U državni udar nismo još umješali jedino Vatikan, CIA-u i Marsovce

Piše: Slaviša Lekić

Dileme u tabloidima, međutim, oko urote nije bilo, jedino nas je neizvesnost mučila oko motiva: prva je škola mišljenja bila da je to osveta jer se predsednik Srbije Aleksandar Vučić uoči odlaska na Kubu video sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom, gde se zna da Hrvatima ne odgovara da Srbija razgovara o klimatskim promenama i savezu Francuske i Srbije ka EU; drugi su verovali da je razlog, zapravo, sama poseta Kubi, “što Amerikancima nikako ne odgovara”; treći su se kleli da je u pitanju “pažljivo osmišljen napad, gde su strane sile radile na našem terenu, pokušavajući da destabilizuju Srbiju u trenutku kada predsednik države nije u zemlji”; a četvrti su tvrdili da je sve to bilo – “nako”!
“Moj brat Fidel je preživeo jedno 600 atentata, ali ovo što rade predsedniku Srbije više stvarno nema smisla!”

Ovako je, navodno, Raul Kastro reagovao kad se, za vreme posete Aleksandra Vučića Kubi, planetom pronela vest sa naslovnih strana srbijanskh tabloida da je u zemlji Srbiji pokušan još jedan u nizu državnih udara.

Koliko je realna ova “priča” koja je obišla mnoge “lajne” srbijanskih tviteraša, Vučićevih arheneprijatelja?! Priđimo tome dijalektički: mogućnost da su Raulu “metnulu” u usta ovu duhovitu opasku ravna je varijanti da su tabloidi u Srbiji, od Informera, preko Srpskog telegrafa, do Alo-a, listom izveštavali kako je tuča na tribinama Partizanovog stadiona, za vreme lokalnog derbija, imala za cilj – državni udar i svrgavanje Aleksandra Vučića!

U režiji agenata

A tabloidi su danima rasprodavali tiraže zapaljivim naslovima tipa: “Haos na derbiju u režiji agenata” (Večernje novosti), “Strane službe kreirale nerede na stadionu” (Srpski telegraf), “Platili Hrvate po 10.000 evra da zapale Beograd” (Alo), ili “Strane službe htele da nemire preliju na ulice: CILJ – RUŠENJE VUČIĆA” (Informer).  

U državni udar nismo umešali jedino Vatikan, CIA i Marsovce.

A šta se zapravo desilo? Grupa navijača fudbalskog kluba Partizan, kodnog imena Vandal Boys sa Novog Beograda, zajedno sa još nekoliko manjih navijačkih grupa ovog kluba, pokušala je tokom derbija da “preuzme” vođenje tribine od – nekoliko godina unazad dominantnih – navijačkih grupa Janičari i Alkatraza i onih koji ih podržavaju. Žestok sukob na južnoj tribini, sa sve šaketanjem i nogatanjem, trajao je oko 15 minuta, a nakon toga na atletsku stazu je izbačena grupa momaka sa brojnim ranama, među kojima je bilo i potpuno golih, ispečenih od plamena baklji, tela. U sukobima je povređeno oko 20 osoba. Među uhapšenima bilo je i nekoliko njih – stranog, hrvatskog državljanstva.

Dileme u tabloidima, međutim, oko urote nije bilo, jedino nas je neizvesnost mučila oko motiva: prva je škola mišljenja bila da je to osveta jer se predsednik Srbije Aleksandar Vučić uoči odlaska na Kubu video sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom, gde se zna da Hrvatima ne odgovara da Srbija razgovara o klimatskim promenama i savezu Francuske i Srbije ka EU; drugi su verovali da je razlog, zapravo, sama poseta Kubi, “što Amerikancima nikako ne odgovara”; treći su se kleli da je u pitanju “pažljivo osmišljen napad, gde su strane sile radile na našem terenu, pokušavajući da destabilizuju Srbiju u trenutku kada predsednik države nije u zemlji”; a četvrti su tvrdili da je sve to bilo – “nako”!

Još se tinta na naslovnim žutog smeća nije osušila, Srbiju, tačnije njegon predsednika stigao je novi zulum. Predsednik Vučić još je divanio sa braćom Kastro, a na Andrićev venac, njegovu poslovnu adresu, stiglo je pismo napisano na lošem hrvatskom jeziku, puno slovnih i pravopisnih grešaka: “Aleksandre Vučiću, ustaške udruge dijaspore poručuju: Za dom spremni! Sprema se nova Oluja i Bljesak”, piše u pismu uz pretnje “četnicima” da će biti ubijeni i “srpskim ženama” da će biti silovane. U potpisu stoji: “Pavelićevi knjižari, ustaški gerilci.

Pišajući atak na državu&Vučića

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović izjavio je da srpska policija, u saradnji sa partnerskim službama, radi na identifikaciji osobe koja je iz Nemačke uputila preteće pismo predsedniku Srbije: “Hrvatska dijaspora očigledno poznaje samo politiku mržnje i želi da oživi ustašku ideologiju koja je danas često prisutna i u samoj Hrvatskoj. Svakako nas neće uplašiti pretnjama da spremaju novu ’Oluju’ i ’Bljesak’ jer, kao što je i predsednik Vučić već rekao, Srbija tako nešto više nikada neće dozvoliti”, rekao je Stefanović.

I ministar odbrane Aleksandar Vulin oštro je osudio pretnje: “Svaki dan naše bezbednosne službe registruju takve pretnje predsedniku. To se više i ne krije. Imate nosioce političkog života u Srbiji koji to smatraju potpuno normalno.” On je dodao da su pretnje Vučiću svakodnevne kao i da se u Srbiji uspostavila kultura mržnje koja je “dozvoljena kada mrzite Vučića, njegovu porodicu i ljude koji su mu bliski”, ali da građani mogu da budu mirni.

Oglasio se i predsednik Srpske narodne partije (SNP) Nenad Popović pozvavši sve službe bezbednosti da najozbiljnije i što pre istraže pretnju upućenu predsedniku Srbije: “Ni preko jedne pretnje koja se upućuje najvišim organima ne sme se preći olako i ova pretnja mora biti na najozbiljniji način tretirana, posebno u Srbiji, koja ima tragično iskustvo ubistva premijera”, ukazao je Popović.

On još smatra da “postoje mnogi u javnom životu Srbije koji ovakve opasne pojave ignorišu i omalovažavaju iz svojih politikantskih razloga”.

Ne mnogo pre drogiranih hrvatskih navijača (jedan je tabloid spekulisao njihovim homoseksualnim opredeljenjem, što se smatra atakom posebne vrste na srbijansku čast, obraz i zadnjicu), “Pavelićevih križara” i “ustaških gerilaca”, pišajući atak na državu&Vučića, bezuspešno je pokušao je glumac Sergej Trifunović.

Upravo je afera “Pišanje po grobovima” poslednja kap, da ne kažem kapljica, kojom je čaša vrškom napunjena, da, opet, ne kažem nešto drugo: ovaj cirkus u režiji nekakve iščašene pameti, galimatijas mokrenja i atentata, pretnji i grobova, konstrukcija i destrukcija, Milomira Marića, urednika TV Happy i dr. Nebojše Krstića, ličnog urologa predsednika Vučića, buljuka naprednjaka i ono malo drugih koji se nekako odupiru autokratiji... krunski su dokaz kako je ova nekad pristojna zemlja, jeste o Srbiji pišem, definitivno otišla u tri lepe.

Pišaću na vaše grobove!


“Predsednik odgovorio Trifunoviću i Jankoviću: PIŠAČI PO GROBOVIMA NE MOGU DA ME POBEDE”, vrištala su slova sa naslovne smeća koje se zove Alo!

“Pišaju po Vučićevom grobu a on prvi put odgovara”, vrteo se svakih deset minuta kajron na Happy TV.

Čak se i predsednik republike nije izmakao od trenda, pa je javno zahvalio nekim medijima što su “ogolili nepristojnost” (onih koje prete) i zamerio onima drugima: “Vi ste to sakrili jer je normalno da se urinira po grobu još živog čoveka. Još sam živ. Mrdam”, pohvalio se Vučić i, prebacujući nadležnim organima što ne reaguju, zatražio da ga – ne štite: “Neću da vršim nikakav pritisak. Ko Boga ih molim, samo nemojte mene da štitite!”

U urinarnu zaplet uleteo se, opet neočekivano, dr. Nebojša Stefanović, ministar policije, “očekivanjem” da tužilaštvo odmah reaguje, a nije se dao iznenaditi ni vazda budan mikrobiološki stručnjak Saša Milovanović, direktor reciklažne kompanije Srpski telegraf, porukom da Vučić nema pravo da beži od zaštite: “On nije običan čovek, već institucija, njegova je lična stvar što se ne plaši!”

Red je da vam razbistrim glavu i rešim “rebus”: celu ovu mokro-žutu aferu izazvao je tvit narečenog Sergeja Trifunovića, napisan više od mesec dana pre svih ovih osvrta: “O kom BDP-u pričaš? O kom privrednom rastu i kojoj borbi protiv kriminala? Pišaću na vaše grobove!”

Ispod tvita “zakačen” je link ka tekstu: “Za smrt malog Alekse niko neće odgovarati” (mala digresija, tih dana u Skupštini Srbije nije usvojen “Aleksin zakon”, koji bi trebalo da spreči vršnjačko nasilje, nazvan po Aleksi Jankoviću, dečaku iz Niša koji se ubio u 14. godini zbog maltretiranja vršnjaka u školi)!  Poslednja rečenica tvita je, inače, parafraza romana “Pljuvaću po vašim grobovima”, francuskog pisca Borisa Viana.

Zašto bi država, mesec dana kasnije, morala da reaguje na očitu vulgarnost poznatog glumca, revoltiranog SVIMA koji su dozvolili da jedan dečak, zbog maltretiranja okoline, digne ruku na sebe? Zašto bi država reagovala na revolt koji podrazumeva verbalno – pišanje po grobu? Zašto bi nadležni, i da je pišanje stvarno, morali dodatno da štite predsednika države?

Opsednutost sobom!

Terorističko-urološku zaveru otkrio je Dragan J. Vučićević, vlasnik i glavni urednik Informera i medijskog podneblja Srbije i “Da li je Vučić živ? Jeste. Dakle, da biste pišali na njegovom grobu, morate prvo da ga ubijete. To je direktan poziv na ubistvo predsednika Republike”.

Mnogo je razumnih ljudi koji su ubeđeni da je afera “Pišanje po grobovima” bila samo fasada za prikrivanje rezultata poslednjeg briselskog druženja Hašima Tačija i Aleksandra Vučića, ili novog Zakona o BIA ili skandala sa “čupanjem grkljana” u Subotici, gde je lokalni moćnik vladajuće SNS pretio fizičkim nasiljem.

Nešto ranije, uoči predsedničkih izbora, i popularni kantautor Vlado Georgiev, optužen je da je pozvao na linč novinara koji ne podržavaju Sašu Jankovića, zatim da je na Tviteru napisao da dolazi vreme kada će neki dobijati šamare, a pride još i lajkovao tvit stilistkinje Jelene Maćić:

“Pokrašće izbore, gore od Slobe… Bagra je to. Na ulici ima da ih srušimo. Njihovo je da biramo banderu. Toliko da učinimo možemo!”

U svom stilu Maćićevoj i Georgievu odgovorio je tadašnji premijer Vučić: “Nek me vešaju. Bolje je biti obešen, nego bilo koga vešati samo zato što je bolji od tebe!”

Ti “strašni ispadi” nisu ostali usamljeni. Tako je žuta štampa, koja je u Srbiji odavno preuzela ulogu mejnstrim medija, notirala da je “na nasilje, krvave sukobe i građanski rat u Srbiji” pozvao i Branislav Kuzmanović, visoki funkcioner DS i bliski saradnik Saše Jankovića, koji je, na Tviteru, naravno, najavio da će se u Srbiji posle izbora “pucati kao u Makedoniji”!? Na “ukrajinski scenario je pozivao i funkcioner Demokratske stranke Goran Ješić”, dok je Vladimir Todorić, “jedan od šefova kampanje Saše Jankovića” rekao da “Vučić treba da se plaši ‘srpskog scenarija’, alidirajući na ubistva poznatih srpskih političara”, konstatovali su tabloidi, a vodeći među njima, Informer, zaključio je: “Sve ove najave definitivno dokazuju da dosovski NATO kandidati zaista spremaju izazivanje krvavih nereda i haosa u Srbiji odmah posle predsedničkih izbora 2. Aprila”!

Šta da vam još kažem: u ovakvom ambijentu, vozač “bentlija” koji se u septembru ove godine, ispostaviće se slučajno, zakucao u kolonu, tretiran je kao atentator samo dva dana. I tako je, možda malo drugačije, bilo i prošle godine… I pretprošle. I svih ovih šest godina od kako je Aleksandar Vučić na vlasti. Šest godina prođoše, državni udari – nikad!

Kad jednog dana istorija svede bilans Vučićevog doba, svejedno hoće li trajati deset ili dvadeset godina, (doba, a ne sam Vučić) vrlo je verovatno da će fraza koja ga najbolje opisuje glasiti – opsednutost sobom! Ako pustoš koju Vučić ostavlja za sobom preživi kakav objektivni hroničar, pokoljenja nesrećnika koji su bili primorani da ostanu da žive u Srbiji imaće na raspolaganju intrigantnu istoriju bolesti čoveka koji je, kao nikad niko pre njega, bio inficaran moći i egzibicionističkom potrebom za neprestanom pažnjom, divljenjem i podrškom i narcisoidnim uverenjem da se on u svakom času mora nalaziti nalazi u središtu svega. Makar to bio i – državni udar!

(Jednog lepog dana, nadam se uskoro, ako dozvoli draga Dženana, ispričaću vam kako sam i sam bio akter državnog udara).
-->

Komentari

Obavezna polja su markirana*

Povezani tekstovi