Lažni proroci, lažovi i manipulatori defiluju mejnstrim medijima

Piše: Nikola Samardžić

Putinov Molotov boravio je u Beogradu dok su se odvijali masakri u Alepu, za koje je on najodgovorniji pojedinac. Kvislinški konsenzus Vučićevih političkih saradnika podstakao je incident koji je ponovo srozao odnose s Hrvatskom. Nisu u pitanju samo hrvatska zlovolja, niti tromost srpske evrointegrativne administracije. Nespremnost za pomirenje, saradnju i brisanje granica otkriva obostranu nesposobnost pred prioritetom suočavanja s hibridnom agresijom Moskve na Balkan i Baltik
Danas je teže nego 2012. zamisliti da će ex-radikalsko biračko telo prihvatiti evropsku agendu. I ne samo najsiromašniji, najnesrećniji segment našeg društva: prorektor BU Živoslav Tešić izjavio je da je za njega "frapantan" podatak da samo 36% studenata podržava članstvo u EU. Ukoliko su i zapadni univerziteti target socijalnih demagoga i šovinističkih populista, utoliko je hrabrija, i odgovornija, njegova izjava. Ali razvijeni demokratski sistemi možda mogu tolerisati sokratovski teror. Srbija ne raspolaže tim sistemskim luksuzom. Protraćila je četvrt veka u zločinu i gluposti. Verovatno su poslednje godine obesmislile i pretpostavku (možda poslednju šansu), da je svejedno koja će ličnost, i čija administracija, Srbiju uvesti u red civilizovanih država i njihovih saveza, zasnovanih na slobodama i prevlasti prava i razuma.

Putinov Molotov boravio je u Beogradu dok su se odvijali masakri u Alepu, za koje je on najodgovorniji pojedinac. Kvislinški konsenzus Vučićevih političkih saradnika podstakao je incident koji je ponovo srozao odnose s Hrvatskom. Nisu u pitanju samo hrvatska zlovolja, niti tromost srpske evrointegrativne administracije. Nespremnost za pomirenje, saradnju i brisanje granica otkriva obostranu nesposobnost pred prioritetom suočavanja s hibridnom agresijom Moskve na Balkan i Baltik. Evropa ima, ponovo, svoje Ribentrope i Čemberlene. Ali Hrvatska i Srbija ne smeju ponavljati slabosti evropskih politika u odnosu na galopirajući populizam i globalne pretnje novih totalitarnih sila.

Nastupila je zombi politika. Lažni proroci, lažovi i manipulatori defiluju mejnstrim medijima, targetirani ludaci kampuju pred vladom i pred parlamentom demonstrirajući žrtvama zločinačke politike sopstvenih autoriteta i nalogodavaca, javni servis lišen koncepta i autoriteta, sluđena, raspamećena deca truju se najpodlijim idejama i najnižim vrednostima. Racionalna srpska politika, mada je u žalosnim tragovima, neodgovorno se odrekla suočavanja i s prošlošću i sa budućim odlukama koje bi suštinski odbacile tu prošlost. Nećemo nikad stići Francusku ili Nemačku. Možda je i Višegradska grupa predaleko. Ali je povoljniji rejting integrisanog evropskog smeća od kolapsa u nekome novom sovjetskom lageru. Ne spremaju se nama devedesete. U optici ruske ekspanzije Nikolićeva Srbija je balkanska Sirija koja će, poput Asadove, nesvesno prestati da postoji.

Dok Nikolić, Dačić i Vulin isporučuju celu Srbiju po onom modelu kojim su Rusiji predati NIS i energenti, svaka podrška Vučićevoj evropskoj agendi sudara se s nepodnošljivim paradoksima. Saučestvuje i opozicija, dok nas zamajava bizarnim kandidatima i bezidejnim alternativama. Rušenje svake racionalne politike u medijima bliskim premijeru nastaviće se konkretnim lovom na ljude koji će i njega samog, u jednom trenutku, smatrati nedovoljno bliskim kvislinškoj agendi. Skuvali smo akvarijum, gotovo je. I džaba se sećamo Đinđića, pa i Vučić i ja, i kogod.

Danas, 16.12.2016.
-->

Komentari

Obavezna polja su markirana*

Povezani tekstovi