(Polu)bauk (polu)antifašizma (polu)kruži (polu)Evropom

Piše: Zlatiborka Popov Momčinović

(Polu)bauk se, možda, najbolje ogleda u tzv. familijarnom amoralizmu tj. nepotizmu, kojeg se grozi i liberalizam (svakom po zasluzi) i iskonski fašizam (svi smo jedaki u zajedništvu). Ni jednima ni drugima ne bi palo na pamet da svoje supruge kandiduju za političke funkcije, niti da svojoj deci daju ekonomske podsticaje, i sl. U fašizmu ženi je mesto u kući (Kinder Kueche Kirche), a sinovi se moraju dokazati hladnokrvno na frontu i pravom bojištu! U liberalizmu nek’ svako ganja svoje pa će ga utakmica postaviti gde treba po principu fair play-a. Hilary je tako kao senatorka bila poznata i prepoznata i pre nego što je postala prva dama, i obratno.
(Polu)bauk (polu)kruži (polu)Evropom. (Polu)bauk (polu)antifašizma. O tome se dosta komentarisalo i na društvenim mrežama. A propos kozaračkih (polu)kola u manjem entitetu,  u režiji banjalučkog (polu)režima. I nemuštih (polu)izjava zvaničnika Federacije, famoznog većeg entiteta koji je, kako sam za sebe tvrdi, malo više (polu)antifašistički. Što zvaničnike nije sprečilo da izjave da je antifašizam pobeđen na obnovljenom partizanskom groblju u (polu)Mostaru! 

Kao i svaki (polu)bauk i ovaj je nemušt. Brka se fašizam sa antifašizmom, po principu Frojdove slučajne omaške. Ona je vrh ledenog brega, iza kojeg se kriju dublje strukture koje otkrivaju ove nemušte izjave.

Pravi bauk

Polovnjaštvo se tako otkriva na više ravni. “Pravi” fašisti su bili i askete, spremne da idu do kroja za “dobrobit” svog naroda. “Želite li totalni rat?!”, pitao je frenetično Goebels nakon priznanja poraza u staljingradskoj bitci. I das Volk je nakon onog “Ja” išao do kraja sa vođama. Hitler je bio vegeterijanac, antialkoholičar, voleo je osamu i mitske susrete sa onim iskonskim germanskim. Dok je hodao sa svojim omiljenim arhitektom Speerom, pravljene su i prave, realistične makete buduće Germanie.

Voleo je Wagnerove opere i vežbao pred govore gestikulaciju opernih junaka iz Prstena Nibelunga. Spremni su bili da žrtvuju i svoje emotivne veze, famozni Fuehrer kroz bračni i svaki lični asketizam. A i svoju porodicu, famozni slučaj Goebels i hladnokrvno kolektivno ubistvo i samoubistvo vlastite porodice kad je “ideja” propala. I “il duce”, u italijanskoj verziji fašizma pod parolom Akcija a ne priča išao je da radi na poljima zajedno sa seljaštvom. Time je stvorena ona “iskonska” veza s narodom između ostalog i kroz samožrtovanje.

(Polu)bauk (polu)Evrope

(Polu)antifašisti (polu)Evrope nisu slučajno ni tamo ni ’vamo. Ni u fašizmu ni u antifašizmu već polovnjače svake ideje. Po potrebi kunu se u građansko, a kad treba u ono narodnjačko. Idu po savet u Brisel, a ubrzo i kod Putina i Erdogana u roku od 24 h. Jer, samo je nebo granica (Sky is limit!) tj. trajanje leta, da dokažu svoj kvazipluralizam. I (polu)bauk!

(Polu)bauk se, možda, najbolje ogleda u tzv. familijarnom amoralizmu tj. nepotizmu, kojeg se grozi i liberalizam (svakom po zasluzi) i iskonski fašizam (svi smo jedaki u zajedništvu). Ni jednima ni drugima ne bi palo na pamet da svoje supruge kandiduju za političke funkcije, niti da svojoj deci daju ekonomske podsticaje, i sl. U fašizmu ženi je mesto u kući (Kinder Kueche Kirche), a sinovi se moraju dokazati hladnokrvno na frontu i pravom bojištu! U liberalizmu nek’ svako ganja svoje pa će ga utakmica postaviti gde treba po principu fair play-a. Hilary je tako kao senatorka bila poznata i prepoznata i pre nego što je postala prva dama, i obratno.
Fašizam, naravno, ne bi pobedio bez podrške grupe kapitalista, s razlikom da su ti kapitalisti postojali pre dolaska na vlast onih koje su na svoju sramotu podržali. Sprega ekonomskog i političkog je u (polu)bauku (polu)Evrope dovedena do groteske. Ove sfere nisu odvojene, politička od ekonomske i obratno. Bogataše su stvorli političari i obratno. Pa je ovaj (polu)bauk iako izgleda smešan za prave totalitaristički. Pa je i pravi bauk! Iako se svesrdno trudi da izgleda kao (polu)bauk.

Groteska pravog (polu)bauka

On deluje benigno jer ne traži gebelovski totalni rat. Malo se peva pod šatorom, malo se celiva sa sindakatom i Crkvom. Ili se potajno pevaju ilahije i traže veze sa iskonom. Hitleru je trebao konkordat s Vatikanom, ali (polu)bauk je izvan svake forme pa je toliko opasniji. Slave se svi, i fašisti i antifašisti, i partizani i ravnogorci, i komunisti i ustaše. Svi su, navodno, žrtve ljubavi prema iskonskoj vlastitosti svog naroda.

Ravna Gora je isto što i Užička Republika, a Jasenovac tu negde sa Blajburgom. Fašisti su govorili da su oni novum, pogled na svet koje dosadašnje epohe nisu poznavale. Ovdašnji (polu)bauci su tu prozaičniji, ne pretenduju na vlastitu avangardnost. Borba za vlast i za održanje na istoj je nešto benigno, i nikakva novotarija. Nema tu totalnog rata. Srebrenica je slučajni izgred. Davidova i Memićeva smrt prozaični institucionalni propust.

(Polu)Evropa

Pojam je, doduše, širi i ne odnosi se samo na ove prostore. Degolistički mit o pokretu otpora po kom je Francuska zemlja pobednica II svetskog rata, navodno nasilno preuzimanje Austrije putem famoznog Anschluessa. Prikrivanje antisemitizma u baltičkim zemljama i saučesništvo u holokaustu. Sve to ove zemlje, na žalost, čini poluevropom čak i ako su članice Evropske unije. I ma kako se trudile, to ne može potreti ni novac, taj Marksov večiti ekvivalent. Jer kako reče pevač iz (polu)Evrope – Euro neuro:

“Euro neuro, euro neuro,
monetary break dance
euro neuro, euro neuro,
give me chance to re-finance...”

Te i ne čudi što se Rambo kad je nastupio nije plasirao u final Eurosonga, nekadašnje Eurovizije u svetu bez vizije. Viziju je na kraju potrao fašistički Gleischshaltung, u nemoći spram (polu)bauka. Koji na koncu hara i Evropom a ne samo njenom lošom polovinom. Jer,

“Kad bi bio Bijelo dugme
Mala bi se zaključala u me...”
-->

Komentari

Obavezna polja su markirana*

Povezani tekstovi