka nije završena. Njegove instalacije, posebno one u sudovima i tužilaštvu, još uvek efikasno opstruiraju sprovođenje pravde. Pored toga, u parlamentu i u državnoj administraciji koalicija koju predvodi premijer Zoran Zaev svakodnevno se suočava sa opstrukcijama proceduralne prirode koje usporavaju ili koče preuzimanje vlasti. Te opstrukcije ponekad dobijaju dimenzije političke sabotaže. Nažalost, VMRO-ovski funkcioneri su kao zaštićene mečke, čak i u slučajevima kada su razotkrivene njihove uzurpacije i zloupotrebe… Ukratko, do pobede je bilo teško, posle pobede – još teže.

Kada već pomenuste funkcionere VMRO-DPMNE, vidjela sam, na primjer, da je 27. jula Apelacioni sud u Skoplju naložio hapšenje Gorana Gruevskog i Nikole Boškovskog, optuženih za učešće u masovnom nezakonitom prisluškivanju u Makedoniji u vrijeme dok je Gruevski bio na čelu Direkcije za bezbjednost i kontraobavještajne službe. Kako je moguće da ova dvojica još nisu ni pronađeni ni uhapšeni?
 
MILČIN: Kako je moguće?! To vam je još jedan dokaz da instalacije Nikole Gruevskog u pravosuđu i u organima progona i dalje funkcioniraju, delimice i zbog toga što nova vlast nema apsolutnu kontrolu u MUP-u i u Državnoj bezbednosti. To je najslabija karika u novoj vlasti, što je u ovakvoj situaciji zabrinjavajuće. Jer, iako je bekstvo dvojice bivših visokih policiskih funkcionera bilo predvidljivo, MUP nije preduzeo mere da to spreči. A bilo je, kažem, jasno da će i u ovom slučaju biti opstrukcije, što se videlo i u odugovlačenju sudske procedure. Javnost, pritom, još nije obaveštena da li je iko od nadležnih pozvan na odgovornost. Ovo se više ne sme ponoviti, poruka je mnogih koji su učestvovali u protestima protiv režima Gruevskog.

Može li se ponoviti?

MILČIN: Ponekad se čini

“Sputnjik i njegove filijale po Balkanu služe za uterivanje strahova i raspirivanje antizapadnih strasti neinformisanih i zaluđenih građana. Privođenje Gruevskog pravdi ne bi, dakle, izazvalo nikakvo ’paljenje fitilja’; ono bi, naprotiv, samo dokazalo da pravda još uvek živi u Makedoniji i da kriminalna zloupotreba vlasti ne može i ne sme ostati nekažnjena. Ako se to ne desi, Makedonija nema budućnost”

da su se “gruevisti” bolje pripremili za poraz nego što su se “zaevisti” pripremili za pobedu. Drugim rečima, stabilnost Makedonije ne zavisi manje od tzv. spoljnih faktora nego od sposobnosti parlamentarne većine i Vlade premijera Zaeva da efektuiraju svoju pobedu u korist građana. Za to nemaju puno vremena, jer su za 15. oktobar zakazani lokalni izbori. Baš zato se strategija Gruevskog i njegovih u parlamentu bazira na blokiranju i/ili odugovlačenju promena.

Premijer Zoran Zaev nedavno je kazao da Nikola Gruevski “direktno ili indirektno” traži vlastitu amnestiju i amnestiju pojedinaca iz njegovog najbližeg političkog i porodičnog okruženja i poručio da “toga neće biti”. Plašite li se da bi nekog kompromisa ipak moglo biti?

MILČIN: Takav bi kompromis bio poraz, odnosno politički kraj Zorana Zaeva. Tim pre što ogromna većina onih koji su ga podržavali to ne bi prihvatila. Na socijalnim mrežama se prati i kritički komentira svaki potez vlade Zaeva, uključivši i kadrovska rešenja kojim se ustoličuju ljudi koji su ili ćutali ili sarađivali sa režimom Gruevskog. Da, u politici su kompromisi neizbežni, ali ne i oni koji prete da bi nezavršena revolucija mogla završiti kao restauracija starog režima.

Da li je Nikola Gruevski danas zaista žrtva političkog progona?

MILČIN: Jadikovkama Gruevskog o političkom progonu malo ko ovde veruje. Tim pre što je jasno da Gruevski sada na sve načine pokušava da ponovo homogenizira svoju partiju.

Uspijeva li u tome? Gruevski obećava da će se VMRO-DPMNE na političku scenu uskoro vratiti jača nego što je bila…

MILČIN: VMRO-DPMNE je vojnički ustrojena partija, u kojoj je slepa poslušnost vođi bila obezbeđena čak i menicama. Ipak, pukotine su se otvorile: danas ima i onih članova partije koji glasno traže reforme i odlazak Gruevskog. U pokušaju da im parira, Gruevski je nedavno rekonstruisao najviše rukovodstvo, ali njegov rođak, bivši šef Biroa državne bezbednosti i kontraobaveštajne službe Sašo Mijalkov, ostao je po strani, izjavivši da će zamrzniti sve svoje partijske i političke funkcije. Ukoliko, dakle, vladajuća koalicija na čelu sa Zaevim ne napravi nekakve kardinalne greške pre lokalnih izbora, ipak ne vidim šansu da se Gruevski povampiri.

Ne plašite se da bi eventualno hapšenje Nikole Gruevskog zaista dovelo do nereda i “paljenja fitilja za nove sukobe”, kako to tvrdi Sputnjik?

MILČIN: Početkom avgusta je ovdašnji dnevni list Večer objavio jos smešniju priču pod naslovom: “160.000 Albanaca čekaju dozvolu za napad na Balkanu!” Sputnjik i njegove filijale po Balkanu služe za uterivanje strahova i raspirivanje antizapadnih strasti neinformisanih i zaluđenih građana. Privođenje Gruevskog pravdi ne bi, dakle, izazvalo nikakvo “paljenje fitilja”; ono bi, naprotiv, samo dokazalo da pravda još uvek živi u Makedoniji i da kriminalna zloupotreba vlasti ne može i ne sme ostati nekažnjena. Ako se to ne desi, Makedonija nema budućnost.

Pa, i beogradske Večernje novosti objavile su da u Makedoniji postoji plan da “naoružani Albanci obučeni u srpske uniforme uđu na makedonski prostor, što bi zvaničnom Skoplju poslužilo da optuži Srbiju za kršenje suvereniteta, skrivanje naoružanja i organizovanje oružane pobune na teritoriji susedne države”. Šta je ovo?!

MILČIN: Čista budalaština koju permanentno proizvodi Putinova propagandna mašina! Ovo što ste naveli najviše liči na laži Hitlerove propagandne mašine koja je nemačku agresiju na Poljsku pravdala navodnim poljskim napadom na pograničnu nemačku karaulu.

Tokom aprilskog nasilja, u makedonskom Sobranju se našao i službenik ambasade Srbije u Skoplju, agent srpske BIA Zoran Živaljević. Makedonski MIP je tim povodom zatražio objašnjenje od srpske ambasadorke u Skoplju, podigla se mala prašina i – ništa! Je li makedonska javnost obaviještena kako je taj skandal završen?

MILČIN: Agent Srbije o kojem me pitate je, nakon ovog saknadala, morao biti proteran. Ipak, koliko znam, nije. Ne znam ni da li ga je Srbija povukla ili ga drži u Skopju kako bi demonstrirala svoju moć.

“I taj srpski agent/oficir nije prvi tzv. diplomata koji neskriveno komanduje i koordinira prosrpskim elementima u Makedoniji. Šta je on radio te noći u Sobranju? Isto što je radio njegov čovek Dragan Pavlović Latas: sa osmehom na licu nadzirali su ostvarivanje plana o destabilizaciji Makedonije ili, u najmanju ruku, o uvodjenju vanrednog stanja, što bi omogućilo zadržavanje stanja kakvo je do tada bilo”

Šta je uopšte te noći u Sobranju tražio savjetnik u ambasadi Srbije? Najzad, zar to prisustvo službenika srpske BIA nije predstavljalo miješanje u unutrašnje stvari Makedonije?

MILČIN: Neosporno je da je ovde riječ o mešanju u unutrašnje stvari Makedonije. I taj srpski agent/oficir nije prvi tzv. diplomata koji neskriveno komanduje i koordinira prosrpskim elementima u Makedoniji. Šta je on radio te noći u Sobranju? Isto što je radio njegov čovek Dragan Pavlović Latas: sa osmehom na licu nadzirali su ostvarivanje plana o destabilizaciji Makedonije ili, u najmanju ruku, o uvodjenju vanrednog stanja, što bi omogućilo zadržavanje stanja kakvo je do tada bilo.

Konfuzije i nasilja?

MILČIN: Tako je.

Iako se uveliko spekuliše o tome da je prisustvo Živaljevića u Sobranju dokaz da je Srbija preuzela ulogu glavne ruske poluge za destabiliziranje prilika na Balkanu, šef srpske diplomatije je, ljut zbog činjenice da je javnost obaviještena o skandalu sa Živaljevićem, rekao da je službenik srpske BIA te noći provjeravao da li je neko od članova ekstremističkih organizacija iz Srbije učestvovao u neredima u makedonskom parlamentu. Kako Vam zvuči ovo obrazloženje ministra Ivice Dačića?

MILČIN: Mogu samo da kažem da je to što ste naveli strašno, jer pokazuje da balkanski političari i dalje misle da mogu građanima svojih i susednih država da prodaju ovakve besmislice. Još je strašnije to što očito i dalje ima mnogo ljudi koji gutaju laži koje ni pas s maslom ne može da proguta. Eto, ministar Dačić očigledno misli da su baš svi građani nepismena gomila. A nisu baš svi.

Srpski huligani i pripadnici nacionalističkih skupina te su noći odlično sarađivali sa svojim makedonskim “kolegama”…

MILČIN: To Vas iznenađuje?

Ne iznenađuje.

MILČIN: Naravno da ne. Iako jedni druge mrze, zajedničko im je to što mrze Albance, muslimane, Jevreje, izbeglice, Zapad i Ameriku posebno. Oni su – crna internacionala.

A ko je predsjednik Demokratske partije Srba u Makedoniji Ivan Stoiljković, koji tvrdi da su se “u Makedoniji danas na mala vrata vratile devedesete”?

MILČIN: Ivan Stoiljković je ovde poznat kao jedan od političkih goluba-prevrtača (nije jedini!) koji pretendira na ekskluzivno predstavljanje svih Srba u Makedoniji. Čovek misli da bez njega nema vlade. Šta on hoće da kaže s tim da su se na mala vrata vratile devedesete godine, ne znam, ali znam da se devedesete godine nisu vratile, niti mogu da se vrate. U Makedoniji danas nema mesta za tutorstvo Srbije.

Nema?! Čini mi se da zvanični Beograd često “trenira strogoću”, ne samo kada je riječ o Makedoniji, nego i o ostalim zemljama regiona.

MILČIN: Strogoća zvaničnog Beograda o kojoj govorite miriše na nemoć; iz nje izvire strah da se uhvati u koštac sa problemima koje stvarno muče Srbiju.

Da, ali predsjednik Vučić se, kada je riječ o zemljama regiona, dosledno drži doktrine o “ograničenom suverenitetu”, koju je, nedugo nakon sovjetskog upada u Čehoslovačku avgusta 1968, zastupao partijski i državni lider SSSR-a Leonid Brežnjev.

MILČIN: Kada je reč o odnosu prema susedima, čini mi se da Vučić pokušava da kopira metode Nikole Gruevskog. Đavolov učenik! Ipak, što je Gruevski bio jači, to je Makedonija bivala slabija; što je jači Vučić, to je slabija Srbija.

Slaba ili ne, Srbija najavljuje nekakvu “Deklaraciju o zajedničkom objedinjenom nacionalnom delovanju i definisanju nacionalnih minumuma i principa za opstanak srpske nacije i srpskog naroda”, koju će, kako je rečeno, 1.decembra 2017. predstaviti predsjednik Vučić i Milorad Dodik. Ako se prisjetimo upozorenja predsjednika Evropske komisije Žan Klod Junkera da bismo na Balkanu ponovo mogli imati “iskustvo kakvo smo imali devedesetih”, vjerujem da svi imamo razloga za zabrinutost.

MILČIN: Naravno

“Kada je reč o odnosu prema susedima, čini mi se da Vučić pokušava da kopira metode Nikole Gruevskog. Đavolov učenik! Ipak, što je Gruevski bio jači, to je Makedonija bivala slabija; što je jači Vučić, to je slabija Srbija”

da ima mnogo razloga za zabrinutost; posebno kada se povampire nacionalni projekti SANU i ostalih balkanskih akademija. Istovremeno, time jačaju argumenti za što brži ulazak preostalih zemalja Zapadnog Balkana u NATO i EU. Samo na taj način balkanski narodi i države mogu izbeći Treći (ili Četvrti?) balkanski rat. Albanija i Crna Gora već su članice NATO pakta; Bugarska je i u NATO-u i u EU, baš kao i Grčka, Hrvatska i Slovenija. Turska je u NATO-u, ali Erdogan sanja o obnavljanju Otomanske imperije. Preostaju Makedonija, Srbija, BiH i Kosovo. Po mom mišljenju, gospodin Junker ne bi trebalo da šalje ovakve poruke Balkanu, nego funkcionerima Evropske komisije u Brislu i liderima zemalja članica EU. Viktoru Orbanu, na primer, koji je uz Putina najenergičniji pokrovitelj Gruevskog.

Ili kancelarki Merkel, koja je preuzela prilično kompromitujuću ulogu “žaštitnice” Aleksandra Vučića… Ali, kada govorimo o odnosima Beograda i Skoplja, Srpska pravoslavna crkva ni ove godine nije dozvolila posjetu makedonske držаvne delegаcije mаnаstiru Sveti Prohor Pčinjski povodom obilježavanja godišnjice održavanja Antifašističkog Sobranja Narodnog oslobođenja Makedonije (ASNOM). Je li taj potez bio očekivan?

MILČIN: Jeste. To je konstanta srpske politike, ako se ne varam, još od Slobodana Miloševića do danas. Naime, s obzirom na to da je na zasedanju ASNOM-a 2. avgusta 1944. godine rođena Republika Makedonija, ovakav stav SPC-a trebalo bi da znači da srpska crkva Makedoniju i dalje tretira kao Južnu Srbiju i da u tome ima podršku vrhuške u srpskoj politici. Nažalost, srpska vlast se u tome ne razlikuje mnogo od grčke političke i crkvene vrhuške. Najzad, nije slučajno ni to što se aktuelna srpska vladajuća garnitura danas izvinjava grčkoj vlasti što je priznala Makedoniju pod njenim ustavnim imenom.

I to nakon što je makedonsku Vladu preuzeo Zoran Zaev. Zašto zvaničnom Beogradu toliko smeta premijer Zaev, što mislite?

MILČIN: Prvo, Zaev nije tipičan balkanski političar – ne koketira sa nacionalizmom, ne manipuliše, naprotiv. Zaev je na poslednjim izborima dobio podršku značajnog dela albanskih građana Makedonije; pokazao je odvažnost kad se okrvavljene glave suočio sa nasilnicima u Sobranju. Za razliku od nekih drugih, Zaev nije izašao iz šinjela iz kojeg je izašao Milošević i njegovi sledbenici. To što sukobi i nasilje nisu deo njegovog arsenala neki smatraju njegovom slabošću.

Vama to ne smeta?

MILČIN: Naprotiv. Zaev u tom smislu podseća na predsednika Kiru Gligorova, koji je zastupao politiku ekvidistance u odnosu na susedne države, s tom razlikom što se Zaev ne zadovoljava retorikom i ne ostavlja za sutra ono što se treba napraviti danas.

Pomenuli ste odnos Grčeke prema Mekedoniji… Da li je Makedonija spremna na kompromis sa Grčkom, koja članstvo Vaše zemlje u NATO uslovljava promjenom imena države?

MILČIN: U Makedoniji je još 2010. godine bilo javnih debata o imenu Republika Makedonija (Skopje). Svi koji su zagovarali taj kompromis od strane Gruevskog i “gruevista” bili su anatemisani i etiketirani kao izdajice, petokolonaši i grčki plaćenici. Od onda je ovde debata o imenu i eventualnom kompromisu prestala. Kampanja “antikvizacije” i Makedonije i Makedonaca i projekat Skopje 2014. bili su usluga grčkim pričama o navodnom makedonskom iredentizmu. Posledice zahvata Gruevskog se, dakle, ne smeju potcenjivati, još manje ignorisati.

Šta to znači?

MILČIN: Znači najpre pravda i korenite društvene reforme, a onda ime.

Koliko je realno da Makedonija uskoro bude primljena u NATO?

MILČIN: Makedonija na Zapadu jedina je garancija za očuvanje njenog teritorijalnog suvereniteta i integriteta.

“Sve do ulaska Bugarske, zatim i Crne Gore u NATO, Rusija  praktično nije obraćala pažnju na Makedoniju. Tek pošto je izgubila Bugarsku i Crnu Goru, odnosno izlazak na Mediteran, time i trasu pravoslavne transverzale, Rusija se setila Makedonije. U tom smislu očekujem pritiske, iako ne mogu da predvidim hoće li oni biti direktni ili indirektni”

Zašto?

MILČIN: Zato što punopravno članstvo Makedonije u NATO paktu bitno umanjuje rizike po stabilnost Balkana. Neuspeh na NATO samitu u Bukureštu 2008. godine ne sme da se ponovi: Makedonija ne sme biti destabilizirana, oko toga više nema dilema ni u NATO-u, ni u vladajućoj većini u Makedoniji. Sporazum kojeg su potpisale vlade Bugarske i Makedonije važan je iskorak u tom smeru. Ne znam koliko je vašoj javnosti poznato da su početkom devedestih Milošević i Micotakis predsedniku Bugarske Želevu ponudili tripartitnu podelu Makedonije.

Poznato je. Miloševićeva politika je tvrdila da su sve zemlje Balkana djeljive; ispalo je, eto, da su sve one ostale u takozvanim avnojevskim granicama, a da je djeljiva samo – Srbija.

MILČIN: To je tačno… U svakom slučaju, bugarski predsednik je tada odbio Miloševićev i Micotakisov predlog i taj plan je propao. Preostaje, dakle, grčka ucena oko ustavnog imena. Po mom mišljenju, politička i ekonomska situacija u Grčkoj nije takva da službena Atina može do u beskraj to pitanje odugovlačiti, nadajući se da će se Makedonija raspasti ili pasti na kolena. Od toga nema ništa! Naprosto, ruska ofanziva na Balkanu se mora zaustaviti. Koliko znam, trenutno je u igri i varijanta da Makedonija bude primljena u NATO pod privremenom referencom BJRM, ali čujem i da je moguć i nekakav bilateralni sporazum između Makedonije i Grčke poput sporazuma Borisov-Zaev. U tom smislu, verujem da će do kraja godine Makedonija postati članica NATO pakta.

Očekujete li u narednom periodu pojačane pritiske Rusije?

MILČIN: Nedavni ulazak Crne Gore u NATO aktivirao je alarm u Kremlju, koji je Crnu Goru oduvek smatrao zemljom u kojoj rusofilstvo ima duboke korene i koja Rusiji, preko Jadrana, garantira izlaz na Mediteran. Makedonija nikada u toj meri nije bila važna Kremlju; čak ni u doba kad je ona bila deo Otomanske imperije. Naime, ruska strategija je bila da preko bugarske Trakije izađe na Bosfor i Dardanele, zbog čega je ruska carska armija pomogla oslobađanje Bugarske od otomanskog jarma. Sve do ulaska Bugarske, zatim i Crne Gore u NATO, Rusija  praktično nije obraćala pažnju na Makedoniju. Tek pošto je izgubila Bugarsku i Crnu Goru, odnosno izlazak na Mediteran, time i trasu pravoslavne transverzale, Rusija se setila Makedonije. U tom smislu očekujem pritiske, iako ne mogu da predvidim hoće li oni biti direktni ili indirektni.