Češka (samo)okupacija

Piše: Milivoj Bešlin

Kako se dogodilo da zemlja koja je prvi put okupirana iz Moskve jednom defenestracijom, a drugi put uz pomoć čak 100.000 tenkova, baš na sedamdesetu, odnosno, pedesetu godišnjicu okupacije, izabere za predsednika, na slobodnim izborima, kandidata miljenika Kremlja. Ako je korpusu evropske političke kulture Češka podarila pojam defenestracije, nije li nam sad ukazala i na pojam samookupacije?! Naime, 26. i 27. januara 2018. u Češkoj je održan drugi krug predsedničkih izbora u kojem su se suočili dosadašnji predsednik, proruski orijentisani populista, Miloš Zeman i liberalni i proevropski bivši predsednik akademije nauka, Jirži Drahoš. S pravom su ovi izbori ocenjeni kao sudar proruskih, ksenofobičnih i antimigrantskih snaga i liberalnog i proevropskog dela češkog društva. Za razliku od nekih zapadnoevropskih država (Francuska ili Holandija) u Češkoj je brutalna kampanja lažnih vesti i propagande spovođene, osnovano se sumnja, iz ruskih centara, dala pozitivan rezultat po desničarskog populistu. „Topli zec“ kroz kojega je prošao profesor Drahoš išao je do optužbi za pedofiliju, lopovluk i saradnju sa sovjetskim tajnim službama. Posebna tačka sporenja na ovim izborima bila je muslimanska emigracija, koju je orbanovskom, rasističkom retorikom Zeman uspeo da nametne kao važno pitanje izbora. Indikativno je da je u Češku do sada stiglo četrnaestoro migranata.
Pojam defenestracije u evropskoj istoriji potiče iz novovekovne istorije Češke. Poreklo pojma je od latinskog naziva za prozor, kome je dodat prefiks. Doslovno značenje kovanice je – baciti kroz prozor. Navedeni pojam je tri puta igrao važnu ulogu u češkoj i evropskoj istoriji. Sva tri puta izbacivanje kroz prozor je nosilo snažnu simboličku i političku poruku. Sva tri puta na kocki je bila sloboda.

Prva praška defenestracija odigrala se u julu 1419. kada su razljućeni husiti (češka varijanta protestantizma) tražili od gradskog veća da oslobodi utamničene sledbenike spaljenog Jana Husa. Članovi gradskog veća su ih zasuli kamenicama, a razljućeni češki protestanti su upali u većnicu i bacili kroz prozor sedmoricu članova gradskog veća. Bio je to početak Husitskih (verskih) ratova. Druga praška defenestracija prošla je bez žrtava, ali sa snažnom političkom porukom. U Hradčanima je 1618. češka protestantska skupština osudila dvojicu carskih izaslanika, zbog kršenja edikta o verskoj toleranciji (prema husitima) i izbacila ih kroz prozor. Ovime je simbolično označen početak Tridesetogodišnjeg rata u Evropi (1618–1648), jednog od najtragičnijih u istoriji starog kontinenta.

Prva žrtva ruske okupacije

Poznavaoci istorije ovde bi se zaustavili. Često se zaboravlja da je postojala i tzv. treća češka ili praška defenestracija iz 1948. godine. Kontekst je značajno različit. Nije više bilo habzburškog okvira, religijsko pitanje nije bilo na dnevnom redu i po prvi put Česi nisu bacali ugnjetače kroz prozor, već je znameniti čehoslovački ministar spoljnih poslova, Jan Masarik, ubijen i bačen kroz prozor. Pogibija sina legendarnog prvog predsednika Čehoslovačke, Tomaša Masarika, ostavila je dubok trag i traumu u čehoslovačkom društvu. Iako je bilo sumnji da li je Jan Masarik izvršio samoubistvo ili su ga ubili sovjetski agenti, naknadna istraga je pokazala da je reč o jednoj od prvih žrtava sovjetske⁄ruske okupacije Čehoslovačke iz februara 1948. godine. Tako je Čehoslovačka, bliska zapadu i sa najdužom demokratskom tradicijom u istočnoj Evropi i formalno postala član lagera 1948. kombinacijom izborne pobede Komunističke partije i nasilja nad nekomunističkim političarima, pre svega ubistvom popularnog i uticajnog šefa diplomatije, Masarika. Boljševizacija javnog života u duhu staljinizma, pretvorila je ovu srednjeevropsku zemlju u bedem sovjetskog totalitarizma.
 
Ipak, prva okupacija Čehoslovačke iz 1948. nije bila i jedina. Destaljinizacija koja je krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina 20. veka zahvatila i SSSR i čitav sovjetski lager, Čehoslovačku je poslednju pokrenula. Аutоkrаtski kurs komunističkоg dоgmаtizmа koji je personalizovao prvi čovek države i partije, Antonjin Novotni, doživeo je kоnаčni krah na Januarskom plenumu 1968. smenom Novotnog sa mesta prvog sekretara KP Čehoslovačke i izborom omiljenog Aleksandra Dubčeka za novog partijskog lidera.

Politički porobljenо i ekonomski devastiranо društvо se sa puno nade i poleta budilо iz dvodecenijskе stаgnаciје, poniženja i kolektivne apatije, a rеfоrmski dео pаrtiје na čelu sa Dubčekom је predvodiо ovaj istorijski proces. Demokratizacija javnog života, započeta u januaru 1968. dosegla je zenit na Aprilskom plenumu, kada je usvojen „Akcioni program“ KPČ, svојеvrsnа Magna carta rеfоrmskih strеmljеnjа Dubčеkоvоg rukоvоdstvа. Novi kurs je zadobio plebiscitarnu podršku građana i zа krаtkо vrеmе doneo stepen slobode i demokratije do tada nezabeležen u bilo kojoj socijalističkoj zemlji. Eksperiment nazvan „socijalizmom sa ljudskim likom“ i „praškim prolećem“ mnogi istraživači i svedoci porede sа sovjetskom „perestrojkom“ dvadeset godina pre Gorbačova.

Ipak, u noći između 20. i 21. avgusta 1968. sovjetske trupe, pomognute vojskama drugih zemalja članica istočnog lagera, tenkovima su ušle na teritoriju suverene Čehoslovačke, izvršivši time njenu okupaciju. Vojskе pеt zеmаljа člаnicа Vаršаvskоg pаktа, suočenе sa pasivnim otporom gnevnih građana brzo su prodrlе do Praga, kidnapovalе čehoslovačke lidere na čelu sa prvim sekretarom KPČ Aleksandrom Dubčekom, predsednikom Narodne skupštine Smrkovskim i premijerom Černjаkom, te ih odvelе na teritoriju Sоvјеtskоg Sаvеzа, gde su bili podvrgnuti torturi.

Osjećaj stida i nemoći

Potresno obraćanje Dubčeka na nacionalnom radiju, nakon povratka iz Moskve, u kojem, dok lije suze, objašnjava sunarodnicima da se okupacija mora prihvatiti i ljudski životi čuvati, svojom dramatikom je obeležila čitave generacije. Za manje od pola godine, student Jan Palah će se, zbog osećaja stida i nemoći pred sovjetskim tenkovima na ulicama Praga, spaliti. Moskovska propaganda, u duhu današnjeg Sputnika, tada je pisala o njemu kao o stranom agentu. Ubrzo je preminuo u mukama, a sahrana je pretvorena u masovni bunt protiv sovjetske okupacije. Burni avgustovski događaji u Čehoslovačkoj obeležiće svojom traumatičnošću ne samo okupiranu zemlju, već i Evropu i svet, doprinoseći konačnoj delegitimizaciji sovjetskog autoritarnog socijalizma i padu Berlinskog zida dve decenije kasnije.

Kako se dogodilo da zemlja koja je prvi put okupirana iz Moskve jednom defenestracijom, a drugi put uz pomoć čak 100.000 tenkova, baš na sedamdesetu, odnosno, pedesetu godišnjicu okupacije, izabere za predsednika, na slobodnim izborima, kandidata miljenika Kremlja. Ako je korpusu evropske političke kulture Češka podarila pojam defenestracije, nije li nam sad ukazala i na pojam samookupacije?! Naime, 26. i 27. januara 2018. u Češkoj je održan drugi krug predsedničkih izbora u kojem su se suočili dosadašnji predsednik, proruski orijentisani populista, Miloš Zeman i liberalni i proevropski bivši predsednik akademije nauka, Jirži Drahoš. S pravom su ovi izbori ocenjeni kao sudar proruskih, ksenofobičnih i antimigrantskih snaga i liberalnog i proevropskog dela češkog društva. Za razliku od nekih zapadnoevropskih država (Francuska ili Holandija) u Češkoj je brutalna kampanja lažnih vesti i propagande spovođene, osnovano se sumnja, iz ruskih centara, dala pozitivan rezultat po desničarskog populistu. „Topli zec“ kroz kojega je prošao profesor Drahoš išao je do optužbi za pedofiliju, lopovluk i saradnju sa sovjetskim tajnim službama. Posebna tačka sporenja na ovim izborima bila je muslimanska emigracija, koju je orbanovskom, rasističkom retorikom Zeman uspeo da nametne kao važno pitanje izbora. Indikativno je da je u Češku do sada stiglo četrnaestoro migranata.

Još jedan dokaz da za konstruisanje figure neprijatelja – nije potrebno prisustvo „neprijatelja“. Prizemni i besmisleni stereotipi i društvene mreže su dovoljni. Porazno zvuči činjenica da je Zeman, iako se mnogo puta obrukao tokom prvog mandata, dobio izbore na antimuslimanskoj histeriji i porukama nežnosti kojima je obasipao režim u Kremlju. Iako je češka Komisija za lustraciju eksplicite navela da Drahoš nikada nije sarađivao sa sovjetskim službama, iako je egzaktno dokazana upletenost Zemanovih najbližih ljudi u korupciju i mutne finansijske poslove sa ruskim državnim kompanijama – uzalud. „Češki Tramp“ je nesumnjivo pobedio u drugom krugu, sa preko 51% glasova. Već tokom izborne noći u štabu Miloša Zemana, sklonog vulgarnostima i alkoholu, fizički su napadnuti novinari i oštećena je tehnika. Početak koji obećava.

Naposletku, jedno lično sećanje. Slavnih dana u zimu 1996⁄97. stotine hiljada građana Beograda i drugih gradova u Srbiji je svakodnevno demonstriralo protiv izborne krađe koju je počinio Miloševićev režim. Istrajnost, nada i karnevalska atmosfera bila je začinjena duhovitim transparentima i sloganima. Jedan od njih je glasio: „Doći će zima, pravićemo Sneška, biće i Srbija slobodna kao Češka“.

Češka „sloboda“ od migranata, od svake vrste drugosti i različitosti, sa nasilnim ksenofobima oslonjenim na Putinov režim, danas izgleda kao „ispadanje iz istorije“. Ostaje da se vidi da li je reč o aberaciji ili strateškom i dugoročnom kretanju Evrope ka najmračnijim tendencijama vlastite istorije.
-->

Komentari

Obavezna polja su markirana*

Povezani tekstovi