Ma šta o sebi mislila, Srbija je tek kolateralna šteta u velikim igrama i dogovorima Vašingtona i Moskve

Intervju, Dušan Janjić

Piše: Tamara Nikčević      21.07.2017

Direktor Foruma za etničke odnose iz Beograda Dušan Janjić za avangardu govori o vladavini Aleksandra Vučića kojim upravljaju kriminalno-obavještajne structure Srbije, propalom putovanju Vućića u Ameriku iako je on to preko svojih medija pokušao prikazati drugačijim, uticaju Rusije u Srbiji I novoj vladi u kojoj je većina proruskih ministara, formiranju tzv. mini-Jugoslavije uspostavljanjem zajedničkog tržišta na Balkana, te kako je Zagreb minirao Tršćanski samit blokirajući BiH da potpiše tzv. Transportni sporazum
Nasuprot tvrdnjama beogradskih kontrolisanih medija, izgleda da je predsjedniku Srbije Aleksandru Vučiču
ipak presjela prva zvanična posjeta SAD-u u svojstvu šefa države. Takav utisak nije uspjelo da ublaži ni
Vučićevo uključenje u program TV Pink, tokom kojeg se, direktno iz Vašingtona, gledaocima pohvalio da je njegov domaćin, potpredsjednik SAD Majkl Pens, “upravo učinio veliku čast srpskoj delegaciji time što
nas je, posle razgovora, ispratio do kapija Bele kuće”.
 
Sa druge strane, pretpostavlja se da je Aleksandar Vučić morao očekivati vašingtonski “haldni tuš”, budući
da je, uoči puta u Ameriku, izgleda bio upoznat sa pismom članice američkog Kongresa Edi Bernis Džonson,
koja je potpredsjednika SAD Majkla Pensa upozorila na “šest veoma neprijatnih tačaka koje su prepreke unapređenju odnosa dvije zemlje”. Pored ostalog, Džonson potpredsjedniku SAD skreće pažnju na zajedničku vojnu vježbu Srbije, Rusije i Belorusije pod nazivom “Slovensko bratstvo”, održanu na granici sa Poljskom i
to baš “na dan kad je Crna Gora postala članica NATO”; na i dalje neriješen status ruskog humanitarnog
cenra u Nišu; na produbljivanje diplomatskih veza Srbije i Irana; na neriješene slučajeve paljenja američke ambasade u Beogradu nakon proglašenja kosovske nezavisnosti 2008, kao i na ubistvo američkih državljana,
braće Bitići, koje su srpske snage likvidirale 1999. na Kosovu.

Posebno zanimljiv detalj u pismu gospođe Džonson potpredsjedniku Pensu je onaj u kojem se izražava
zabrinutost zbog informacija da “mala grupa, predvođena predsednikovim bratom Andrejom Vučićem i
četvoricom njegovih bliskih prijatelja – Nikolom Petrovićem, Zvonkom Veselinovićem, Slavišom Kokezom i Nenadom Kovačem, nastavlja da rukovodi svim infrastrukturnim i javnim projektima. Njihova veza sa Aleksandrom Mihailovičem Babakovom, specijalnim izaslanikom ruskog predsednika Vladimira Putina,
takođe treba da se ispita”.

“Ma šta o sebi mislila, Srbija je tek kolateralna šteta u velikim igrama i dogovorima Vašingtona i Moskve oko Sirije. U tom smislu, zašto bi potpredsednik Pens u razgovoru sa Vučićem trošio
vreme na priču o ruskom uticaju na Balkanu ako već ima direktnu komunikaciju sa Kremljom? Ta tema, dakle, nije bila na stolu”
Na kraju svog obraćanja, Edi Bernis Džonson izražava nadu da će sastanak predsjednika Vučića sa američkim potpredsednikom “biti odložen dok ne dođe do opipljivog napretka i jasnih obećanja”. Do sureta dvojice zvaničnika je, vidjeli smo, početkom ove sedmice, ipak, došlo. Međutim, ostalo je napoznato da li je
potpredsjednik Pens, tokom razgovora sa predsjednikom Vučićem, postavio neko od predloženih pitanja, kao i to kakve je odgovore na njih dobio.

“Bez obira na prilično šturo saopštenje koje je kabinet potpredsednika SAD dostavio medijima nakon susreta
sa Aleksandrom Vučićem, verujem da je tokom tog razgovora u Beloj kući bilo reči o odnosima u regionu,
kao i o evidentno sve većem ruskom uticaju na Balkanu. Doduše, mislim da je predsednik Srbije o tome više razgovorao sa američkim kongresmenima sa kojima se susreo, manje sa potpredsednikom Pensom. Zašto?
Zato što, za razliku od Vučića, potpredsednik SAD zna da srpski šef države nije baš najkompetentniji
sagovornik kada je reč o budućnosti i perspektivi Balkana”, kaže direktor Foruma za etničke odnose Dušan
Janjić.

Ako to već nije samozvani “lider na Balkanu”, ko je onda Vašingtonu kompetentan sagovornik o toj
temi? Moskva?

JANJIĆ:
Naravno. Ma šta o sebi mislila, Srbija je tek kolateralna šteta u velikim igrama i dogovorima Vašingtona i Moskve oko Sirije. U tom smislu, zašto bi potpredsednik Pens u razgovoru sa Vučićem trošio
vreme na priču o ruskom uticaju na Balkanu ako već ima direktnu komunikaciju sa Kremljom? Ta tema,
dakle, nije bila na stolu.

Šta je bilo na stolu?

JANJIĆ: Pre svega nerešeni slučajevi ubistva braće Bitići i paljenje američke ambadsade u Beogradu 2008. Razume se, jedna od tema bila je i odnos Srbije prema NATO-u. Zna se da su Rusi – jasno je i sa kojim ciljem – lansirali laž o tome da se u EU može ući bez prethodnog članstva u NATO. Evropa je to dugo tolerisala;
očito je došlo vreme nulte tolerancije u odnosu na taj “argument”.

Predsjednik Vučić kaže da je potpredsjednik Pens, tokom razgovora o slučaju ubistva braće Bitići, bio “korektan” i da predsjednika Srbije nije htio da “dovede u tešku poziciju”.

JANJIĆ:
O kolikom stepenu korektnosti je reč videćemo nakon zvaničnog reagovanja američkog
Ministarstva pravde, koje će negde u oktobru ili novembru ove godine saopštiti zaključke.

“Struktura nevidljivih bezbednjaka koji su danas ugledni advokati, političari, očevi političara, savetnici… Pojedini diplomatski savetnici u ministarstvu Ivice Dačića za vreme vlasti Slobodana Miloševića bili su članovi pokreta Otpor. Služba ih je, dakle, ubacila među studente; baš kao što ih je sada prekomandovala u srpski MIP”
Grupa republikanskih kongresmena nedavno je optužila predsjednika Vučića da “ne drži svoja
obećanja”, odnosno da od momenta kada je bivšeg visokog policijskog funkcionera Srbije Gorana Radosavljevića Gurija optužio za umiješanost u ubistvo trojice braće Bitići “nije učinio ništa” da se taj slučaj konačno riješi”. Pritom, zna se da je Radosavljević član GO Vučićeve Srpske napredne stranke (SNS).

JANJIĆ:
O slučaju ubistva braće Bitći na Kosovu sve se zna: i uloga Gurija, i uloga Beograda koji je to verifikovao, i imena lokalnih egzekutora. Da je bilo trunke i morala i mozga, taj je slučaj, još u vreme
premijera Zorana Đinđića, mogao biti rešen. Nažalost, nije, iako je reč o likvidaciji pomoću koje je, da je procesuirala odgovorne, Srbija mogla da objasni neke stvari. Braća Bitići su, naime, pokušavali da spasu
romsku porodicu i da je prebace u Srbiju. Međutim, promašen je check point i srpske snage su ih najpre
uhapsile, a onda streljale metkom u potiljak i bacile u masovnu grobnicu. O tome postoje dokumenta, čak i videozapisi. U ovom momentu najlakše bi bilo uhapsiti Gurija, koji je u to vreme komandovao srpskim
snagama na Kosovu. Međutim, verujem da obaveštajne službe Zapada nisu zainteresovane da Radosavljević
bude uhapšen.

Zašto?

JANJIĆ:
Zato što im je mnogo zanimljivije da prate njegovo kretanje i delovanje u Libiji, Rusiji i sl. i da i
na taj način drže Srbiju u šaci. Guri je, naime, još uvek veoma aktivan i validan izvor informacija i Zapadu je,
u obaveštajno smislu, interesantniji dok je na slobodi. Sa druge strane, i ubistvo braće Bitići i paljenje
američke ambasade u Beogradu svojevrsan je test o tome ko vlada Srbijom.

Ko vlada Srbijom?

JANJIĆ:
Struktura nevidljivih bezbednjaka koji su danas ugledni advokati, političari, očevi političara, savetnici… Pojedini diplomatski savetnici u ministarstvu Ivice Dačića za vreme vlasti Slobodana Miloševića
bili su članovi pokreta Otpor. Služba ih je, dakle, ubacila među studente; baš kao što ih je sada
prekomandovala u srpski MIP. Ti ljudi vladaju Srbijom i itekako su povezani sa kriminalcima i kriminalom. Počev od 2012., naročito od 2014., ove strukture, ubeđene su da su prevarile istoriju, veruju da je ovo pravo vreme da se realizuju njihovi snovi iz devedesetih.

“Do polovine 2015. Vučić je vodio samostalnu politiku – odlazio je u Srebrenicu, na ovaj
ili na onaj način otvarao neke neprijatne teme iz prošlosti. Odjednom, sredinom 2015. počinje revizija svega: nema Srebrenice, devedesetih nije bilo nikakvih zločina srpske strane, Srbi su najveće žrtve jugoslovenskih ratova, nije bilo Sedmog bataljona u Crnoj Gori… Stvari se, dakle, vraćaju na staru matricu. Zašto? Zato što nosiocima vasti donosi bogatstvo”
Uostalom, pogledajte: do polovine 2015. Vučić je vodio samostalnu politiku – odlazio je u Srebrenicu, na ovaj
ili na onaj način otvarao neke neprijatne teme iz prošlosti. Odjednom, sredinom 2015. počinje revizija svega: nema Srebrenice, devedesetih nije bilo nikakvih zločina srpske strane, Srbi su najveće žrtve jugoslovenskih ratova, nije bilo Sedmog bataljona u Crnoj Gori… Stvari se, dakle, vraćaju na staru matricu. Zašto? Zato što nosiocima vasti donosi bogatstvo. Ako se dogodi, a dogodiće se, da Srbija uskoro odbije treći aranžman sa
MMF-om koji se odnosi na javna preduzeća, ta će odluka biti posledica jakog pritiska ovih struktura koje i
preko javnih preduzeća, preko javne uprave konstantno pljačkaju Srbiju.  

Hoćete da kažete da je taj sistem jači od predsjednika Vučića, da on njime upravlja a ne obratno?

JANJIĆ:
Jači je, naravno. Vučič samo prividno vlada i njegova moć je u velikoj meri oslabljena. Uostalom,
kako ste vi to “svemoćni” ako već stranku i koalicione partnere morate da ubeđujete u to da podrže Anu
Brnabić za premijerku?! Ili ako ne možete da napravite vladajuću koaliciju po svojoj volji?! Vaš tim godinama vodi žestoku medijsku kampanju protiv Iviice Dačiča, ali vaša vlada na kraju ipak uvek zavisi od tog istog Dačića. Kakva je, dakle, to svemoć, recite mi, molim vas.

Ministar Dačić je, tvdi se, favorit Moskve.

JANJIĆ:
Ne samo Dačić, nego i ostali delovi sistema o kojem govorim škola su Moskve. Pa, pogledajte ko je danas u vlasti! Devedesetih, Slobodan Milošević je govorio o takozvanom bespartijskom pluralizmu. Pa, to je
to! Jer, šta ovi ljudi sada rade? Razbijaju regularne pravne subjekte – stranke, institucije; upravljaju, vladaju, otimaju; diskredituju protivnike i kritičare, blate ih preko svojih taboida; imaju najzgled jakog vođu pomoću kojeg vladaju iz senke.

Kako vladaju?

JANJIĆ:
Ogromna koncentracija novca je u njihovim rukama, a crpe ga, kažem, iz javnih preduzeća. Pored vođe, imaju i masu pomoću koje fingiraju demokratiju. Najzad, savladali su IT tehnologiju kojom uspešno manipulišu. Objasnite mi, molim vas, fenomen nedavne pobune “Vučiću, diktatore”, koja se volšebno raspala
za sedam dana. Taj protest je od početka bio tako dobro vođen da je svakom ozbiljnom bilo jasno da će se raspasti.

“Jasno je, naime, da u novoj vladi Ane Brnabić “ruska struja” ima većinu. Pored toga, ovako politički, ekonomski, socijalno dezorijentisana Srbija, koja je van pažnje EU, suviše je lak plan za Moskvu. Zanimljivo je, pritom, da Moskva i dalje ne veruje Vučiću”
Nema sumnje da sve to Zapad veoma dobro vidi i verujem da će Vučiću biti dato još nekoliko meseci, a onda
će sa te adrese polako početi da stižu takozvana test-pitanja. Prvo od njih biće paljenje američke ambasade.
Istovremeno, očekujem da Rusija dodatno pritisne Srbiju; tim pre što im se za tu vrstu intervencije poslednjih meseci otvorio prostor. Jasno je, naime, da u novoj vladi Ane Brnabić “ruska struja” ima većinu. Pored toga, ovako politički, ekonomski, socijalno dezorijentisana Srbija, koja je van pažnje EU, suviše je lak plan za
Moskvu. Zanimljivo je, pritom, da Moskva i dalje ne veruje Vučiću.

Kako mu ne vjeruje? Pa, predsjednik Vladimir Putin je, samo nekoliko dana uoči predsjedničkih
izbora u Srbiji, Aleksanda Vučića pozvao u Moskvu.

JANJIĆ:
To je istina. Međutim, Kremlj pažljivo prati svaki Vučićev potez, posmatra kako se on menja i
previše im se ne sviđa smer i pravac kojim se ta promena odvija. Videli ste kakvu je dramu izazvao intervju
nove premijerke Ane Brnabic Bloombegru! Više nije ni važno ko je šta preneo, ko je šta izvukao kao glavnu
vest; važnije je to da premijer jedne zemlje sebe dovede u situaciju da transkript svog intervjua mora da preda u ruke ambasadora druge države. Taj gest ne govori samo o premijeru, nego i o njegovoj zemlji. Inače, ne jednom sam imao priliku da prisustvujem skupovima na kojima su Rusi veoma direktno i brutalno rekli šta misle o novoj premijerki Srbije.

Šta su rekli?

JANJIĆ:
“Ako hoćete Anu Brnabić za premijera, nema ruskih migova”, rekli su, otvoreno pokazujući da
Brnabić nije na liniji Moskve. Predlažući je za mandatarku, Vučić je napravio nešto što se u gimnastici zove dvostruki salto: Zapadu je poslao poruku da je sa njima, dok je Rusima pokušao da skrene pažnu na sastav
njene vlade, u kojoj su dominantno “ruski kadrovi”. Od Nenada Popovića, do Aleksandra Vulina i Dačićevog SPS-a. Naravno, taj manevar nije uspeo i, izuzuev trenutnog, nije imao nikakvog značajnijeg efekta. Naime, svima je jasno da se ništa suštinski nije promenio, da Vučič pokušava da ostane na istoj poziciji, ali i da proba
da kupi vreme dok gledaoci analiziraju njegove poteze.

Kada govorite o “istoj poziciji”, mislite na takozvanu političku i vojnu neutralnost Srbije, na kojoj
insistira predsjednik Vučić?

JANJIĆ:
I Zapad i Moskva Vučića stalno izazivaju, traže do njega da se opredeli, da jasno kaže gde vodi
Srbiju – u EU ili u evroazijsku zajednicu. Tačno je, Vućić insistira na vojnoj i političkoj neutralnosti, ali ne razume da ona više nikome nije dovoljna, da je neodržava. Jer, suštinski, vojna i politička neutralnost od
Srbije pravi vazala, piona ruskog interesa na Blakanu. Videli smo kako to izgleda i 17. jula ove godine: u
vreme Vučićeve posete Americi, ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Čepurin sebi je dao za pravo da
javno definiše “srpski interes”.

“Hoću da kažem da Srbijom vlada – Bosna. Crnogorce smo zamenili Bosancima; oni danas vladaju.
Pitali ste me zbog čega Vučić od Brisela traži tačan datum ulaska Srbije u EU. Bojim se da srpski predsednik pravi istu grešku koju je pre njega napravio Slobodan Milošević, koji je sebe i Srbiju na sve načine pokušavao da nametne kao lidere u regionu. Vučićev krah počeo je onog momenta kada je umislio da je lider na Zapadnom Balkanu”
To je nečuveni skandal, to se ne radi. I nije tajna da je Čepurinova izjava dodatno otežala i onako težak
razgovor Vučiča sa američkim zvaničnicima. Zato i čudi da predsednik Srbije, umesto što je ignorisao skandalozni ispad ruskog diplomate, Ivici Dačiću nije naredio da, kao šef diplomatije, pozove ambasadora Čepurina i od njega zatraži objašnjenje… Sutra, kada na red dođe rušenje Vučića, a doći će, budite uvereni
da to neće tražiti Vašington, nego Moskva, budući da, ponavljam, njime nije zadovoljna. Naravno, Vučić će
biti srušen u parlamentu Srbije, u kojem danas imate devedeset procenata poslanika koji se zalažu za ulazak Srbije u evroazijsku uniju, iako javno govore o Srbiji u Evropi.

Zašto predsjednik Vučić poslednjih nedjelja od Brisela traži jasan datum ulaska Srbije u EU?

JANJIĆ:
Prvo, ne može niko pa ni Vučić da mesi pitu od brašna kojeg nema.

Šta to znači?

JANJIĆ:
Brašno kojim Vučić u ovom momentu raspolaže je, svidelo se to nekome ili ne, upravo ono koje je,
na dan njegove inauguracije, prisustvovalo svečanosti priređenoj u zgradi nekadašnjeg SIV-a. Izvinite, to je Srbija! A takva Srbija Vučiću ne može da dozvoli da postane regionalni lider.

Zbog čega?

JANJIĆ:
Zbog toga što je Srbija razvaljena zemlja izgubljenog identiteta. Ovde se danas sve manje govori ekavica. Oni koji vas pozivaju na očuvanje ćirilice uglavnom govore ijekavicu. Evo, pogledajte ko ovde
prednjači u nacionalizmu, ko definiše nacionalnu politiku, ko pravi najveće skandale, gde je najveća koncentraciju kapitala…

Šta hoćete da kažete?

JANJIĆ:
Hoću da kažem da Srbijom vlada – Bosna. Crnogorce smo zamenili Bosancima; oni danas vladaju.
Pitali ste me zbog čega Vučić od Brisela traži tačan datum ulaska Srbije u EU. Bojim se da srpski predsednik pravi istu grešku koju je pre njega napravio Slobodan Milošević, koji je sebe i Srbiju na sve načine pokušavao
da nametne kao lidere u regionu. Vučićev krah počeo je onog momenta kada je umislio da je lider na
Zapadnom Balkanu. Nije tajna da ga Zapad, zbog svojih interesa, konstantno usmerava na tu stranu, ne
obazirući se, pritom, na činjenicu da je u regiji koja je pre dvadeset godina ratovala veoma teško nametnuti se
na takav način.

“Zašto BiH ćuti, pitali ste. Pa, šta da kaže država koja je decenijama blokirana?! Ako RS
nešto hoće, Federacija neće i obrnuto… Tokom poslednjeg sastanka lidera zemalja Zapadnog Balkana koji je održan u Trstu Hrvatska je sprečila da BiH pristupi Transportnom sporazumu. Time je Zagreb žestoko minirao Tršćanski skup”
Istoričari i sociolozi kažu da je za eventualno popravljanje odnosa između država neophodno četiri puta više vremena od onoga koje je utrošeno da bi se oni pokvarili. A kvarili smo ih ratovima, deset dugih godina. To znači da smo, dakle, tek na polovini obnove. U tom smislu, istrčavanje na teren sa plemenitom idejom kakva
je Balkanska unija predstavlja suštinsko nerazumevanje istorijskih i društvenih procesa.

Sa druge strane, čim je Vučič video da ideja “mini-Jugoslavije” u kojoj bi Srbija i on bili lider ne prolazi,
Briselu je, shvativši da građanima ipak mora barem nešto da ponudi, postavio pitanje – kad ćete da nas
primate, mi vredno radimo. Kao da datum ulaska Srbije u EU zavisi od Brisela, a ne od Beograda. Vučićevo pitanje dobilo je odgovor kakav zaslužuje: nikome nismo rekli datum, nećemo ni tebi. Međutim, i takav
odgovor je Vučiću dovoljan za nastavak manipulacije prosečnim građaninom Srbije, onim koji je prisustvovao njegovoj inauguraciji.

Mediji su spekulisali da iza ideje o Blakanskoj (carinskoj uniji) stoji kancelarka Angela Merkel.

JANJIĆ:
Nije istina. Kancelarka Merkel podržava takzovani Berlinski proces, odnosno ideju da se naprave projekti za približavanje zemalja regiona, nakon čega će ovde stići neki novac, pre svega namenjen infrastrukturnim projektima. Najznačajniji dokument koji je do sada u tom procesu potpisan je Memorandum
o saradnji ministara energetike. Zapadni Balkan je peta regija u svetu po bogatstvu vode i samo na osnovu
svog energetskog potencijala u stanju je da sebi obezbedi stabilnost i po osnovu razvoja.

Čim je otvorena priča o carinskoj uniji, protiv te ideje, nazvane i mini-Jugoslavija, izjasnile su se Crna Gora, Albanija, Makedonija i Kosovo. Bosna i Hercegovina i dalje ćuti. Zbog čega se ove četiri države protive toj ideji, šta mislite?

JANJIĆ:
Prvo, šta će vam carinska unija ako već imete CEFT-u? Šta će vam mini-Jugoslavija ako idete u EU? Nema sumnje da je priča o carinskoj uniji zapravo – ruska ideja: napravimo savez država koja će što duže biti izvan EU i tako ostati pod našim, ruskim uticajem. Zanimljiv je način na koji su države koje pominjemo reagovale na ideju carinske unije. Imali smo, dakle, tri vrste argumenata: prvo, među državama regiona još
uvek vlada nepoverenje koje se bazira na sećanju na nedavnu prošlost, tokom koje je proliveno toliko krvi;
drugo, da li nas EU zaista želi kao svoje članice ili nas prepušta u ruke Rusima; treće, kako nekoga ko teži
širem zadržati ili zarobiti u užem, u manjem tržištu? Sve u svemu, neke od zemalja regiona tu su ideju očito razumele kao nameru EU da Zapadni Balkan drži na takozvanom pomoćnom terenu. Na svoj sofisticirani
ali i krajnje ironičan način, to je pitanje prvi postavio premijer Albanije Edi Rama i odmah počeo u skladu
sa tim da se oblači.

“Šta će vam carinska unija ako već imete CEFT-u? Šta će vam mini-Jugoslavija ako idete u EU? Nema sumnje da je priča o carinskoj uniji zapravo – ruska ideja: napravimo savez država koja će što duže biti izvan EU i tako ostati pod našim, ruskim uticajem”
Odnedavno, na sastanke lidera zemalja Zapadnog Balkana premijer Rama zaista dolazi neobično
odjeven – u trenerci i patikama.

JANJIĆ:
Ako ste nas već smestili na pomoćni teren, dajte onda da se u skladu sa tim i ponašamo. To je
poruka Edi Rame. Zašto BiH ćuti, pitali ste. Pa, šta da kaže država koja je decenijama blokirana?! Ako RS
nešto hoće, Federacija neće i obrnuto… Tokom poslednjeg sastanka lidera zemalja Zapadnog Balkana koji je održan u Trstu Hrvatska je sprečila da BiH pristupi Transportnom sporazumu. Time je Zagreb žestoko
minirao Tršćanski skup, koji je i onako od starta bio osuđen na neuspeh. Naime, bazična slabost u ideji
Angele Merkelove je isto “balkansko more sa neobeleženim granicama”. Veliko je pitanje hoće li nemačka kancelarka nastaviti da ovu ideju podržava i nakon izbora u Nemačkoj. Posebno ako pretpostavimo da je iz tršćanskog kraha ipak izvukla i neke važne pouke.
-->

Komentari

Obavezna polja su markirana*