“Da je Dodik istinski bio zgrožen slikama nasilja, on bi to nasilje zaustavio”

Piše: Tamara Nikčević

Član Predsedništva Liberalno-demokratske partije, Đorđo Žujović, za Avangardu govori o brutalnosti policije Republike Srpske u Banjaluci i hapšenju roditelja Davida Dragičevića: “Sudeći po onome što radi opoziciji, medijima i sl, rekao bih da Dodik, kao izrazito autoritarna ličnost, više nije u stanju da istrpi ne samo politički, nego i bilo kakav drugi vid otpora politici koju zastupa. To može da bude veoma opasno, posebno za društva kakvo je bosanskohercegovačko, koje je do te mere podeljeno, antagonizovano i opterećeno teškom ratnom traumom”; objašnjava zašto vlast, dio opozicije i beogradski kontrolisani mediji uporno ignorišu prošlonedjeljno nasilje u režiji Milorada Dodika: “Javnost u Srbiji veruje da je Milorad Dodik jedina politička ličnost u RS, koja se na izborima uglavnom takmiči, ne sa opozicijom, nego sa – sobom. Dodik je za njih i vlast i opozicija, i biznismen i patriota i sportista i pevač… Sve što dolazi iz RS, sve je – Dodik. Da ste, tokom poslednje predizborne kampanje, građane Srbije pitali ko su učesnici na izborima u BiH, siguran sam da, izuzev Milorada Dodika, ogromna većina ne bi bila u stanju da izgovori bilo koje drugo ime. I to je ono što brine. Naravno, postavlja se pitanje kako smo došli do toga, zato je Vučiću Dodik toliko važan. Mislim da je strah vezivno tkivo tog partnerstva”; kako javnost u Srbiji doživljava Milorada Dodika: “Ovdašnja javnost Dodika doživljava kao idealnog Srbina, kao srpskog patriotu broj jedan. Dodik je za njih sve ono što bi voleli da bude Vučič, a znaju da nije: drčnan je, uvek spreman da se suprotstavi Zapadu, navodno ne pristaje na kompromise, čvrsto je vezan za Rusiju i Putina… U tom kontekstu, Vučić deluje kao light varijanta Dodika… Vučić je svestan da je pozicija Dodika u Moskvi bolja od one koju on ima, pa otuda strah šta će Dodik o njemu reći kad ode kod Putina na kanabe. Istovremeno, i Dodik vodi računa o tome da ne pokvari odnos sa Vučićem, jer mu ne bi bilo svejedno ako bi predsednik Srbije ruskom predsedniku rekao i neku lošu reč o njemu. Hoću da kažem da je njihov odnos više ravnoteža straha, nego iskreno partnerstvo”.
Reagujući na brutalnost i nasilje policije Republike Srpske nad građanima Banjaluke, predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović kazao je da je predsjedavajući Predsjedništva BiH Milorad Dodik hapšenjem roditelja Davida Dragičevića, kao i opozicionih poslanika pokazao da je “spreman na sve kako bi po svaku cenu ućutkao one koji mu čak ni ne predstavljaju konkutente, ali mu stvaraju političke probleme”. 

“Dodik se pretvara u ono što smo uvek znali da jeste – osobu koja otvoreno radi protiv svojih građana i ugrožava njihovu sigurnost i bezbednost”, naveo je Jovanović i dodao da će “oni koji rade ovakve stvari i misle da će proći nekažnjeno, proći kao i svi mali diktatori pre njih – usamljeni i bez podrške – onog trenutka kad ne budu više mogli da koriste silu za koju misle da im pripada”.
 
Predsjednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak kazao je da “sa nevericom i gnušanjem” posmatra slike represije i terora iz Banjaluke i ocijenio da je to posljednja faza “kriminalnog režima Milorada Dodika, koji je skliznuo u rat protiv sopstvenih građana, budući da oni ne žele da se pomire sa ubistvima vlastite djece”.

“Ceo civilizovani svet zgrožen je slikama brutalnog hapšenja roditelja koji traže istinu o svom zverski ubijenom detetu. Slika uplakane majke koja drži sliku ubijenog sina, koju silom odvodi policija čiji je vrh ozbiljno osumnjičen za ubistvo Davida Dragičevića, ostaće upamćena u istoriji beščašća ovih prostora”, poručio je Čanak i pozvao predstavnike naprednjačke vlasti, ali i opozicionog Saveza za Srbiju da reaguju zbog hapšenja Srba u Banjaluci i terora nad mirnim građanima, kao što su reagovali i “dizali tenziju zbog navodno ugroženih prava Srba u regionu”. “Pravo srpskog naroda u regionu, više od bilo koga, ugrozio je režim Milorada Dodika. Gospodo iz vlasti i opozicije u Beogradu, do kada ćete ga podržavati”, zapitao je Čanak.

Član Predsedništva Liberalno-demokratske partije Đorđo Žujović za Avangardu kaže da je hapšenjem roditelja Davida Dragičevića Milorad Dodik pokazao svoje pravo lice, svoj pravi karakter. “Dodik je ovim pokazao i pravo lice celog aparata koji je stvorio i koji ga okružuje… Jasno je da otac Davida Dragičevića nije spreman na bilo kakve kompromise kada je reč o otkrivanju odgovornih za tragičnu smrt njegovog sina, što ljude oko Dodika, navikle na svaku vrstu ’dogovora’, očito veoma uznemirava”, kaže Žujović.

AVANGARDA: Zašto je vlast u Banjaluci odlučila da baš sada reaguje? Protesti Pravda za Davida dugo traju.

ŽUJOVIĆ: Vlast Milorada Dodika čekala je da pobedi na oktobarskim izborima u Bosni i Hercegovini, da formira vladu, pa da krene u konačni obračun sa svima koji joj smetaju. Uostalom, Dodik je pre izbora javno pretio Davoru Dragičeviću da će mu, čim se glasanje završi, pokazati čiji je, zapravo, trg u Banjaluci. 

AVANGARDA: Kako tumačite Dodikovu izjavu da će, ukoliko uskoro ne bude tužilačke odluke u slučaju stradanja Davida Dragičevića, građane pozvati na proteste pred Okružno javno tužilaštvo?

ŽUJOVIĆ: Pored toga što je klasični politikant, Dodik je i težak licemer. Jer, da je, kako kaže, bio istinski zgrožen slikama nasilja, on bi to nasilje zaustavio. Pre bih rekao da se Dodik, videvši reakciju, ne samo građana BiH, nego i regiona i EU, uplašio i da sada pokušava da napravi otklon od onoga što je sam zakuvao. 

Siguran sam da je hapšenje roditelja Davida Dragičevića, kao i brutalnost policije nad demonstrantima i novinarima, čak i kod Dodikovih pristalica izazvala mučninu, negodovanje i bes. Uplašen za sebe i za sopstvenu poziciju, Dodik sada najavljuje proteste ispred Okružnog tužilaštva. Iskreno, ne bih se iznenadio ako bi u narednim danima Dodik nastavio da pomera granicu licemerja i bezobrazluka, čemu je, inače, sklon. Uostalom, setite se kako je, u vreme predizborne kampanje, pretio građanima da će ostati bez penzija i plata u slučaju da glasaju za opoziciju. Ne verujem da je bilo ko iz regiona izgovorio išta slično. 

AVANGARDA: Zašto je to rekao Milorad Dodik, što mislite?

ŽUJOVIĆ: Zato što s jedne strane veruje da navedena pretnja, iako bahata i bezobrazna, može da zvuči duhovito i šarmantno; istovremeno, nije loše zapretiti građanima, makar i zbijanjem ovako neumesnih “šala”. 

AVANGARDA: Izgleda da i najbliži saradnici Milorada Dodika imaju sličan smisao za humor, posebno ministar Dragan Lukač, koji je saopštio da policija tog dana nije tukla građane, nego da se od njih – branila. Vi ste mlađi, pa se ne sjećete, ali možete zamoliti predsjednika svoje stranke Čedomira Jovanovića, koji je vodio studentske demonstracije 1996/’97., da Vam posvjedoči kako je policija Slobodana Miloševića tukla demonstrante bejzbol palicama, a onda tvrdila da je to činila u samoodbrani.

ŽUJOVIĆ: Nema sumnje da je reč o istom modelu inverzije stvarnosti; o pokušaju da se od dželata napravi žrtva. Kako policajac pod punom opremom može biti žrtva građana koji se, umorni i izmrcvareni, već devet meseci bune protiv nasilja i nepravde?! U tom smislu, ono što je rekao ministar Lukač vređa inteligenciju. Njegov pokušaj da po svaku cenu prikrije istinu, da tako brutalno ismeje stvarnost, da joj se naruga, vlastima u Banjaluci lako se može obiti o glavu. 

AVANGARDA: “Policija (RS) danas prebija, ubija, hapsi i progoni Srbe, jer je nesrbe odavno istrijebila iz Banjaluke i okoline”, kaže Srđan Šušnica.

ŽUJOVIĆ: Deo policije RS svakako ima ratno iskustvo, što dodatno pojačava nalagodu i strah, ali i bes kod takozvanih običnih građana. Strasti se još nisu smirile; sećanja na ratne strahote još su sveža… O tome bi, ako je iole odgovoran čovek, Milorad Dodik morao da povede računa. 

Nažalost, nisam siguran da vlasti RS o tome danas razmišljaju. Sudeći po onome što radi opoziciji, medijima i sl, pre bih rekao da Dodik, kao izrazito autoritarna ličnost, više nije u stanju da istrpi ne samo politički, nego i bilo kakav drugi vid otpora politici koji zastupa. To može da bude veoma opsno, posebno u društvu kakvo je bosanskohercegovačko, koje je do te mere podeljeno, antagonizovano i opterećeno teškom ratnom traumom.

AVANGARDA: I reditelj Emir Kusturica govorio je o hapšenju roditelja Davida Dragičevića, pa dozvolite da Vam pročitam to. Dakle, Kusturica kaže da je “otac ubijenog Davida Dragičevića više od običnog fenomena, jer se bori za pravdu u okviru jedne države, dok je poznato da pravda i zakon najčešće nemaju veze jedno sa drugim. Kusturica smatra da u ovom slučaju država brani sebe, što je ocenio kao prirodno, ali da se pojavljuju ljudi koji pokušavaju da psovkama i najružnijim pretnjama dovedu u pitanje državu. To, kako je rekao, radi takozvana opozicija, odnosno takozvani sistem obaveštajnih službi koji je ovog puta rekao da nije takozvani, koji može da isplanira dezintegraciju svakog pokušaja da se država očuva”. O kakvom sistemu obavještajnih službi govori Emir Kusturica?

ŽUJOVIĆ: Već smo navikli na to da Emir Kusturica pokušava da relativizuje okolnosti koje ne idu na ruku Miloradu Dodiku i vlastima u Banjaluci. Doduše, on to ne radi samo u BiH, nego i u Srbiji, u kojoj ima golemog iskustva u različitim pokušajima odbrane vlasti. I to svake vlasti! Reč je o čoveku koji je, vodeći pre svega računa o vlastitim interesima, poslednjih tridesetak godina bio blizak gotovo svim vladajućim strukturama u Beogradu. U tom smislu me ne iznenađuje njegova izjava koju ste upravo pročitali. Posebno ako uzmete njen poslednji deo, u kojem se prepoznaje jasna aluzija na nekakve strane zavere i zapadne obaveštajne službe, koje bi, valjda, trebalo da stoje iza protesta roditelja koji su izgubili dete. 

Uprkos svim manipulacijama i pokušajima spinovanja, mislim da je svima, tako i Emiru Kusturici, veoma jasno šta se događa i o kakvom slučaju je reč. Na stranu, dakle, politika, na stranu političke zavere i igre; činjenica je da ovde gledamo ljudsku tragediju sa kojom svaki normalan čovek duboko saoseća. 

Tražeći odgovor na pitanje kako je stradalo njegovo dete, jasno je da Davora Dragičevića uopšte ne interesuje ko je vlast u BiH, a ko opozicija; sve što ga zanima je da konačno dođe do istine o tome kako je i zašto stradao njegov sin. Baš zato mislim da nije ni fer, a ni ljudski silom učitavati značenja u nešto što je duboka i iskrena ljudska patnja i tragedija. To što vlast u RS u tim protestima prepoznaje opasnost, to što uviđa da bi nešto što je postalo simbol nevine žrtve i stradanja moglo da dobije šire dimenzije, to što opozicija, možda, pokušava da proteste očajnih roditelja politički kapitalizuje, to nije problem Davora Dragičevića. On za to nije dogovoran.

AVANGARDA: Je li očekivali da se sa ocem Davida Dragičevića na ovakav način solidariše cio region?

ŽUJOVIĆ: Jesam. Pokazalo se da, bez obira ne prošlost i strašni rat koji smo preživeli, ta vrsta solidarnosti ipak nije uništena. Osećanje o kojem govorim dolazi iz stomaka; ono nema veze sa bilo kakvim političkim ili policijskim spletkama i intrigama, niti sa pitanjem da li, zaista, postoje neki činioci koji u svemu sudeluju u skladu sa vlastitim interesima. O tome nisam razmišljao kada sam nedavno u Beogradu prisustvovao protestu Pravda za Davida. Verujem da su na sličan način reagovali ljudi u Sarajevu, Zagrebu, Beogradu, Banjaluci.

Mnogo građana regiona je puno puta doživelo nepravdu na svojoj koži, znate… Možda ne na tako drastičan način kao porodica Dragičević, ali nepoverenje u državu, u njene institucije, u ono što se sa tih adresa predstavlja kao istina, to verovatno jesu. Ali, takva su naša društva! Zato je identifikacija sa žrtvom Davida Dragičevića toliko snažna. 

AVANGARDA: Zašto zvanična Srbija o ovom događaju uporno ćuti?  Na naslovnim stranama kontrolisanih tabloida o nasilju u Banjaluci – ni riječi! 

ŽUJOVIĆ: Beograd je uvek nastojao da održi jake veze sa Miloradom Dodikom, koji poslednjih godina češće boravi u Srbiji i u Beogradu, nego u BiH. Ovde mu je prebivalište, ovde glasa. Dodik ima i jake poslovne veze u Srbiji, kojima je zadužio ne samo vlast, nego i dobar deo beogradske opozicije i medija. U tom smislu ne čudi njihovo ćutanje… Dodik je partner ovdašnjih političara, osoba koja stoji pored njih na predizbornim skupovima, na utakmicama, na otvaranjima fabrika ili puteva po Srbiji, sa čim on, kao predsednik Predsedništva druge države, nema nikakve veze. Zahvaljujući političkoj trgovini, taj je čovek, nažalost, odavno sveprisutan u našim životima.

AVANGARDA: Kakvu korist Srbija ima od Milorada Dodika? Dok je bio predsjednik Srbije, Boris Tadić je, kažu, druženjem sa Dodikom pokušavao da nadomjesti to što su ga “patriotski” glasači doživljavali kao “nedovoljno velikog Srbina”. Što će predsjedniku Vučiću Milorad Dodik?

ŽUJOVIĆ: Vučić je, pre svega, svestan političke žilavosti Milorada Dodika i zato po svaku cenu pokušava da od njega ne stvori neprijatelja. Vučić se plaši političara koji imaju dug politički vek, koji traju. Zato se trudi da sa njima napravi manje ili više iskreno političko partnerstvo. Mađutim, bojim se da je u konkretnom slučaju odavno pređena granica i da je Milorad Dodik u Srbiji praktično izjednačen sa RS, što je strahovita greška.

AVANGARDA: Što to znači?

ŽUJOVIĆ: Znači da javnost u Srbiji veruje da je Milorad Dodik jedina politička ličnost u RS, koja se na izborima uglavnom takmiči ne sa opozicijom, nego sa – sobom. Dodik je za njih i vlast i opozicija, i biznismen i patriota i sportista i pevač… Sve što dolazi iz RS, sve je – Dodik. Da ste, tokom poslednje predizborne kampanje, građane Srbije pitali ko su učesnici na izborima u BiH, siguran sam da, izuzev Milorada Dodika, ogromna većina ne bi bila u stanju da izgovori bilo koje drugo ime. I to je ono što brine. 

Naravno, postavlja se pitanje kako smo došli do toga, zato je Vučiću Dodik toliko važan. Mislim da je strah vezivno tkivo tog partnerstva.

AVANGARDA: Čega se plaši predsjednik Vučić?

ŽUJOVIĆ: Vučić je svestan da ovdašnja javnost Dodika doživljava kao idealnog Srbina, kao srpskog patriotu broj jedan. Dodik je za njih sve ono što bi voleli da bude Vučić, a znaju da nije.

AVANGARDA: Što konkretno?

ŽUJOVIĆ: Drčnan je, uvek spreman da se suprotstavi Zapadu, navodno ne pristaje na kompromise, čvrsto je vezan za Rusiju i Putina… U tom kontekstu, Vučić deluje kao light varijanta Dodika… Vučić je svestan da je pozicija Dodika u Moskvi bolja od one koju on ima, pa otuda strah šta će Dodik o njemu reći kad ode kod Putina na kanabe. Istovremeno, i Dodik vodi računa o tome da ne pokvari odnos sa Vučićem, jer mu ne bi bilo svejedno ako bi predsednik Srbije ruskom predsedniku rekao i neku lošu reč o njemu. Hoću da kažem da je njihov odnos više ravnoteža straha, nego iskreno partnerstvo.
 
Nema sumnje da je Dodik danas kamen u cipeli Zapada, na koji Kremlj posebno računa. Poslednjih meseci on, čak, veoma otvoreno govori o Kosovu, iznosi predloge rešenja tog pitanja, ali nije jasno da li Dodik time brani srpske ili ruske interese, odnosno zastupa li Beograd ili, pak, Moskvu. 

AVANGARDA: Osim LDP-a i Lige socijaldemokrata, i opozicija u Srbiji uglavnom ćuti na događaje u Banjaluci. Doduše, Dragan Đilas je osudio nasilje, sa Borkom Stefanovićem je prisustvovao beogradskom skupu Pravda za Davida… Zašto ćute ostale članice Saveza za Srbiju (SzS), one koje su nedavno od Vlade Srbije tražile za reaguje kada je u Crnoj Gori uhapšen Nebojša Medojević? 

ŽUJOVIĆ: Zar ste, zaista, očekivali da će Milorada Dodika kritikovati Vuk Jeremić ili Boško Obradović?! Već sam rekao da su poslovno-politički interesi Dodika sa pojedinim liderima SzS veoma jaki i da korene vuku iz vremena vlasti Demokratske stranke, koja je bila bliska sa Dodikom, tolerisala njegove gluposti i bezobrazluk. Najzad, kada je reč o Dodiku, o BiH, o Crnoj Gori, vlast i opozicija u Srbiji nemaju naročito različite političke staove. Pre bih rekao da se najveći opozicioni blok – govorim o Đilasovom Savezu za Srbiju – sa Vučićem takmiči samo u jednoj disciplini – u nacionalizmu. Oni veruju da je izvlačenje nacionalističke karte iz špila Aleksandra Vučića zapravo njihova šansa za pobedu. Otud ćutanje o nasilju u Banjaluci, otud apeli da se oslobodi Nebojša Medojević… Najzad, setite se skandala sa ruskim vojnim kampom na Zlatiboru, u kojem su letos obučavana deca, iza čega je stajao jedan od lidera SzS, Milan Stamatović. Hoću da kažem da između vlasti i opozicije nema suštinskih mimoilaženja. 

AVANGARDA: Zbog toga LDP ne učestvuje na antirežimskim protestima u Beogradu?

ŽUJOVIĆ: Nisu sporni protesti, na njima učestvuju i pojedini članovi LDP-a; sporno je to što deo opozicije ponavlja – mi dolazimo na vlast nakon Vučića. I, šta onda?! Pitanje LDP-a je – kako će Srbija da izgleda posle Vučića. Ako bismo prihvatili ideje SzS i proteste koje poslednjih nedelja oni organiziju, onda bismo prihvatili i to da Boško Obradović, Vuk Jeremić i Milan Stamatović osvoje vlast, da naprave novu vladu, što bi po srpsko društvo bilo tragično. U tom slučaju bismo, nekog kolebljivog nacionaliste, kakvim Vučič želi da se predstavi, dobili otvorene nacionaliste, koji će kao takvi nastaviti da se dokazuju. 

AVANGARDA: Hoće li distanciranje od Saveza za Srbiju u političkom smislu koštati LDP, posebno ako znamo da vas dio medija i javnosti naziva lažnom opozicijom?

ŽUJOVIĆ: Sigurno će nas koštati, ali... Pod nabojem, ne samo političkog nezadovoljstva i besa, nego i suočeni sa egzistencijalnim problemima, građani Srbije odavno stvari vide crno-belo: ili si, dakle, protiv Vučića, ili si sa njim. U takvoj situaciji sigurno nije lako opstati i boriti se za ideju građanske, demokratske, liberalne Srbije. Ali, šta da radimo?! Nemamo izbora, ta se borba mora nastaviti.


-->

Komentari

Obavezna polja su markirana*

Povezani tekstovi